субота, 30. октобар 2010.

BRAINSTORMING
ТЕХНИКА ОДЛУЧИВАЊА

    Brainstorming (од енг. brain = мозак и storm = олуја) је техника решавања проблема или реализације приоритета у радној групи, тимском раду.
    Састоји се у давању алтернативних решења за неки проблем, при чему сви чланови тима предлажу могућа решења, бира се оно којим су сви чланови задовољни - тимски закључак.
    Поента је у томе да се добије што више различитих идеја и сугестија о томе како се проблем може решити или шта је приоритет у актовниостима средине коју води тим.

    Брејнсторминг се одвија у две фазе:

   ОТВАРАЊЕ : Чланови тима предлажу што више различитих идеја о решењу проблема или приоритета. Сваки члан тима обавезан је - мора дати предлог.

    СУЖАВАЊЕ
  •  сваки члан образлаже свој предлог
  •  групишу се слични предлози
  •  елиминишу се дупликати
  •  рангирање предлога
  •  бирају се прва три или само један предлог за кога се определи  највише чланова тима.
        
    Након тога ступа се реализацији идеје, лидер тима са извршиоцима спроводи договорено уз повратну информацију члановима тима, како се одвија реализација идеје.
    Тимски рад у решавању проблема и приоритета средине за коју је тим задужен, омогућава већи број алтернативних решења, солуција и идеја, него што би имала особа која проблеме рашава индивидуално (сама). 

    Дакле, брејнсторминг, тимски рад су један од начина да се група људи, тим, међусобно допуњава и уважава идеје појединаца за које сматрају да су по неком питању најбоље. Резултати оваквог начина рада су напредне  и просперитетне средине у којима тим ради или их води. Небројено је примера успешног рада спровођењем брејнсторминга у индустрији, науци, политици, спорту, Влади, локалној самоуправи ...

     Како то функционише код нас ? (ГЛАВОВАЊЕ) !     

   Лидер, најчешће аутократа (по Вујаклији - самодржац, самовладар, неограничени владалац, господар) окупи ''тим'' који постоји само на папиру, наравно сваки члан ''тима'' плаћен (да ћути) за своје чланство. Лидер ''ГЛАВОЊА'' доноси предлоге и одлуке које се ''тимски'' једногласно усвајају. Одавно је код нас на снази : ''Нема ти шта да мислиш, има ко за тебе да мисли.'' или ''Шта ће мени кадрови, док сам ја кадар.'' или ''Ћути ту, да ти није мене не би ни био ту.''. Све по принципу ''Ћути ди си, јер за ди си  ниси.''. Резултати овог ''генијалног'' понашања  и рада су видљиви по целој Србији, наш (неки кажу - његов) град није изузетак већ, напротив, пример где је један ''ГЛАВОЊА'' то довео до савршенства.
  Резултати ГЛАВОВАЊА : преко 60% радно способног становништва незапослено, одлив младих и школованих људи, не постојање инвестиција које остварују повећање запослености, заостајање за срединама где се другачије ради ( Инђија, Пећинци, Зрењанин ...) довођење становништва у фазу безизлазности - безвољности - апатије, недостатак и гашење иницијативе појединца, богаћење и злоупотребе појединаца на власти, непотизам, партијска запошљавања у администрацији, прича о неким тзв. инвестицијама, које никако да крену ...
    И, ама баш сваки пут наступ ''нашег'' ГЛАВОЊЕ почињеу првом лицу једнине ЈА ... ЈА ... ЈА ... па ЈА ... Сетим се ТВ емисије пред изборе двехиљадите године ''ЈЕДАН ЧОВЕК, ЈЕДАН ГРАД'', у којој ОН ''наш'' ГЛАВОЊА објасни и обавести како је све као ОН сам : направио, изградио, иницирао, реализовао ... у нашем граду, као мирис бетона, асфалта и малтера му драг, ОН неимар ... (све мислим да му је мирис нечег другог ближи, на основу професије којом се бавио). Исто тако сетим се специјалног броја ''Гласа комуне'' из тог времана - све функционише, извоз, производња и опет ЈА ... ЈА ...
     Ако већ то у нашем, пардон његовом, граду баш и мора тако да функционише, 'ајде за почетак да се бар једном ''наш'' ТИМ ЛИДЕР (читај ГЛАВОЊА) огласи и започне са ... ''Мој тим, и ја на његовом челу одлучили смо ... ''.

ПС   Ономад, гледајући ''ауторски'' рад господина Милорада Попова ''ЈЕДАН ЧО'ЕК, ЈЕДАН Г'АД'', замало да се упитам - Овај све направи, јеботе, да нам није и децу направио ...
        Чујем да је исти остао без ЂОКЕ остало му само ЈА ...ЈА са је, 'ал џаба му, шта ће му без ЂОКЕ ?


                                                                Мирко С. Вранеш

уторак, 26. октобар 2010.

НОРВЕШКА И ЈОШ ПОНЕКА ПРИЧА ... 

ТО ЈЕ ЧОВЕК !

       Као дете слушао сам, шћућурен испод кухињског стола (некада деци није било место за столом када старији разговарају), старије како причају и износе своја искуства по разним питањима и стварима, било је ту за мене као дете чуда над чудима, догађаја из Другог светског рата, догодовштина ... са посла ... из војске ... са венчања ... и сватова ... са сахрана ... Тада се мало пратио телевизијски програм, није свак' ни имао телевизор, колико се сећам тада је програм нешто и кратко трајао на једном каналу од седам поподне па до једанаест ноћу (четири сата ТВ програма ? црно - белог !), један дан Београд ... други дан Загреб, па тако наизменично, два студија годинама из БГ хумористичке серије, Лола Ђукић и Новак Новак а из ЗГ музичке емисије и збрчкани Антон Марти ... Као свако дете замишљао сам и ја себе као учесника тих догађаја и прича, као и јунака телевизијских серија и звезду музичких емисија ...обично су узори били племенити, поштени, храбри ... ликови који су тада били за узор и ретко ко их није хтео копирати  и ставити се , на кратко бар у мислима, у њихову улогу. Како је ко долазио у нашу кућу, кухиња била место окупљања и простор који је зими једини грејан, тако је остављао по коју причу и своју догодовштину, на основу тих прича стварало се и моје мишљење о нечему и о неком ... растао сам постајао човек.
       У мом, старом,  крају у Апатину  улице Језерска - Раде Кончара - Сомборски пут, раднички сиротиљски крај, живео је  срећно у слози некакав чудан микс народа неоптерећен догађајима и сукобима из рата који се завршио пре две деценије: Срби, Мађари, Швабе и Шокци ... у времену двадесетак година после рата, мир, дружење, суживот ... наше мајке и баке су измењивале куварске рецепте и мустре за хеклање и штрикање ... а очеви  су помагали наизменично једни друге у свакодневним и сезонским пословима и картали таблића и шустера и рауба и помало ањца за неку ситну пару или литру вина из подрума швабе Турата па све уз соду попије се који шприцер ... нарочито током картања могао се чути језички микс што у картарошком жаргону што у псовкама ... тако да од малена знам десетине назива за исте карте и боје ... а и псовати сам научио иха хај ... Тада, давно, уочио сам да се људи деле на добре и лоше и да није битно ко си и шта си него какав си ... ако си добар онда си добар а ако си лош онда си лош , па звао се ти Милош, Пишта, Ханс или Стипан ... ако је неко лош, и онда је он тада у жаргону истих тих куварица и картароша добио заслужено припадајући му назив ГОВНО ОД ЧОВЕКА. Дуго времена је прошло док нисам порастао а још више, док и ја нисам увидео  ко је то све ГОВНО ОД ЧОВЕКА  и зашто су му тај епитет пришили, са разлогом свакако.

        На основу прича мог ујака Миће, сада покојног нека му бог да мир, који је знао к'о нико да свира двојнице, фрулу и тамбурицу самицу, инструменте народне које је сам и правио, и лепо онако мушки помало кроз нос певао уз Кукуњешће и бећарце и оно '' Милица је вечерала па на сокак истрчала ...'' е тај мој ујак, рођени брат моје покојне мајке Милке, причао је догодовштине из ратног заробљеништва и боравка у Немачкој током Другог светског рата ... заробљен је током капитулације Краљевине Југославије као војник и депортован на рад ... додељен је неком газди, домаћину на пољопривредном имању ... сећам се приче о ратарским пословима од раног јутра до пред ноћ на непрегледним баварским пољима, о односу Немца према земљи, коњима, благу ... и једне приче и мени једног посебног догађаја ... када се мој ујак враћајући са поља запрежним колима поред пута нашао виле, узео их и донео на имање, сутра ујутро газда видевши виле у колима упита - где их је нашао ? - ујак њему ту и ту, објасни њему Швабо да то нису њихове виле и да их врати тамо где их је нашао стим да држаље забоде у земљу да се виле виде и да их газда лакше нађе а и да не рђају ... два месеца је Мићо пролазио поред тих истих вила док их једног дана власник није узео ... е тако се мој ујак понашао и  када се из заробљеништва вратио у родну и попаљену Лику ... ако може ''љути непријатељ ! и фашиста ?'' поштовати туђе - могу и ја  ... да Швабо био поштен човек не треба њему туђе и туђа мука, да Немац био човек и то прави, поштењачина ... за пример . Човек има главу и у њој мозак, да МОЗАК то је ЧОВЕК !

       По причи мога покојног оца Симе, када су у нашем бродоградилишту правили некакав брод - багер и у њега уграђивали делове ... пумпе из Холандије ... дошао матори Холандез да види како је то уграђено и да пусти у погон ... пробали све ОК возикали се Дунавом узводно - низводно ... испробавали - тестирали ... пристали уз обалу уз врбу ... када један наш искочи на обалу, узе камен из бента па на брод ... чудом се чуди странац за шта му тај камен ... како за шта, па за купус да причепим брате рођени да се боље укисели ...одврати наш делија ... вратили се па на чарду код Адора да се залије ... све успело ... преко једног старог мајстора Швабе исприча Холанђанин једну причу ... Код њих у Холандији једном приликом ... дечак се враћао из школе, пут га свакодневно водио поред бента са којим се Холандија брани од мора, вековима народ вредно радећи отимао мору земљу и претворио у плодне оранице ... зима ... уочи дете на једном месту бент попустио има рупу, напрслину, вода тек што процурила ... рупа пречника  као његов прст ... дете прст у бент да спасе земљу од поплаве ... нађен следећег јутра мртав, смрзнут са прстом у бенту ... спасио Холандију од поплаве и катастрофе ... народ му дигао споменик. ... Сутра дан исти брод ... иста екипа ... иста врба ... наш човек вратио камен од куће па на исто место у бент. Човек има главу и у њој мозак, човек има груди и у њима срце, да комбинација МОЗАК  и СРЦЕ  да то је ЧОВЕК !


      По причи нашег комшије, који је радио у Норвешкој, поред цесте роба и кутија са парама ... узмеш робу оставиш паре ... нигде трговца ... То је ЧОВЕК !

     Пре неки дан сурфујући по интернету  наиђем на текст рускиње која је посетила Норвешку, ја ономад био и видео ...
.....

НОРВЕШКА - белешке путописца
Јулија Латињина, ''Ежедневнљи Журнал'', 04. октобар 2010.

    Норвешка је веома необична земља. Има краља, а нема аристократију. Има нафту а нема Путина. ... 
    ... Норвежани су, као што сам већ рекла, веома необични људи. Код њих су још почетком двадесетог века електричне централе градиле локалне заједнице, а не приватна лица. Будући да су људи своју земљу локалним заједницама уступали на бесплатно коришћење, приватни инвеститори никако нису могли да им конкуришу. ...
     ... У Норвешкој фармер изнесе свој кромпир на пут, на џак веша цену, а поред њега спушта вагу и лимену кутију са доста ситног новца за кусур, затим одлази и други човек који жели да купи сам измери онолико кромпира колико му је потребно, сам стави свој новац у кутију и, ако треба, сам узме кусур. Шта је то што смета неком пролазнику да узме и однесе сав кромпир и сав новац заједно са кутијом ? ...
     ... У брдима Норвешке стоји чиста и уредна брвнара - колиба, у њој сасвим довољно разне хране, ценовник за храну и преноћиште и поново она лимена кутија са новцем. Шта то спречава туристу да прво добро вечера, затим у топлој и чистој постељи мирно преспава и на крају испразни кутију и оде ? И све и ништа. ...
      ... И када се уверите да такав систем може да функционише, одједном постаје јасно ...
      ... А друштвена конвенција, у неком конкретном облику, заправо и не постоје у стварности. Али зато оне, конвенције, ту стварност дефинишу.

.....

     Да чему ово моје писање и шта је писац хтео рећи ? 

     Човек се постаје од раног детињства слушајући, посматрајући и делујући по моралним кодексима и конвенцијама који су исправни ... ИСТИНА ... ПОШТЕЊЕ ... ЧАСТ ... ДОБРОТА ... КОЛЕКТИВНА КОРИСТ ... користећи ово од најранијег животног доба, детињства, ... мозак и срце ТО ЈЕ ЧОВЕК !

ПС      Последње годину - две приметим да је у Апатину тренд, да се испред куће и у дворишту праве украсни камењари све са биљкама и фонтанама и слаповима чак ... нисам приметио да постоји продаја камена у стовариштима грађевинског материјала ... бојим се да је то онај исти камен за причепити купус из бента и одбране од Дунава и поплавних вода ...питање: где је ту мозак и где је ту срце и где је ту ЧОВЕК ? Онај стари Холандез  што је тестир'о пумпе са мојим Симом је вероватно одавно мртав, али прича о дечаку и бенту је истинита ... споменик постоји ... дете јунак ... МОЗАК и СРЦЕ ... ЧОВЕК !
         Вратите камење у бент а баште и дворишта могу бити лепи и уређени и без камена. На крају крајева ко воли камен има га на Фрушкој Гори у каменолому за купити ... понесеш паре ... платиш ... узмеш ... натовариш ... довезеш ... НОРВЕШКА ПРИЧА !
        Ја 2001. године донео два камена из Лике, поклонио ми један мештанин Дражић из Доњег Лапца, донео завичај, ено једног у старом Омладинском у садашњем Музеју спорта као експонат ... камен лички за бацити са рамена ... други је нестао, можда  је неком треб'о за причепити купус !

        Опа умало да заборавим Путинов режим све ради да забрани часопис у ком је објављен путопис из Норвешке, није добро да се деца уче на примерима који нису под контролом ?


Мирко С. Вранеш


понедељак, 25. октобар 2010.

POLITIČKA SCENA U APATINU

NAPREDNJACI ANTE PORTAS
     ''Kada se izjalove neka revolucija, izjalovilo se i čitavo stoleće, jer time malograđani dobijaju u ruke protivdokaze.'' - Fridrih Hebel, ''Dnevnici''


       Za ovo moje pisanje povod je susret sa meni dragim poznanicima koji su mi danas priznali rečima ''Da bio si u pravu!'' i natpis u dnevnoj štampi, vezano za skok popularnosti i povećanja podrške - rejtinga, te naglim omasovljenjem njihove političke opcije, Srpske napredne stranke... nisam Ja nešto Bog zna šta pametan, već sam u sadašnjoj situaciji prepoznao vreme postoktobarskih (tačnije septembarskih) promena dvehiljadite godine, kada su već (vidi čuda) bivši socijalisti, komunisti, julovci... pohrlili u stranke koje su tada prepoznali kao moćne na svim nivoima vlasti, i nagrnuli sa učlanjenjem u one stranke demokratske opcije kroz koje će rešiti svoj neki lični problem... primera u Srbiji i Apatinu koliko hoćeš, svako toga može da se seti  ako je iskren prema sebi i ljudima koji su se tako ponašali, što bi narod rek'o ''Prevratili kožun''  ili novija varijanta ''Presvuk'o - presvukla se u novi dres.'' to je tako i to je to.

        Kako pišući tekstove za ''Apatinske novine'' i knjigu ''Apatinske hronike'' u pisanju se najčešće pozivam na neka poređenja iz druge svere, van one na koju se odnosi moj tekst (sve to polupismeno jer drugačije ne umem, nemaju snage da pišu oni koji su za to školovani... o mudima, o imanju ili nemanju istih nekom drugom prilikom), pa tako i ovaj put da naviku i formu ne menjam, pozivam se na velikog gospodina i po meni genijalca, kantautora, od skora scenariste i filmskog režisera gospodina Đorđa Balaševića i njegovu pesmu ''Narodnjaci'' objavljenu 1986. godine na LP albumu - ploči od vinila (sada to zovu nosač zvuka, šta god to bilo i značilo) ''Bezdan'' meni prepoznatljivom po numerama: ''Ne volim januar'', ''Bezdan'', ''Virovitica'', ''Ne lomite mi bagrenje'' ... i dajem sebi za pravo da u tekstu te iste pesme zamenim reč NARODNJACI  sa rečju NAPREDNJACI i nešto malo promenim, izbacim (oprosti mi Đole na skrnavljenju) iz pomenutog teksta i sada to ovako izgleda:

Naprednjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar - mar.
Rasturaju po pitanju tiraža,
sve veća je blamaža
biti neko od nas.

Naprednjaci su ukrali moj bend, 
naprednjaci su sada in i trend,
a mi smo gurnuti u ilegalu,
na kom tajnom kanalu naći bazu i spas ?

O naprednjaci,
sve vam je u šaci
al' zašto da se baci ?
Ma ostavite nešto i za nas.
Naprednjaci, braćo i zemljaci,
budite ortaci pa bar smanjite taj gas !

Naprednjaci na ključnim mestima.
Naprednjaci u glavnim vestima.
Na džinovskom plakatu u boji,
kud koji mili moji, da vam ne čujem glas.

Naprednjaci sa našim curama.
Naprednjaci u svim strukturama.
od biznisa pa do sporta,
naprednjak ante portas,
njihov dolazi čas !

Nemaju knjige te perspektive,
politika zove sad nas.
A snovi lebde između
na relaciji selo - grad.
Nastupa era amatera, 
iz svoje kože može se sad.
Rapidno stasa hibridna klasa
na pola puta selo - grad.

        ''Hanibal ante portas'' - uzviknuo je u Rimskom Senatu Cicerom, misleći na beskrajne i jalove rasprave i svađe, sa upozorenjem: ''mi se svađamo i delimo a Hanibal nam pred vratima''. Da pojasnim Marcus Tillius Cicero (106. - 43. pre Hrista ) konzul, državnik, političar, politički teoretičar, advokat, filosof, veliki orator - govornik... u raspravi u Senatu antičkog Rima uporedio je tadašnju  situaciju sa vremenom žestokih svađa i podela u borbi za vlast pre sto pedeset godina i Hanibalove invazije na Apeninsko poluostrvo i tada skoro propasti Rimske republike (Rimskog carstva).

       Što hoće reći, prenešeno na naš slučaj, dok se političke opcije, takozvane demokrate svađaju i podmeću jedni drugima Naprednjaci nastupaju i kucaju na vrata svih nivoa vlasti i najavljuju pobedu na sledećim izborima, ako se ovi drugi ne uozbilje i dovedu u red. Ali videli smo i doživeli, bolje reći preživeli svega i svačega od političkih opocija na vlasti pa ako baš mora da preživimo i Naprednjake, ako mora tako da bude a sve mi se čini da mora, neka bude.

       Kako je na političkoj sceni Srbije bila zauzeta pozicija, mesto i naziv narodnjaci (narodnjačka stranka) koju su prisvojili kao zbirnu - saborni naziv DSS (Vojislava Koštunice) i  NS (Velimira Ilića)... Tomislavu Nikoliću  i tada femkanom Aleksandru Vučiću je ostalo da biraju između nekoliko preostalih i mogućih naziva svoje ''nove'' stranke (nastale izdvajanjem iz  SRS - Vojislava Šešelja),  izabrali su naziv Srpska napredna stranka (Naprednjaci)... Primetno je omasovljavanje Naprednjaka, percepcija sa namerom i očekivanjima novopridošlih u SNS  kao i u bilo koju drugu nstranku u Srbji je najčešće: ''Da ja rešim svoj problem, egzistencijalni, da zaposlim sebe i sve oko sebe, da imam neke privilegije i da mogu da živim bez rada baveći se politikom...  da dobijem za sebe stan ili deci stipendiju i dom, da dobijem prevremenu penziju...'' nema tu nikakve ideje da se nešto promeni i uvede red, spreče zloupotrebe, nepotizam, korupcija, bezzakonje, kriminalizacija celog društva... te tako rešimo probleme koji nas okružuju, koji su se nagomilali i da  počnemo živeti, ponašati se, kao što se to radi u većini demokratskih zemalja i uređenih društava. Ovo sve proizilazi iz dugogodišnjeg posmatranja okruženja i usvajanja ponašanja u kome žive novopečeni Naprednjaci, kojima ovo nije prva politička opcija u kojoj su tražili svoj prostor i svoj ''spas'' (svaka čast časnim izuzecima - naravno da svako pravilo ima svoje izuzetke pa tako i u ovom slučaju). U novijoj istoriji u nas, pokazalo se od vremena privilegovanih komunista (boraca i ''drugova i drugarica'' iz NOR - a), isto tako privilegovanih: socijalista, radikala, demokrata, narodnjaka, naprednjaka ... pretvaranja svih nivoa vlasti u privatnu prćiju ili politički feud, svakako radi se o Mesnim zajednicama, opštinama, Pokrajinskim sekretarijatima, Javnim preduzećima, Ministarstvima ...  a preneto je i na sve ostale svere života i delovanja kao što su čak i umetnost,  i kultura  pa čak i sport,  da ne pričamo o:  obrazovanju, zdravstvu, sudstvu, policiji... afera stiže aferu,  za sve imamo mafiju... jednom rečju postalo je običaj i narodna navika, po većinskom uvreženom mišljenju ''To drugačije i ne može biti kod nas, tako to mora, to je normalno... pa zašto onda ja i moja porodica i najbliže okruženje ne bi imali koristi od mog bavljenja politikom, ako neću ja neko će drugi i šta sam onda uradio sem da sam na gubitku... a i onako kad tad će mi prišiti da sam lopov  i ovakav i onakav bez ikakvog dokaza i razloga... to je tako i tako mora biti nema sile koja to u Srbiji može promeniti...''.

............................................................
  
Izvor: ''Blic'' - BG - 09.09.2010. godine

SNS NAJJAČI, LDP ISPRED SPS

          Srpska napredna stranka osvojila bi podršku 33,4 odsto građana Srbije da su raspisani republički izbori, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno u Srbiji od 4. do 10. avgusta ove godine, a rađeno za američki Republikanski institut ( IRI ). Prema rezultatima ankete, na drugom mestu je Demokratska stranka koju podržava 29,2 odsto građana.
           Prema raspoloženju 1.053 anketirana građana na izbore bi izašlo 61 odsto birača, a mesta u parlamentu dobili bi Liberalno demokratska partija ( 7,4 % ), Srpska radikalna stranka (6,5 %), Demokratska stranka Srbije ( 6 % ) i koalicija SPS - PUPS koju bi podržalo 5,7 odsto birača. Ispod cenzusa, kako je pokazalo istraživanje, našli bi se G17 plus sa 2,2 odsto glasova, dok bi za neku drugu partiju glasalo 9,6 odsto birača.

...............................................................

       
       Dakle sve je tu ''normalno'' i jasno, politika, stranke, Srbija... da si ti meni živ i zdrav i debeo Đole i ovo (malo sa moje strane izmenjeno) davno sa tvoje strane primećeno, ništa se nije promenilo i nismo se dozvali k' pameti a kako mi sve izgleda i nećemo, zato ...

Naprednjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar - mar.
Rasturaju po pitanju tiraža, 
sve veća je blamaža
biti neko od nas.
      
U Apatinu; 11.09.2010. godine -  na Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja


Mirko S. Vraneš

недеља, 24. октобар 2010.

ĆIĆA DOĐI ŠTO PRE...

UVEK NEKO IMA ODGOVOR


        Doš'o mi stric iz Pule (sada će se Cigani, apatinski, kada ovo pročitaju upišati od smeha, u njihovom jeziku naziv grada iz Istre ima isti naziv kao jedan deo na čoveku, ponekad isturen, isti nesrećnici iz generacije u generaciju i godinama molili su i kumili u vojnom odseku da ih ne šalju u Pulu, da se komšije i familija sa njima ne sprda... teško je nekom reći da si otišao u kurac odnosno PULU...) muka mu od turista i plavog mora, dođe leti, njegov otac Simo i moj po ocu deda Petar rođena braća, on Vraneš Sime Mirko i ja isto Vraneš Sime Mirko, moj pokojni otac Vraneš Petra Simo, a njegov najstariji rođeni pokojni brat Vraneš Sime Petar... bio nekada dobar običaj da se prvorođenom muškom detetu da ime po ćići (stricu), toliko o delu porodičnog stabla Vraneš iz Tuževića, Brinje, Lika.  Čovek već u dobrim godinama, ima lepu naviku da dođe u naše krajeve barem jednom u dve godine, obiđe brata Živka sa porodicom u Bačkom Brestovcu, obiđe majčin grob, očev ne može ne zna gde je sahranjen (ako je i sahranjen) odvele ga ustaše iz kuće 1941. godine i ubile, on tada im'o pet godina, mog dedu Peru nisu odvele ustaše spasilo ga zarobljeništvo u Nemačkoj, obiđe prijatelje iz mladosti i kuću svog majstora gde je krojački zanat izučio, obiđe i neke kuće u kojima su mu cure (devojke) živele ... zapali sveću za sve svoje žive i mrtve u Bačkom Brestovcu. Prespava u novoj kući pored vatrogasnog Doma  i sa setom se seća stare davno srušene. Ispriča se sa bratom, snajom i familijom, popije pokoju sa starim drugarima... ''...ej mladosti moojaaa...'', skokne do Stapara, Odžaka u Deronjama časti cigane svirače, u Somboru vozi se fijakerom ... ritual isti dok traje neka traje, daće bog da što duže potraje.

         Njegova druga kuća u Bačkoj, moja kuća u Apatinu, dragi gost, lik, Goca moja žena, zna šta ćića voli da jede pa mu samo ugađa, uzme deo godišnjeg odmora da ga ugosti onako domaćinski (rešila je jedan problem neće više morati uzimati deo godišnjeg jer je njena firma pukla pa su svi izleteli na ulicu - mangubi kupili jevtino pa isto tako i zatarabili nekada najuspešnije brodogradilište na balkanskom delu Dunava). Glavna ulica, seća se tu bio lokal šnajderski, majstora... Voli Apatin kaže veže ga mnogo uspomena, obiđe prijatelje, familiju, nema nas kao nekih  ali ima nas. Primeti varošica se izgradila, 'ajde da vidi, asfaltirano... glavna ulica lepaaa - žene i devojke još lepšeeeee ... Hram na Dunavu, upali sveću, pomoli se, upozn'o sveštenika ... ''Bucov''... ''Zlatna kruna''... zalazak sunca, kaže - ''k'o kod mene na moru u Puli.''...Pristan ... Marina, seća se kupatila na tom mestu nekada davno bilo... stadion na Leventi igrale ''Tri zvezde''... ''Plava ruža''...''Harčaš čarda''... ''Zelena glava'' - gradi se... Moj imenjak i ja u život, obiđemo sve kafane, sve ćoškove iz njegove mladosti, radio kao mlad šnajder u Apatinu kad sam se ja rodio (1957.), uzimo ''meru'' i ženama i devojkama ... e zbog tih istih ''mera'' i završio u Istri... ''Šaran'', paprikaš riblji svakako, cigani sviraju... ''... šes' meteri somota zar te nije sramota...''... vagoni .... Primeti '' lepo Mišo, lepo, a što sve nekako prazno gde vam narod, prođosmo pored: čarapare, rečnog, ''Napredka'', ''Dunava'', brodogradilišta... da vi nemate k'o Talijani kolektivni godišnji odmor, a i ovi vaši ugostiteljski objekti lepi a nigde nikog''... kaki odmor strikaneniko ništa ne radi, a koliko se radi toliko i gostiju u objektima (nekad bilo kafanama).

        Iskusan, matori ''lisac'', dođe uvek kada su ''Ribarske večeri'' k'o slučajno... uživamo zajedno u vrevi i životu do tada a i posle toga uspavanog grada, narod ima para za tri dana, većina ni za jedan.

        Pitanja od njega pregršt ... šta će vam marina kada nema jahti i brodova u njoj... šta će vam pristan kada ne pristaju brodovi... kuda vodi ova široka cesta, gde je ta bescarinska  i industrijska zona?... ko to ruši korparu? ....zašto su ''Apateks'' i sve tri obućarske firme zarasle u korov?... gde se dede gradska pekara?... zašto vam mlin ne radi?... gde vam je užarija? ...  kome ovi spomenici Grčki i Ruski (Anja Čapljić)?... Odgovor od mene iskren i jebeno istinit... jebeš ga tako je to... šta ti znam... nemoj da mrsim muda... ne znam... nego 'ajde da mi trgnemo po još jednu... mnogo me brate pitaš... odvest ću te kod CARA apatinskog pa njega priupitaj, jebem li ga, on kaže da sve zna pa će ti i na ta tvoja pitanja odgovoriti (odgovarati valjda nekada neko hoće).

        Odemo i na groblje da brata Simu i snajku Milku obiđe, moje, ćaleta i kevu, cveće, sveće, ljubi slike... pon'o jabuke u džepu... plače... briše suze... kaže ''... e moj Mišo, sve što sam stariji to lakše zaplačem, naročito na groblju, k'o da sebe žalim... videćeš kada ostariš...'' ... primeti... ''... uređeno vam groblje, ali šta će vam ovi kandelabri i svetiljke za osvetlenje groblja... da ne sahranjujete noću k'o onoga u Požarevcu ispod lipe... ima li kakve sekte pa zbog njih da ne kolju piliće i kokoši noću po groblju... da li vam neko spomenike  ruši... krade li ko... da neko poznat nije sahranjen... da neko nedaj bože ne bludniči po groblju?... '' ... Šta ću kud ću ćutim i samo odmahnem rukom, nemam reči da mu kažem a i komplikovano je.


         Aj''mo kući, sunce već zalazi, ali prvo u ''Ruzmarin'' da sednemo, operemo ruke i popijemo  po koju... tek seli, naiđe neki njegov ortak - poznanik, nisu se videli koliko meni godina, više od po veka... pričaju o ovome o onome, o devojkama, mladim ženama, raspuštenicama, uzimanju ''mera'' , tučama, plesnjacima, šimi cipelama, čičkovom ulju za kosu, brčićima... ćutim i slušam , retka prilika da čujem kako je to bilo nekada... odužilo se malo sedenje sa cevčenjem... malo ih i piće uhvatilo... gde malo nešto malo više od malo, bolje reći utukli se skroz obojica... godine su to jetra omekšala... ajdemo kući ponovo... konobarica nervozna šacuje je već skoro tri sata neki baja a ona se uzvrištala k'o lička basa oće da skoči na njega... a ovi moji ga daveeee... krenušmo napolje iz objekta... svanulo i meni i konobarici a tek onom baji i ha haj ima da bude mrak... nismo ni izašli a ono ključ u bravu i u kafani mrak , svanulo im  oboma ''... sad ga lomi RUžooo...''. Napolju mrak k'o u rogu tek po koja svetiljka radi (štedljiva?) , pozdravljamo se sa čovekom, a groblje blješti k'o Las Vegas...pita ćića onako preko zadebljalog jezika ''... jeli Mile burazeru... zašto onolika svetla u groblju?...'' onaj kreno kući suprotno od nas, ide ko po kanapu, ne okrenu se onako odmahnu rukom... '' Zbog onoga... znašššš... seronjeeeee... što je jebavooo na groblju... silovo učiteljicu nekuuu... a drugog strpali u zatvor... znaš onog mog  nesretnog komšiju...'' gegajući se odbaulja u mrak... istog momenta otrezni se moj ćića i reče'' Izvini Mišo nikad' pred tobom nisam ništa opsov'o ni vulgarno rek'o...'' .... podboči se podiže prst ka nebu, spusti ga na lice ... počeša bradicu ala Divlji Bil Hikok, i onda k'o iz topa.... ''MIRKO SIME VRANAŠA ZVANI MIŠO, OVI VAŠI OVDE, SU VAS, BAŠ DOBRO IZJEBALI''.


        PS  Ne mogu da dočekam sledeći dolazak moga ćiće, čekam i da ja njega nešto priupitam, koji su to strikane i imenjače... NAS BAŠ DOBRO... Svakako mislim, da zajedno sa njim pronađem njegovog drugara Milu da nam trezan kaže, nešto o komšiji, nešto o zatvoru i nešto o onom seronji što je silov'o na groblju , pa nam groblje liči na Las Vegas - Nevada.

U Apatinu ; 24.10.2010. godine
na dan ''oslobođenja'' i ulaska Crvene armije u našu varošicu, o silovanjima drugom prilikom i o ''oslobodiocima'' ?

Mirko S. Vraneš