понедељак, 29. новембар 2010.

АПАТИНСКИ МИЛЕНИЈУМ ИЗ ПРАВОГ УГЛА ...
ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

СОЛИДАРНОСТ И ОРГАНИЗОВАНОСТ А НЕ МИЛОСТИЊА И ''ПРОСЈАЧЕЊЕ''

         "Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo." – Borislav Pekić

       Почетком овог месеца, тачније осмог новембра, на блогу објавим текст посвећен АПАТИНСКОМ МИЛЕНИЈУМУ, односно хиљадугодишњици постојања нашег насеља (1011. – 2011.), тај исти текст  објављен је у Апатинским новинама у броју 38., од 15. априла ове године ... где сам подсетио - позвао локално руководство да требају нешто по том питању да учине. Предложио сам низ активности, које су по мени битне, које требају бити решене или бар започети њихово решавање. Како је време одмицало све више су почеле да ме заокупљају два предлога, везани за здравље и материјалну ситуацију оболелих у нашој средини.

       Дакле предложио сам ово:
  • Формирати фонд за лечење наших суграђана од болести за које су неопходне интервенције које се наплаћују код нас и у иностранству
  • Купити апарате за рано дијагностицирање - откривање оболења и обучити људе за рад на њима - скенер, доплер, мамограф ...

      Можда су предлози нестручно и незграпно дефинисани али суштина целе приче је следећа.
       Дуго година парола ( по мени - фраза) која је бесомучно коришћена у нашој бившој заједничкој држави ''ЧОВЕК ЈЕ НАШЕ НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО !'',  на коју се народ примао, наш наиван народ, у стварном свету и реалном животу од стране тадашњих политичких вођа  коришћена је да обичан човек постане ''предмет'' за подкусуривање и  ''ствар'' која се тек-тек са времена на време спомене. Већ као дечкић од четрнаестак година суочио сам се са суровом реалношћу шта ЧОВЕК (обичан радник и обичан човек) значи у друштву са прокламованим вредностима : солидарност, поштење, брига за човека, одговорност, равноправност ...
        Елем, мој отац Симо тада млад ! – стар ? четрдесет година разболи се на пречац ... висок крвни притисак са низом пратећих потешкоћа ... повлачења од лекара до лекара, од институције до институције, од болнице до болнице ... до констатације ''врлих'' стручњака медицинских наука ''да је све умислио да је то болест уобразиља и да симулира ...''. Окружење у коме је мој отац радио и живео никако није могло да схвати како ударник са радних акција, вредан човек, вредан к'о мрав, може постати симулант и измишљати болест ако је и нема. Тада сам упознао стварне особине људи и друштва у коме смо живели, ништа ту нема од напред прокламованих вредности све је то била обична фарса и срање, систем је функционисао по следећим принципима : себичност, похлепа, бахатост, подкупљивост, непотизам, нестручност, лаж, превара, незаситост, корупција ... 

       Почиње мукотрпна борба мог оца против система и нестручних ''хуманиста'' лекара (ко им даде звање доктора ?) и обијање врата разних болница и клиника, да би после три године успео да докаже на ВМА у Београду да је болестан и да има малигни тумор у поодмаклом стадијума, величине овеће наранџе у пределу надбубрежне жлезде ... коментар добрих људи, лекара са Војне клинике '' ЧОВЕЧЕ ГДЕ СТЕ ВИ ДО САДА БИЛИ, КАКО СТЕ УОПШТЕ МОГЛИ ДА ТРПИТЕ БОЛОВЕ, ХИТНО ВАС МОРАМО ОПЕРИСАТИ''  а иза његових леђа мојој мајци Милки ''ДРУГАРИЦЕ БОЈИМО СЕ ДА ЈЕ ВАШ СУПРУГ КАСНО ДОШАО, УРАДИЋЕМО СВЕ АЛИ ШАНСЕ СУ МУ МИНИМАЛНЕ'', да доказао ЧОВЕК  да је болестан и остале му никакве шанседа преживи. Операција урађена поживио још годину и по дана и довлачили неке лекове из Немачке и Француске, крао нас ко стиго и лекари и пилоти и цариници ... не помаже ... ''ДРУГАРИЦЕ БОЈИМО СЕ ДА ЈЕ ВАШ СУПРУГ КАСНО ДОШАО, УРАДИЋЕМО СВЕ АЛИ ШАНСЕ СУ МУ МИНИМАЛНЕ'' крај ... Вранеш Петра Симо 44 године исписано на пирамиди (касније је враћен крст), март месец 1975. године сахрана ... мени два месеца мање од пунолетстава.

       И тада се причало, говоркало и наклапало, да виђенији другови  и њихове другарице и сви њихови чим примете неки здравствени проблемчић однах под хитно одлазе на ВМА и у иностранство ако треба ... зна се  ''ЧОВЕК ЈЕ НАШЕ НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО !'', све треба учинити да се живот појединца спасе, ДРУГ је битан за систем а ти ЧОВЕЧЕ ... ОБИЧНИ ЧОВЕЧЕ ...  цркни ко ти јебе матер што ниси виђенији ДРУГ.

        Садашњост, здравље је у питању, и нећу именовати појединце из ВЛАСТИ  који и дан данас користе наслеђене повластице а тек нећу помињати несретнике ОБИЧНЕ ЉУДЕ  за које се скупљају добровољни прилози, праве хуманитарни концерти и спортса такмичења ... тај ОБИЧАН ЧОВЕК  остављен је сам себи и најчешће се понавља она реченица од пре четрдесетак година, само више нисмо другови и другарице него господа и госпође па то сада звучи овако ''ГОСПОЂО БОЈИМО СЕ ДА ЈЕ ВАШ СУПРУГ КАСНО ДОШАО, УРАДИЋЕМО СВЕ АЛИ ШАНСЕ СУ МУ МИНИМАЛНЕ'' ... на нашу жалост болести су све опакије и раније нападају људе тако да све чешће је у питању ЋЕРКА, СИН, БРАТ ... и све су млађи и млађи.             

       У Апатину треба формирати ФОНД са највећим учешћем средстава из Буџета и средстава компанија које имају одговорност према средини у којој функционишу, а први и други ОБИЧНЕ ЉУДЕ, жалосно је признати, користе као ресурс ... пореске обвезнике или раднике. Тада можемо рећи ево ми смо општина будућности и ми водимо рачуна о ЧОВЕКУ и тада парола неће бити само парола и фраза већ начин живота, да стварно је истина ''ЉУДСКИ ЖИВОТ ЈЕ НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО'' , боримо се за сваки људски живот као да је наш.


                                                                      Мирко С. Вранеш

недеља, 28. новембар 2010.

''У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ''

ИСТИНА УВЕК ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО !

       ''Старац је човек који је довршио свој ручак и гледа друге како једу'' - Оноре Де Балзак

      За све тврдње, изјаве ... постоје докази, аргументи, чињенице, сведоци ... не вреди лагати, народ давно смислио ''У лажи су кратке ноге.'', зато ни једна лаж не може дуго бити прикривана и изношена као истина. У Србији постоји категорија људи који годинама лажу, можда је то болест или насушна потреба појединца - може бити и патолошки проблем, то су ''виђенији'' људи који се најчешће баве политиком. Наш случај у Апатину је ''светао'' пример лагања доведеног до савршенства, нећу да подсећам на предизборна обећања или обећања изнета за скупштинском говорницом и махом сва она испадоше лажна обећања ... ево једног  примера где је ''перјаница'' апатинске политике ухваћен у лажи а докази то и потврђују. 

      Дакле ''Апатинске новине'' су пренеле интервју Живорада Смиљанића објављеног у ''Војвођанском магазину'' где интервјуисани поред осталох изјави и остаде жив ''Владаћу као Буш'' и изнесе неколико ноторних лажи од којих једну коментаришем у писму ''Апатинским новинама''. Елем:

...

U Apatinu:25.10.2009. godine
 

REDAKCIJA
‘’APATINSKE NOVINE’’ – Apatin

      Poštovani,
    
    Čitajući prošli broj vaših  novina ( od 22.10.2009. godine) pažnju mi je privukao tekst na trećoj strani ‘’ VLADAĆU KAO BUŠ’’, koji je prenet iz časopisa ‘’VOJVOĐANSKI MAGAZIN’’ a u pero ga dao, a ko drugi nego Smiljanić dr Živorad. Ne želim komentarisati objavljeni tekst već samo ukazati na neke činjenice vezane za deo koji govori o ugovoru sa Apatinskom pivarom. Kako se navodi u tekstu… 
 
          Kritikovali su vas da ste umesto u velnes centar novac dobijen od Pivare mogli da uložite u nešto svrsishodnije?
         Još tokom 90-ih godina napravio sam ugovor sa Pivarom i njenim direktorom, Radom Svilarem, da u zamenu za gradsko zemljište, Pivara izgradi sportske objekte, bazene i terene. Još tada sam znao da od toga neće biti ništa. Kad sam 2000. izgubio vlast, dođu ovi...ma, nisu ništa znali, nisu imali pojma o ugovoru i on je istekao 2003. godine.
     
       Ugovor sa Apatinskom pivarom je potpisan 18.06.1997. godine gde su definisane prava i obaveze potpisnika Ugovora, činjenica je da je u članu 2. definisana obaveza Apatinske pivare '' da u roku od 3 godine, od dana zaključivanja  ovog Ugovora dodeljeno zemljište privede planiranoj nameni,...''. Znači od dana potpisivanja Ugovora do roka datog ugovorom od 3 godine, trebalo je izvršiti izgradnju objekata na parcelama u bloku 9, odnosno ta obaveza je trebala biti urađena do 18.06.2000. godine. Moram podsetiti vaše čitaoce da su ''...ovi...ma, nisu ništa znali, nisu imali pojma...'' (kako navede intervjuisani) predstavnici koalicije okupljene oko DOS – a stupili na dužnost u skupštini Opštine Apatin nakon Konstitutivne Sednice SO održane 13.10.2000. godine.
     Nekom drugom prilikom ću možda pisati o stanju koje smo zatekli u SO Apatin ali evidentno je da nije izvršena primopredaja dužnosti kako to dolikuje civilizacijskim tekovinama na početku 21 veka. Istina je da nam ništa nije preneto o obavezama, ugovorima i pravima koje je u ime Opštine Apatin uradilo - obavezalo pethodno rukovodstvo.
     Kopiju potpisanog ugovora sam ubrzo dobio od ''dušebrižnika'' pristalica tada palog režima (mnogo je njih htelo da kupi ulaznicu u demokratiju – nažalost neki su i uspeli) ... i tekst Ugovora prilažem mom pismu.



JAVNO STAMBENO PREDUZEĆE
'' A P A T I N ''
Broj:307/97
Dana: 18.06.1997. godine
A P A T I N

UGOVOR

        Zaključen dana 18.06.1997. godine, u prostorijama Javnog stambenog preduzeća ''Apatin'' iz Apatina, Srpskih vladara br. 10, IZMEĐU:

  1. OPŠTINE APATIN, odnosno Javnog stambenog preduzeća ''Apatin'' iz Apatina, koga zastupa direktor Bašić ing. Aljoša, s jedne strane, i
  2. APATINSKE PIVARE APATIN, iz Apatina, koju zastupa direktor Svilar Rade, s druge strane.

Član 1.
        Predmet ovog Ugovora je davanje na korišćenje, bez naknade, PO OSNOVU PRIKUPLJANJA PONUDA, JAVNIM OGLASOM, neuređeno neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište državne svojine čiji je korisnik Opština Apatin, uz obavezu kompletnog komunalnog opremanja i uređenja celog kompleksa zemljišta, budućeg sportsko rekreativnog centra u urbanističkom bloku 9 u Apatinu, u skladu sa DUP – om bloka 9,
  • Pod parcelnim brojem 659/4 površine 22 ara 39 m²,
  • Pod parcelnim brojem 659/5 površine 2 ara 00 m²,
  • Pod parcelnim brojem 660 površine 4 ha  44 ara 59 m²,
   k.o. Apatin, a prema Deobnom nacrtu Republičke geodetske uprave – Odsek Apatin br. 952-5/97 – C – 16 od 10.06.1997. godine, kao deo ranijih parcela br. 659/1 površine 3 ha 21 ar 88 m² i parcele br. 660 površine 2 ha 19 ari 12 m², kao i:
  • Pod parcelnim brojem 6310/1 površine 22 ara 02 m²,
  • Pod parcelnim brojem 6310/3 površine 1 ar 26 m²,
  • Pod parcelnim brojem 6315/1 površine 21 ara 49 m²,
  • Pod parcelnim brojem 6315/3 površine 7 ari 16 m²,
  • Pod parcelnim brojem 6315/5 površine 6 ari 70 m²,
   k.o. Apatin, a prema Deobnom nacrtu Republičke geodetske uprave – Odsek Apatin br. 952-5/97 – 0 – 14 od 21.05.1997. godine, kao deo ranijih parcela br. 6610 površine  27 ari 35 m² i parcele br. 6315 površine  41 ar 13 m²,
DD ''APATINSKOJ PIVARI APATIN'' iz Apatina, u celosti.

Član 2.
     Obavezuje se Apatinska pivara Apatin da u roku od 3 godine, od dana zaključivanja ovog Ugovora dodeljeno zemljište privede planiranoj nameni, izgradi predviđeni sportsko – rekreacioni centar prema DUP – u bloka 9 u Apatinu, sa predviđenim sadržajima, odnosno izvrši znatnije radove, pod teretom gubitka toga prava.
    Apatinska pivara Apatin je u obavezi da izradi pomoćno igralište, rekonstruiše glavni stadion sa svim pratećim objektima u skladu sa propisima iz Pravilnika Fudbalskog saveza Jugoslavije.

Član 3.
    Neizvršenjem obaveza iz člana 2. ovog Ugovora Apatinska pivara Apatin gubi pravo korišćenja predmetnog zemljišta. Svi nastali troškovi padaju na teret korisnika, a ovaj Ugovor se smatra raskinutim.
    Korisnik neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta se obavezuje da u roku od 30 dana, ako se ispune uslovi iz stava 1. ovog člana, od dana prijema rešenja o oduzimanju prava korišćenjaneizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta isto dovede u prvobitno stanje, tj. Oslobodi od lica, stvari i materijala.
    Ako to ne uradi u datom roku JSP ''Apatin'' će to učiniti na teret korisnika zemljišta.

Član 4.
Kompletno komunalno opremanje predmetnog neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta iz sopstvenih sredstava izvršiće korisnik zemljišta.

Član 5.
JSP ''Apatin'' daje svoju bezuslovnu dozvolu da korisnik neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta bez njegovog naknadnog pitanja i posebnog odobrenja sprovede ovaj Ugovor u Zemljišne knjige koje se vode kod Opštinskog suda u Apatinu.

Član 6.
Obaveza JSP ''Apatin'' je uklanjanje deponije peska koja se nalazi na parcelama navedenim  u članu 1. ovog Ugovora i tako u roku od 90 dana, računajući od dana zaključenja ovog ugovora.

Član 7.
Troškovi overe ovog Ugovora kao i uknjižbe predmetnog neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta padaju na  teret korisnika zemljišta.
                                                    
     Član 8.
            U slučaju spora po ovom Ugovoru nadležan je Opštinski sud u Apatinu.

        Član 9.
            Ovaj ugovor je zaključen u 8 (osam) istovetnih primeraka pročitan,   protumačen, svojevoljno i svojeručno potpisan od strane ugovarača.

Korisnik neizgrađenog gradskog
Građevinskog zemljišta
ZA APATINSKU PIVARU APATIN              ZA JSP ''APATIN'' APATIN

Direktor , Svilar Rade                             Direktor, Bašić .ing. Aljoša
     

      Moje obraćaje ovim putem je u interesu javnosti da sazna istinu i nepobitne činjenice a ne da bude neistinito (postoji i adekvatnija reč) zasuta optužbama i omalovažavanju (nije prvi put) bivših legalno izabranih predstavnika lokalne samouprave (autor ovog pisma je obavljao dužnost Predsednika izvršnog Veća SO Apatin) iznetih sa strane sadašnjeg VLASTODRŠCA  na lokalu.
 
      Sa poštovanjem.
                             ...                                    

     Чињенице су непобитне, нема лажи нема преваре, зато сви ви, који имате доказе о лагаријама и лажним маштаријама наших ''Вођа'' доказе на сунце, како би ако ништа за сада барем, УХВАЋЕНИ У ЛАЖИ, престали да лажу. О категорији лопова неком другом приликом, и опет народ, тај мудри народ има и ту шта рећи ''ЛАЖОВ И ЛОПОВ, ДВА БРАТА РОЂЕНА.''.


                                                                            Мирко С. Вранеш

понедељак, 22. новембар 2010.

ОЧИМА ''ПОБЕДНИКА'' - АПАТИНСКИ MATRIX ...

''КАКАВ ДИВАН ДАН'' ?



     Нисам никад ни помислио а камоли покушао да се ставим у улогу ''истинског'' партијског војника, послушника ... немам те психо-физичке предиспозиције, да неком другом дам на ''носи'' моју главу,  да мисли и одлучује уместо мене ... не хвала, нисам ја од таквог штофа.

      'Ајде сад да се ставим у улогу једног истинског ''војника'' чију главу носи неко други, за кога размишља неко други ... кога тај ''војник'' више воли и цени него ћаћу и матер, него крв своје крви, него своју децу .... срце и душу му је дао, па чак и ... и више га воли него свој живот. 
      Дакле један обичан дан особе (зваћемо га ЏИЏА) мушкок пола. Елем, наш Џиџа спава у свом кревету сном праведника, ништа не сања, то неко други ради за њега ... На мобилном телефону постављено време буђења 06:45 ... би-би-би-би-би огласи се аларм, скочи Џиџа на ноге лагане, ућутка телефон ... чешка се по глави и све нешто конта ''Што мене никада не боли глава - на здраво ? Кад попијем то је другооо. Комшилук и родбина годинама ми причају да је то јако болно када боли глава ... изнутра ... баш сам срећан човек !''. Сети се да га је неколико пута болела глава ... споља ... од падања на исту ... нерадо се присети и оних шамара што је ''попас'о'', али није то то ... изнутра никада ништа, драгом Богу фала. Онако још поспан иде ка купатилу, драња се по пупку и шупку, некако га ово чешање доводи у равнотежу ... уринир'о ... није пустио воду из котлића то само ради после срања ... поглед у огледало ... умивање л'адном водом  у исто тако 'ладном купатилу (волео би топлом и у топлом али бојлер пали само када се комплетна фамилија купа суботом, тада и грејалица ради неколико минута) ... лик у огледалу му скроз познат ... смеше се један другом ... Џиџа - Џиџи ... зубе не пере, није јео црна лука више од десет дана, па чему прање. Враћа се у кухињу, где иначе зими и спава са супругом ... кухиња једина просторија у кући која се греје ... деца већ десетак дана спавају у зимској гардероби (спремају се за алпинистичке походе на Хималаје па да навикну) ... жена скувала кафу, сва устрептала кад овај седе за сто ... оде и она до купатила чешка се нешто напред ... Џиџа сав поносан ''Чеши је чеши и имаш зашта, алај сам те разбио к'о референдумску кутију!'' ... Да синоћ славили победу, референдум прош'о, 3% у ''нашу'' касу, попило се тек - тек, још није све готово, 'оће они ЖУТИ оне демократе  да се жале неком суду за ... за шта да се жале ? ... све је ту било урађено стандардно и како ваља ... добро де обилазили смо мало комшилук и лагали и обећавали и претили ,па шта није нам први пут ... износили листиће напоље и сами заокруживали ЗА, и то нам није први пут ... неком се омакло да заокружи ЗА уместо неког покојника па ни то нам није први пут, омакло се човеку, па шта жив човек греши, не морамо ми знати ко је жив а ко мртав, то је проблем оних из општине што праве бирачке спискове ... препадали мало женске чланове бирачког одбора, претили им, па није нам први пут они су ЖУТЕ кур.... нису наше и није нам први пут ... ноћу  трпали листиће у гласачке  кутије и прегледали мало, оне против ''рецирклирали'' и мењали са онима са оштампаним и заокруженим ЗА, није нам први пут ... сркне кафицу, полугласно ''Који се курац они жале, па све је к'о што је увек било, шта они хоће, лепо су ми у странци рекли да је све ово по закону...''  У то ето ти жене, не може је препознати, некако му лепша, умила се ... пита га ''Него Џиџице мој мили, 'еси ли добио паре, знаш недеља је пијачни дан ваљало би шта купити за недељни ручак, а и у пекари морамо дуг да вратимо, обећала сам Души да сада кад напокон радиш да ћемо вратити онај дуг ... знаш мили ... могла би нешто и меса узети, бар за децу.'' Подигну Џиџа леву обрву ''Јебале те паре, само на паре мислиш, што ти ова кафа овако танка и горка,  опет ћу се просрати... није ти доста што сам петнаест дана радио, ринтооо к'о коњ, главу мето где други неће ни ногу ... рекли су да ће бити ... него одо' ја на пијацу''. Тихо му одговара жена , онако више себи у њедра ''Немамо више кафе и шећера'' ... Шта ће жена оде у шпајз ... значи опет ћорави паприкаш ... мајка јој од последње пензије купила џак кромпира ... послаће децу мами на ручак, има баба за унучад увек нешто ... телефонираће, неће нису платили шест месеци рачун, искључени ... ако али ''Мој Џиџица је војник странке, знају они већ шта ћемо и како ћемо''.

       На улици Џиџа осматра, спустила се танка маглица, кишица, захладило ... увукао главу у крагну јакнице (сину малена таман њему) ... полугласно ''Кад легну паре ... купићу огрев, платити телефон, дуг у радњи и пекари, купићу деци ципеле, полутка би била добра, дуг у кафани ...''.  Сустиг'о га комшија, тапше га по рамену, поче прича:

-   Је ли комшо Џиџо, јеси ти то на лотоу добио, кад све то планираш да купиш и решиш. 
-   Не, радио сам на изборима, добићу петн'ест 'иљада, па све мислим шта све ...
-  Чега евра, ау, сад је мени јасно што се целом комшилуку замери око овог гласања, нека си ипак је то лова ... ипак си ти члан ... виђенији члан и слику председника држиш на зиду.
-   Није евра него динара.
-   Јебига, Џиџо за те паре ... нећеш баш све оно моћи ... чуо сам  шта планираш.
-   Ако, има ко о томе размишља. Него комшија видиш ли ти ... како је данас ЛЕП ДАН.
-   Како леп ? Само што мртве 'тице не падају са неба.
-  Дај комшија није све у времену и новчанику ... ЛЕП ДАН , прошао самодопринос биће нам боље ...
-   Знаш ти шта Џиџо носи се у сто лепи' пизди материни и ти и твој председник и ваш ''леп'' дан, мени и мојој деци ће и са ово мало цркавице скидати ... а ти што никада ништа ниси радио, заболе те ... него кад ћеш ми вратити оних 50 евра што си зајмио кад ти је отац умро ... има томе две године.
- Ништа ти комшија не знаш, јебало те твојих 50 евра, нећеш крепати без њих, жена ти у пиварској пензији ... БАШ ЈЕ ЛЕП ДАН МИ ПОБЕДИЛИ. Јуче су нам у странци рекли, да сад кад је самодопринос проша' да ће и нас сунце огрејати.
-   Ским ја губим време, која сам ја ... сунце ти јебем блесаво!  Какво грејање на сунце па ни дрва немаш, посмрзаваћете се ове зиме. Размишљаш ли ти својом главом Џиџо икад, а и зар те не боли та твој главуџа  од тих  срања и глупости ?
-  Ти Ђоле увек видиш све црно, дођи код нас у странку да чујеш нашег председника ... он зна ... Стварно, комшија Ђоле, зашто мене никад не боли глава ?
-   Питај њега, твог председника... он је лекар а не ја, јебли један другог више...
-   Да и он је рек'о да ће данас бити баш овакав ЛЕП ДАН, зна човек знање. 

    Оде Ђоле све нешто набраја одмахује главом, има да га боли глава два дана од комшије Џиџе.  
    А, наш Џиџа у прву кафану, знају га, дају му на рецку...

      То тако отприлике изгледа, када неко други размишља главама наших ЏИЏА и ЏИЏИЊИЦА ... благо њима, њима ЏИЏА-МИЏАМА, не треба  њима биоскопских и ТВ екрана они су већ у 25. веку и у MATRUX - у. А, мозак, по мозак на рецку код председника, можда њега за њих боли глава ... све мислим да њега и за њих и за нас заболе БУЏА.

                                                                                    Мирко С. Вранеш

среда, 17. новембар 2010.

НЕМА ЖИВОТА БЕЗ ВОДЕ! А, ШТА КАДА ЈЕ ВОДЕ ПРЕВИШЕ?


У Апатину: 03. јула 2010. године – кишног дана са градом – ледом  и без струје, воде за сада има у подруму, како коме, и у чесмама.


МОЧВАРЕ – ОРАНИЦЕ – МОЧВАРЕ

       Од памтивека, докле год сећање досеже, до  времена уназад у историју где постоји писана реч... и много, много даље у  прошлост... простор на коме се сада лежи општина Апатин било је место непрегледних шума и мочвара. Дунав вековима и миленијумима плавио, меандрирао, правио ред, господарио, моћан... успостављао неки свој ред и равнотежу... људи се немоћно прилагођавали снази природе и силне реке, молили Богове, приносили жртве... градили насеља на узвишењима, куће на стубовима-сојенице, нема живота без воде... све цивилизације уз воду настале... откривали узвишења током високих вода и поплава, склањали се... борба непрестана човек против природе... 'оће да је укроти али она старија и моћнија увек некако надјача... Еј Дунаве страшна реко... Еј Дунаве лепотане европски... Еј Дунаве колевко цивилизација и народа... и наш и ваш и мој Дунаве.

       Цивилизација напредовала, 18. век империја Аустро–Угарска се ширила, потискивала Турке и досегла са севера до апатинских атара, када се граница померила далеко ка Београду постаде наш Апатин залеђе провинција уз Дунав... Тису... Саву, требала војска залеђе и могућност снабдевања из Пеште и Беча... поче борба са кроћењем реке... исушивањем мочвара... сечом и култивацијом шума... доведен вредан немачки народ са искуством у борби са природом. Уређена држава са законом, редом, радом... стимулисала колонисте... ослободила их пореза... дала помоћ за почетак заната и услуга... производња кренула... цигла, трска, дрво, риба, сточарство, ратарство, обновили се виногради, прави се и пиво... у напаћени Апатин, вековима од Турака паљен и пљачкан и рушен дошла нова цивилизација, нажалост као сваки други ослободилац–освајач, у историји,  царевина силна порушила насеља и цркве староседиоца Срба... па као непослушне и непокорне растера нешто у пустаре, атар стапарски, некога ко зна где а подоста и на пашњаке небеске отпремила, окрутна цивилизација и царевина и напредак, зацртали Цар, генерали и љута администрација и би тако.

        Почео мукотрпан рад, маларија, исцрпљеност, јаке зиме...  сваки други колониста отиш'о на исте оне пашњаке небеске... борба непрестана, царевине пропадале, државе се стварале... народ радио – кулучио... робијаши одрађивали... од мочвара настале оранице... изграђени канали... акумулације... Дунав сатеран у ток... ограђен насипима и бентовима... пумпе бесомучно годинама исушивале терене и воду слале у моћну реку... народи се смењивали... опет колонизација... обнова... радне акције... народ градио силни Дунав рушио... односио и улице и цркве и људе и шуме и стоку и оранице... све тако вековима до 24. јуна 1965. године и водостаја од 823 центиметра и 63 дана одбране... дошла вода до грла а дошло и из дупета у главу кад су могли Немци и Краљева раја... к'о веле можемо и ми...  током следећих десетак година Дунав код Апатина укроћен високим бентовима. Пролазе бродови, плове поред  града и не виде га, тек штрчи по који црквени или општински торањ и фабрички димњак.

        Заборављене муке са водом, поплавама, поводњима... кратка памет и сећање у народа... слабо памтимо а заборављамо док трепнеш... народ почео затрпавати акумулације и канале, без икаквог плана и реда ко шта старо сруши то у канал или јамуру, прави кућу копа подруме, сутерене опет све у канале и природне депресије бивших канала–рукаваца насталих после изливања Дунава, загађено све изливима фекалија и бесомучним бацањем отпада, канализационе изливе спојило у атмосферске воде, воду са олука спровело у канализацију... јебе луд збуњеног... десетине акумулација, јамура, бара... километри канала затрпано... запремина у милионима литара... кубика? Дуга сува лета, кратке благе зиме без падавина, пролеће и јесен нешто мало кише почело се и кукати сасуши све наливај заливај, спашавај летину, и тако годинама. Кад оно природа прорадила  ове зиме снега к'о никад, пролеће киша, лето киша, опет киша,... обара рекорде за два дана к'о некад за целу годину... елементарна непогода... која непогода, људска глупост, неорганизованост, неспособна администрација и никаква организација по принципу ''сече уши крпи дупе'' или оно ''са штапом и канапом''... палимо свеће Свецима и Богу се молимо да бентови издрже, нису годинама пипнути верујемо у самоодрживост природе... свезнајући не знају шта сад... гацају у буцама – кинеским, смешно их за видети... бања ко Венеција само гондоле фале... Пригревица к'о делта Нила, Апатин бал на води... зна се направили штаб за одбрану од унутрашњих вода... заседају, мудрују, свирају курцу... што не направише штаб за одбрану од глупости, ароганције и нерада... у 21. веку проблем киша... куће апатинске и Национална агенција за...  јебем ли га и агенцију, Биро рада пун младих стручних, школованих и способних... у јавним радовима од национакплног и капиталног интереса неки несрећници пардон политички погодни срећници чисте гране по шумарцима и око викендица уважених другова... косе траву... траже детелину са четири листа... прошле године исељавали кампере ... скупљају пластични отпад ... зајебавају се... вековима Апатински атар исушиван уређиван а оно тамо неки ми не нико други сјебашмо све за четрдесетак година... па сада подруми, сутерени, локали... спремни за нови бизнис акваристика, рибњаци, нутрије, крокодили (нојеви и пужеви превазиђени) ... свака улица има ватерполо екипу а више од пола кућа базене скочио нам стандард Лос Анђелес смејурија једна... пуноглавци царују... дошла природа по своје трска никла по ораницама, роде се гнезде, мочваре се враћају. Kомарци к'о роде... жабе беже. Глупаци владају.

          У најстаријем закону на свету Хамурабијевом писаним клинастим Феничанским писмом више од пола текста посвећено одбрани од поплава и вода, него да ми тај закон препишемо и да се почнемо по њему понашати.

          Глобално отопљење отопио се лед са полова па  сада има вишка воде у природном циклусу? – рече један шерет Апатински, све мислим где баш на нас сва вода са полова. Годинама прича нема нама живота без воде а шта сад кад је воде превише, да увозимо сунђере, добро ди дош'о и Сунђер Боб Коцкалоне, и да воду купимо или да сачекамо ове наше ''способне'' за све да нешто епохално смисле... него да ми вратимо Немце а можда и Краља а што не и радне акције они сви знају шта би и куд би са водом, у прошлости су се доказали. Нешто не знам баш да би Краљ имао места поред овог ''нашег'' Цара.


         Све ми се чини да је најбоље да ми сви скупа  ове вечне  променимо или да сачекамо да сами оду на пашњаке небеске па нека се горе са неким другим зајебавају, а онда ко остане све из почетка копај, планирај, исушуј, наводњавај, пумпај... ваљда је нешто литературе остало по музејима и архивама.  Ко доживи и преживи причаће.
           


                                                               Мирко С. Вранеш

понедељак, 15. новембар 2010.

БИЛО ЈЕДНОМ ...

У Апатину; 03. маја 2010. године    

ВРЕМЕ КАДА ''АРГУМЕНТ'' 
ЗАТВОРИ УСТА ЛАЈАВЦИМА


     Годинама посматрам човека, старијег господина, како са пуно љубави храни напуштене псе (неки кажу псе луталице, не лутају они, они су напуштени), на углу Нушићеве (некадашња Моше Пијаде) и Петефи Шандора, старијим Апатинцима локација позната као  Стара пијаца. Морам признати дивим му се, мало  му  и завидим, воле га огладнели невољници и са њим имају некакву мени необјашњиву комуникацију... причају универзалним језиком, пријатељи. Некако у последње време видим све више напуштених људи (неки кажу луталица) у Апатину, нико их не храни нити прича са њима. 



     Пре неки дан непријатна сцена, млади ''људи'' (све нешто мислим -  тешко ће они икада бити људи) добацују - 'ајде стари склони се, никакав си немаш метар и жилет, ево те к'о чварак, иди бери јагоде са мердевина... пусти те џукеле да их ми... Човек је у неком свом свету, и не чује их а камоли да се обазире. Прихватим једног од њих, мени најближег лајавца, под мишку онако, нежно, ковачки, ћутим, погледа ме у очи, тек момчина зацвили - немојте господине,  па ми се само шалимо... Остили момци гледају, тврдо, одоше, мрмљајући себи у браду, усране ''јуначине'', производ истих таквих политичара.

      Како сте господине - човек, старац, се окрену, рукујемо се, руке му топле, старчке... ''О млади господине, када ћемо решити питање ових мојих љубимаца, немојте ми само спомињати азил, молим вас, забога, то су мрцилишта, није то за моје пријатеље... могли би сте, Ви сте ВЛАСТ...'' Не знам како, и по који пут да му објасним да нисам никад ни био ВЛАСТ, али шта ћеш човек мисли ''јеси био си и осто си, Србија је ово, једном дођеш, одеш никад''... де, де, добро, о томе неком другом приликом... Наставља он - видим, имали сте некакав разговор са младом господом. Ништа, ништа изнео сам неке АРГУМЕНТЕ. Насмеја се он, топло, насмејах се и ја... до скорог виђења господине, одлазим, пси весело машу репом, причају... са својим добротвором.

       Кренем ка још неосвојеном ''Борелију'', један су освојили неки дан заштитници права и правде... радници изгубили, јебеш право и правду ако је то то... Сустиже ме познат лик, старији радни колега из Бродоградилишта, одавно пензионисан коментарише - Мишо јел' ти познајеш овог старог господина, да нисте пријатељи, земљаци?! Извини стари, што ме то питаш, знам човека, срећем га годинама, мислим да је ОК...  Пита - Имаш ли времена да одемо у кафану у Парк да ти нешто испричам, нисам никада ником, али теби хоћу. 'Ајде шта ме кошта а и није нам први пут да се почастимо... испричамо и да ме посаветује старији је.

       Седнемо, конобар уједно и власник, ''Шта ћемо Момци'', насмејемо се гласно обојица... МОМЦИ... некад било... кафа Турска другару и чај мени (уби ме нека грозница, уста ми к'о код црнца трубача... Сачмо оригинал). Како си шта радиш? ... донесе конобар... оде... миришу пљескавице... а и пивара се осети, непријатно... хотел није готов... парк запуштен.... МЗ запишана... канта за смеће истргана...

       Каже - јеси видио оне керове мајке ти?  Које керове, па човек храни псе... ''ма не... оне младе дркaџије на њих мислим''... пусти их имају они већи проблем него што јадни и претпостављају... наставља... ''чуо сам кад си рекао АРГУМЕНТ, па да ти нешто кажем о томе, када сам ја први пут чуо ту реч АРГУМЕНТ...''

      Почиње прича, окреће шољицу ''... морам ти ово испричати, нисам ником никада...'', сркну кафицу, повуче дим из тек припаљене цигарете, сркну још једном, мераклијски, налакти се...'' знаш ја, млад, има томе преко четрдесет година, лајем на звезде, недељом се окупимо код ''Дурака'', после пијаце, момци, пре ручка, знаш није било много слободног времена, радило се градило се, суботе биле радне, уз пиће, кило бело и сифон, тучемо рауб и шнапс, понекад и белу, падне које мезе... мало, мало, један углађени господин, старији од нас... под руку са женом на ручак... некако ситан, скупљен, знаш већ, интелектуалац, дошао у Апатин, стручњак... а жена му усправна витка, утегнута, дуга коса, црнка, млада, лепотица, скоцкана, гардероба, чарапе са шавом назад, да извинеш и кука и струка и груди и свега... бомба... добра у... Сваки пут кад је видимо... слинимо сви к'о, за 1. Мај, на јагњетину са младим луком... види човек није слеп, да ми дрипци гледамо више у његову жену него у карте. Једне прилике дође сам у кафану и право за наш сто... љубазно упита - да седне, седи брате... пита, може ли са нама картати... може... карта бо'ме, научио док је школе гањао... 'оће да нас научи реми, преферанс, бриџ... нас, ми једва уклавирили и рауб... прича жена му са ћерком отишла код неке фамилије на две-три недеље... ако не смета... он би са нама недељу до ручка прекратио... кренемо се ми дружити ... зближимо се... човек прави господин, шаљивџија, од њега сам чуо свашта, чисто и проглед'о, паметан. Онако уз шалу, један наш другар га онако шеретски пита, шта је онаква жена на њему таквом видела... господски човек оћута, уз коментар ''...чудан је женски мозак...'' картамо, тучемо сифон соде и бело, попило се охохо, онај знао си га, досадан попио па навалио мало - мало... ''...шта је она нашла на теби, тако ситном, скупљеном, никаквом...'', разиђемо се. Следеће недеље ево њега за наш сто, части, рођендан му или већ нешто, не сећам се. А, онај, јуче била плата, целу ноћ цевчио, Цигани свирали, ослобађао ''Шаран'', од конобара мислио да су конобарице, хтео тући музичаре што немају певаљку, пола плате му отишло на слупане чаше... одлепио скроз... лего у шест, усто у седам, најгори баш, луд, онако наврзо... па мало - мало ''шта је она нашла на теби, тако ситном, скупљеном, никаквом... а види мене људине''. Смирујемо п'јану будалетину али он још гори, запенио, навалио, висок близу два метера, преко сто кила а није деб'о, мисли све у себи а отме му се и на глас, п'јано, лудо... ''...откуд теби онаква жена...''... човеку непријатно, осврће се око себе , ми у ћошку, лето, башта празна,... устаде иза стола... раскопча шлиц, извади гааа, трес на сто, сунце ти... брате мој био сам у војсци, игр'о фудбал, знаш купали се момци голи нема ту стида и... али онако нешто никад нисам видио, домаћинчина права, нама уста отворена, брада пала на сто... а онај досадни метн'о шаку на чело и све клима главом, знаш већ,  онако к'о кад коњ пије воду  ''млади пријатељу ево кад, већ мораш све знати то је видела на мени ово је А Р Г У М Е Н Т...'' рече човек... (Неко вече сам глед'о филм, домаћи, ''Мала ноћна музика'' када онога штракљу ћерају да покаже алат, и извади га, а онај као Талијан – дебели Црногорац, Божовић, као режисер скину наочаре и зини вели '' КЕ.. КАЦОНЕЕЕ!...'',  или тако већ некако)...  зачепио уста нашој птици ругалици – питалици, лајавцу, а и нама осталима... ни најпијани га нико од нас више није питао за жену, АРГУМЕНТ нисмо спомињали... ја у предузећу пит'о  нашег правника шта значи реч АРГУМЕНТ човек ми лепо објаснио.  После смо, морам ти признати, после тога годинама седели заједно, и мени и мојим другарима је било на памети уз кисео осмех... држи га даље од жена да и њима не зачепи... аргументовано... - насмеја се громогласно беседник, сетио се младости и шеретлука, ваљда ће бити времена да ми још понешто исприча -  докрајчи кафу, повуче дим, угаси цигарету... настави -  Годинама сам размишљао и сада знам да је то био једини начин, да оном нашем примитивцу зачепи уста за цео живот, а он сам  господски, културно, никад није питао ''А какав АРГУМЕНТ нађе твоја жена на теби...'' а мог'о је нија да није... успели смо од њега, да научимо мали и велики реми али...преферанс и бриџ нема шансе... да... зашто ти ово причам... вид'о сам како си смирио оне младе лајавце... и спасио човека муке... стис'о си дрипца за мишку, позеленио је сав од страха, а и они око њега подвили репове, показао си им АРГУМЕНТ...''

      Конобар, власник, ваљда из прикрајка чуо причу (бродоградитељи – тешка индустрија не знају тихо говорити, убила их бука у радном окружењу) носи два Пелинковца са малом водом. Момци, кућа части, добри су вам АРГУМЕНТИ  обојици. ''Некад било'' – процеди кроз зубе мој другар.



ПС   Далеко је наше друштво, окружење, од времена када ће аргумент бити изнети у цивилизованом  дијалогу уз обострано разумевање и уважавање. За сада, нажалост, аргументи могу бити и стегнута мишка али и раскопчан шлиц..., ништа се за четрдесет година није променило. Нећу да спомињем туче, бодење ножевима, пуцњаве, употребу секире, то су нажалост аргументи код нас. Када ће се ствари променити, набоље наравно, зависи само од  од нас.
     Девети мај је у међународном календару догађаја означен као ''ДАН ЕВРОПЕ''... Европо ево нас стижемоооо! Срећан вам празник, aпатински (знам да нас нема много) Европејци.

                                                              Mирко С. Вранеш
ДЕСИО СЕ НАРОД ...


''БОЖЕ ПРАВДЕ''
          

           '' ...описивати оно што се види, то још и иде, али видети оно што треба да се опише, то је оно што је тешко...'' - Lucien Febvre

25.септембар 2000. године (понедељак), јутро, свануло, промолило се Сунце, неки мислили ако Слоболеоне падне и његови пукну ни Сунце неће гранути ... пензоши шушкају (СПС – ЈУЛ гњиде догревају, није им ни први а нажалост ни задњи пут) '' 'оћемо ли добити пензију'' ... шта је мишеви, добро не питате ...'оће ли краве млеко давати ...'оће ли птице летети ... 'оће ли Дунав пресушити ... 'оће ли киша падати ... 'оће ли ... 'оће  преплашени  мишеви, некад давно можда били људи, па сетите се кад вам је и онај без ноге рикн'о, јебо' вас он и ви њега, а у саксију сахрањен (цвећар) ... грануло је сунце, музле се краве, косиле се траве, кише падале ... јебеш народ кад га можеш убедити да је помрачење сунца елементарна непогода па се сви закључали у куће, набацили ћебад на прозоре, прогласили нерадни дан, у мом комшилуку навучени манијак поват'о све кокошке стрп'о их у подрум ''ДА НЕ ОСЛЕПЕ'' ... слепци, ослепили да Бог да ... ал'смо јадни, а тамо као небески народ ... какав народ, куртон пробушен ... Од раних сати укључим телевизор, радио ... сви ћуте као ништа није било Слобица и његови чекају гласове из дијаспоре са Венере и Марса, као није ту још ништа завршено, шта није завршено стоко безрепа, најебали смо вам се мајке марш сви у сто пизди материних ... пукли сте ''ГОТОВ ЈЕ''  и он и ви ...марш у ћошак на кукурузима клечите у магарећу клупу лоши ђаци ... у опозицију па се тамо јебите... Дајем изјаве дописницима, јебеш га, ја портпарол ДОС – а за Апатин ... ''Данас'' објави остали ћуте...

Таман доручков'о звони ми цигла (мобилни), непознат број, председник општинске изборне комисије секретар у Скупштини општине Апатин ... као да се нађемо има неких неправилности знаш ...знам понављамо изборе на јединици али то не мења ствар, ... знаш није само јединица и на тридесетшестици – Пригревица  у Бирачком одбору био син кандидата то се треба поновити (урадила браћа математику, већ се домунђали са радикалчинама, млада у пичку материну, у мираз доноси једно одборничко место) ... траже време неће им се са власти ... мислим у себи ... како не би знао да је Марков син био у бирачком одбору где му је ћаћа разбио директора ''Апатекса'', знам ја много више, таквих случајева охо хо, и мој син био на шеснајстици где сам победио ... него знаш шта имаш ти нашег представника у општинској Изборној комисији па ти то њему лепо све објасни, како одлучите, одлучите ... финтирам пошаљем лисца у празно ... нисам ни ја од јуче, ако сам весло сис'о нисам чамац прогут'о. Окупимо се поподне ... Владо тумачи закон, у праву је скроз ... фрка ови моји се укењали ... поништиће нам изборе, покрашће нас, знаш по закону не сме рођак а камоли син да буде у Бурачком одбору ... потонули ... разгоропадио се онај мој млађи '' шта је педери нисмо ја и буразер данима радили, ћаћу нисам преко дана ни виђ'о ... а ви би се предали ...марш ... '' ... занемили ови као моји (сада знам чији су већ тада били) реагују ... ''Еј, мали немој ти нама тако...'' ... ћутим ... отвори се Бобо гумар ... ''У праву је мали ко ће са мном у Сомбор да им се најебемо мајке преко радија, Мишо тамо су они твоји јелда ?'' ... јесу Бобо, јесу , а да ли су овде наши ? ... ко ће у Сомбор ? – питам , Ти Владо не можеш не смеш давати никакве изјаве избори још нису готови време примедби траје ... климне главом ... као један мора мами однети ручак – вечеру, други ради, трећи знаш ... победници ? ... цикнем ... шта је пичке једне укењали сте се ... замрзли се, знају ме... ћуте пизде...  Нас тројица у ауто Бобо, Жућо ( од милоште моја Милка дала надимак млађем унуку) и Мишо ... вози Бобо на излазу из Апатина приупита ''што ти ћутиш, не пичкараш, и некако си миран, необично ми те таквог гледати, ти нешто знаш...'' ... знам Бобо како не би звао јутрос су ме звали и муљали, а пред овај наш весели збор звао и ја њих и саопштио ономе што му надимак по дрвету или по особини (воли да граби све за  себе) ... да знам да је Марков син био на тридесетшестици али исто тако знам да је на шестици, где је јуначина Жикалоне и његови увлакачи, СПС – ЈУЛ менажерија, дизала бабе и ђедове из гробова да победи Виолету, васпитачицу из вртића, резултат чудан Жиколито (Председник скупштине Војводине, председник Покрајинског СПС – а,  Народни посланик, директор, председник комитета ...) 253 гласа а Виолета  220 гласова, једва навучено да победи, а да ли ти знаш да је на тој Изборној јединици био њен муж у Бирачком одбору, значи и тамо понављамо изборе јави Газди па ме зови ... ''Шта би'' зин'о Бобо од чуда, зауставио ауто ... '' И шта би, реци мајке ти'' ... ништа, звали ме после непуне минуте, и рекли да немају никакве примедбе на изборе и да се понавља само јединица ... занемио наш суборац и возач, дође до ваздуха, вози даље, па код моста  ... ''што то ниси рек'о у канцеларији, малопре'' ... коме да кажем пријатељу па видиш колико нас је у ауту ... одемо на радио Сомбор уз договор да не спомињемо одустајање комуњара од поништавања изборних резултата ... тамо дигнемо фрку, емисија уживо, телефони звоне ... у Апатину фрка још већа, слушали људи радио, окуражили се, знају телефоне, па зову ли зову Главоњу и главоњине ... ја те ноћи спав'о к'о топ а они ? (јебе ми се за њих) они ми се касније жалили да их неки целу ноћ узнемиравали ... ако нека су, за то сте сами криви. Мене никада није звао нико и узнемиравао ме, а знају мој број и фиксног и мобилног ... тако и дан данас, за њих не знам, питајте њих.

Четвртак 28.09.2000. године, пијачни дан у Апатину, сунчано ''Михољско лето'', недеља близу, поновљени избори шта ћеш куд ћеш треба одратити  на јединици, мора Станко да победи, одштампан летак обилази по кућама, где год уђеш нуде пиће ... дошла нова власт у кућу ... питају људи ... запомажу ...нико им из куће не ради ... пензије јадне ... не обећавамо ништа ... видећемо радићемо поштено ... неки 'оће да се учлане у странку ... чича један би да буде демократа а није за равноправност народа и народности србенда, препоручим ја њему да оде код Коштуничиних, као знаш чича они су и демократе и националисти и ... ако ово потраје има сви да се лечимо на Апатинском путу, постали алкохоличари сви ... срећом неки ме познају моји бродоградитељи па се нешто и заложи ... сланина супер ... .

Недеља избори, 01. октобар. 2010. године, никаквих проблема радимо к'о сатић ... од 526 бирача на изборе изашло 384, излазност од 73 % за други круг – поновљене изборе , невероватна ... Станко победио 226 : 136 ... 23 : 19 : 1 ...ДОС/ГГ : СПС/ЈУЛ/ГГ : СРС ... 'ајде да се залијееее ! Где народ држи оволику ракијештину, јетра ми отекла... убих се начистоооооо.

02. октобар 2000. године (уторак),   у Апатину сунчано јутро, јесен, одморио се од синоћнег дернека и прославе победе, зуји ми глава к'о трафо од оне Станкове ракијештине... кренуо у Сомбор да се сретнем са представницима ДСС и СВМ нешто се закувало око Купусине, људи победили уз нашу помоћ а сада их присвајају и Каса и Агоштон и ..., момци попиздили више од зивкања ... наоштрио се да овим што странчаре и маму и тату и све по списку, посебно ономе што му презиме по оном режисеру Неретве и Сутјеске ... а и неком новинарчићу Агоштоновом агитатору мало шију да заврнем ... три месеца ћутали к'о пичке а сада би да деле, плене ... говна говнећа. Зна се правац аутобуска, не иде ми се бациклом, на по пута ћу на бурек код Кајтазија у ''Три брата'', нисам ништа јео од оних изборних сендвича јуче у подне, зинуо на бурек, идем ка ''Омладинском'', вода кренула на уста, варење стартовало ... очи ми стале, јебеш бурек ... буљук деце излази иза ћошка и право на цесту ... галаме ... вичу ... помињу ОТПОР ...они моји остали кући нису они ништа муљали ... гимназијалци ... заврши бурек у каналу ... пред њих ... где ви мајке вам га, згазиће вас неко ... знам неке, комшијска деца ... опа професорице ... извин'те даме где то ви овако на сабајле – питам  ''...ми са децом до машинске па сви заједно да рушимо Бастиљу'' ... каква Бастиља шта се дешава ... ''... чика Мирко 'оћемо да срушимо радио Апатин, има да раде као Сомборци а не да нас лажу'' запенио један, знам клинца ћаћа му адвокат ... зови телефоном ове моје нико ништа не зна, урокали се синоћ, сви спавају... јеботе деца се сама организовала ... биће срања, видим неки већ зује ... договорим се са њима да их чекамо ? испред ''Дома Културе'' ... јебеш Сомбор и оне куртоне дај да децу некако смиримо ... кажем једној од професорица да их требамо негде сместити у ограђен простор да их мало заокупимо неком активношћу ... не може у школу каже није по закону биће кажњени и деца и оне ... зваће она мужа да ми се јави где да постави разглас ... какав разглас, прошли митинг 1999. најебали скроз ... 'ајде зови га ... одеше они галаме, пиштаљке раде ... од некуд се створи Бобо ... '' шта је ово Мишо, чији су ови'' ...  а чији су, наши јеби им матер, наши него где да их стрпамо да не лутају уоколо прегазиће их неко, па смо најебали, наместиће нам да смо ми то све закували, нема ко други ... ''код моје жене ћемо их стрпати...'' ... каква црна жена брате рођени, где ти жена ради ... '' па знаш, хотел, летња башта, остало све тамо још од рибарских'' ... пољубим човека по сред чела, обриса се, гледа ме онако преко ока,... ''каква је ово маст'' ... бурек Бобо, бурек јебеш га ...

Код бивше радне колегинице уз пут преко пута Радничког, кућни пријатељи,  брат јој власник неколико радњи у Апатину, Ликице може нешто сокића и грицкалица за децу... так'а и так'а ствар ... платићу, јебеш га сада немам ... нећеш ти ништа платити него где то треба довести ... треснем и њој пусу на образ , маст од бурека сам потрошио на суборца ... Она професорица звала мужа, он стари рокер, басиста, професор музике ... већ џеџи код Дома ... ''Мишо где да поставим озвучење''... кад пре брате рођени ... договоримо се да нас чека код хотела ... чекам, дође и полиција ...  е у материну , само ми ви још требате ... шта се ово дешава питају ... шта, шта се дешава, деца изашла из школе сад их треба некако обуздати, објасним им шта смо смислили ... њима пао камен са срца обавештавају командира ...све оно ''ало овде орао, овде орао'' (нећу да се зајебавам са њима, добри момци, знам да су у станици полиције гласали и да је тамо 80% гласало за нас, пун и њима курац кордона, Косова, рањавања, сахрана колега... а пало ми на памет оно из ''Балканског шпијуна'' кад онај са шеширом и брковима бубне са дрвета, па у моторолу ''орао пао, орао пао ...'') смешим се ... омекшавам ситуацију и без њих сам ...а тек са њима ... кажу пратиће они децу да их нешто не згази ... један од њих виче ...''мора да је и онај мој тамо јебем ли му...'' одоше ... решено и то обезбеђење је ту, лакнуло ми биће то све уреду ... прилазе неки занају ме ... питају да ли ми треба помоћ против полиције ... погрешно људи уклавирили скроз... не треба ово су наши, брину се о деци из гимназије ... наоштрио се и народ.

Долазе, а у колико их је, к'о на пијачни дан окупило се ту радозналних, и оваквих и онаквих, пиштаљке, оће да руше радио, гледају нас са прозора запослени у том истом радију, испрепадани, побелили људи, знам их све већином наша раја ... полиција опрезни, полако не терба нам срање, мали је ово град сви се знамо ... смирујемо ... било ту мало ово мало оно, повуци ...потегни ... све добро заврши, каналишемо их као да иду према хотелу ...неће ... докопали се неке џибре – ракијештине, неколицина се већ утукла, базде к'о ракијски казан – весела машина ... оће пешке до Сомбора ... лудница ... оне професорице побелиле, преврћу очима, шире руке ... ама децо ... ту полиција ... 'ајде да их пустимо, има их мали милион ... до ћошка старе музичке ... онај мали црни адвокатов, мајку му ... одлепио скроз, лег'о на цесту ... придружиле му се неке цурице ... деца цвећа у Апатину са четрбесет година закашњења ... убеђуј ... обећавај ... добиће мајице ОТПОРА ... попусте иду поред пиваре до хотела ... видели испред ''Борова'' бину, остала од рибарских ... сви око ње и на њу ... дође и онај са озвучењем ... један клинац оде код баке спушта кабел са прозора ... музика ... окупило се света ... отело се контроли ... 'оће говорника некога из нове власти ... каква власт какви бакрачи не знам где ми дупе а где глава ... жао ми оног бурека ... дође комби са соковима и грицкалицама ... не истоварај ништа док их не стрпамо у башту хотела ... полиција ме гледа ... један мали комшија ћаћа му комуњара, најгори јебе и оца и матер и Слоби и Жиколиту ... пиштаљке ... новинари ... фотографи ... бина ... немам ја трему, никада је нисам ни имао ... испричам им нешто о чварцима, крвавици, маргарину, кавезу у коме живе ... искористим прилику до сада је није било ... набацам неколико лопата гована на ''ГОТОВ ЈЕ'' и његове из  Апатинске експозитуре ... десетак минута, по' сата ... кажем за сокиће ... мајице ... грицкалице ... музику ... сместимо их у башту хотела ... не знаш ко је ту срећнији ... професорице, полиција или ја ... објаснимо им да одрже некакву трибину нека кажу шта мисле ...нека се издувају ... нека се ... давно прошло подне ... бурек ми на памети ... озвучење преузео син од басисте ... ми на пиво и шкембиће у ''Војводину'' ... пита '' шта то би данас'' ... јеби га Калаба не знам, црко од глади... ћути и једи. Кући дош'о ноћ већ, жена ме и не примећује више, пита ... јеси где шта јео ... јесам ... лаку ноћ ... лаку ноћ ... слушам ''Слободну Европу'', ''Радио Сомбор'' онај злотвор у Београду се прави луд не признаје резултате... треба да се понове избори најављује се митинг за 05. октобар у Београду, биће свашта, магарац има војску, полицију ... неће ваљати изгинуће нам народ. Целу ноћ блеј'о у телевизор и вртио радио станице ока нисам склопио.

03.октобар 2000. године (среда), јутро, тек засп'о, звони мобилни ... е кад га тад нисам разбио ... зову из хотел ''Војводине'' дошли клинци опет ... лепо им ... 'ајде тамо ... ус пут смазо переце комада два и пиво комада један ... е неће Мишо више бацати буреке у канал ... шта је момци и девојчице ... знаш чика Мишо ... ништа ја не знам, 'ајде сви у ... а мајице ... добићете сутра, штампају се у Суботици ... јеботеее ја заборавио да сам им обећао мајице ... јуче ме нешто критиковали, добронамерно, моји познаници Брацо, Вук и Томо како ништа нисмо организовали, нисмо за ништа ... како нисмо за ништа они моји се свађају ко ће шта бити кандидата за председника општине ТРИ (можда и више тројица се пријавила па лобирају) , за председника Владе нико, ништа то је без везе кад је онај без положеног возачког могао то радити јебеш то, Секретар 'ајде бежи то ти је обичан ћата ... извините господо Б – К – Т позовем ја њих така и така ствар за мајице сва тројица сте предузетници паре на сунце и у Суботицу па да се договоримо шта би то требало ... ево њих у року пет минута, назвали већ неке типове, толико мајица толико пара, већ наручили, хитно се ради Томо правац Суботица ... али пре него што оде треба да се договоримо и сутра направи митинг ... заставе ... аутомобили са заставама ... сирене ... свеће ... озвучење ... музика ... говорници ... видимо се вечерас око девет ... разлаз ... поподне упаднем ја у штаб а кад тамо кадровисање, мудраци мудрују, као неке зивкали у Комитет нудили им ... посао за децу, станове, паре, јаре ... јебем ли га ја као нешто понајвише радио а мене нико није звао ... добро људи заборавимо сад то него 'ајде да сутра направимо митинг ... пренесем ти ја идеје ... они зинули ко ће то па немамо времена ... добро ко хоће помоћи нека помогне а сутра је митинг па се ви сада сликајте ... лаку ноћ (јајаре) ... лаку ноћ ... Раде, Арсо, Бобо, Слобо, Бане, Вујке, Владо ...хоће помоћи шта треба ... нас неколицина код оне тројице ... мајице стигле ...кад пре ... Калаба обавештен – разглас ОК ... музичари ... рокери ... скврцкамо програм ... Владо штампар ће летак направити ноћас ... гимназијалци сутра добијају мајице и деле летке ... Раде ће наћи водитеље програма ... са њима ћемо сутра осмислити сценарио ... Арсо обавестити полицију за јавни скуп... по заставе страначке у Сомбор Бобо ... Слобо ће донети касет дек и од мене ЦД плејер ...Арсо и Бане ће да смири наше победнике и довести их на митинг...Томо свеће, колико ? ... неколико хиљада, каже он ... обавестити свештена лица ... Струју тражити од пиваре јер су неке чудне рестрикције можда баш нестане тамо где смо ми испред ''Борова'', а пивара има увек струје ... Вујке немој ништа буди с'нама имаш проблем са срцем, Бане да га пазиш да нам се не секира ... разлаз видимо се сутра ујутро. Ништа пиће ... милина једна ...

04. октобар. 2000. година (четвртак) ...Јутро летак оштампан ... Владо га скоцко, позив а на полеђини текст Химне, гимназијалци добили мајице и летке ... из Сомбора донели, државне, републичке, страначке  застане ...Бобо неког оробио за дршке – мотке, бина се чисти ...Пивара не да струју ... ко их јебе ...станови изнад ''Борова'' на пиварској мрежи имамо ми нашу баку и станаре и струју ... концепт програма урађен водитељски пар из радио Апатина Гоца и Игор води програм, Сомборски радио обавештава, почео и Апатински ... народ прилази пита шта ће то овде бити ... биће ... к'о што никад није било ... са Рашом се договорио да снима... платно на полеђини бине монтирано, Tомо спремио свеће и аутомобиле да све са заставама и сиранама круже градом. После подне 18:00 часова  аутомобили, сирене заставе круже Апатином, чудна нека атмосфера у ваздуху, лепо јесење вече пада, у штабу ДОС – а по старом кадровисање ... хоће неће доћи на позорницу ... има да дођу сви наши кандидати и они који су прошли и они који нису, заслужили су ... шта ће рећи ... причај човече шта год хоћеш твоја су максимално три минута ... треште џинглови ... долазе заставе ... ОТПОРАШИ их носе на бину... 20:00 нестаје струје у Апатину (баш тај део – к'о случајно) опет МРАК ... музика трешти има струје у штекерима наших пријатеља ... јебеш пивару и ... делимо свеће народу ... сачекајте не палите док не крене химна ... која химна питају ме Вукови из СПО – а ... наша ... наша ... народа море ... дошо свет да види која је то сила, и који су то дивови у Апатину победили непобедивог и незаменљивог и непрејебљивог ... ови се моји смрзли кад су видели колико има света ... шта да кажемо ...кажи шта год хоћеш а ако ништа некажеш најеб'о си од мене ... Ендре побелио ''нећеш ме ваљда тући'' ... ћути тргни једну и љуљај... у комбинацији Гоцин и Игоров глас пожелеше добро вече и сада химна ... народ пали свеће ... хијаде свећа ... около мрак ... свака му част ко погаси светла и уведе рестрикцију ... сценографија до јаја, к'о код Фелинија ... надреализам ... хиљаде свећа и народ са свећама у рукама ... ''БОЖЕ ПРАВДЕ'' ... после готово  шездесет година у Апатину ... ''БОЖЕ ПРАВДЕ'' ...


Боже правде, ти што спасе
од пропасти до сад нас,
чуј и сада наше гласе
и од сад нам буди спас !

Моћном руком води, брани
Будућности српске брод,
Боже спаси, боже храни
Српског Краља
Српски род !


Нема се ту шта више писати и рећи, ко је био зна, ко није никада неће знати како је те вечети било ... могу само да жале они што су могли а нису дошли, да виде ... чудо ... чуда се ретко дешавају ... али тад те вечери, се чудо десило ... постоје снимци ... џаба им ... живот је живот ... снимак је снимак ... то вече и ту атмосферу, нека свако опише на свој начин ... Сутра зна се '' За Београд ...'' и у историју ...



ПС : Причали, после, станари околних зграда и грађани да толико народа никада није било на том месту, да никада више људи нису видели на једном месту у Апатину и  да није било ни најмањег инцидента, ни једна разбијена чаша или флаша, без отпадака ... месецима остали само трагови од капљица воска са свећа. И после десет година када туда прођем, застанем, зажмурим и чини ми се да видим титрање хиљаде пламенова свећа у мраку и чујем ... ''БОЖЕ ПРАВДЕ'' ...



У Апатину; 17.09.2010. године


Мирко С. Вранеш

субота, 13. новембар 2010.

ISKUSTVA DRUGIH

KAKVI BI TREBALO 
DA SU FUNKCIONERI?


(NIJE SVE CRNO KAKO SADA IZGLEDA, IMAMO ŠANSU AKO PRONAĐEMO NAŠEG ''NOLANA'')

      Nije potrebno preterano puno pameti, da se shvati kako negde sistem funkcioniše mnogo bolje nego kod nas. Naš narod je isprepadan morem nebitnih i netačnih informacija koje Evropsku Uniju prestavljaju ili kao ''BABA ROGU'' ili kao mesto gde je SUPER naročito za nas ''SNALAŽLJIVE'', LENJE, KRADLJIVE... kakvi (morate priznati) jesmo... uz opasku - preveslaćemo mi te ''kretene''. Stvari stoje sasvim drugačije, EU predstavlja države i narode okupljene u jednu celinu koja ima izgrađene sisteme ponašanja, vrednosti, kvaliteta...
      Kažu da nas većina (preko 60%) želi ulazak u EU, ako je već tako onda da pokušamo shvatiti kako bi trebalo da funkcionišu i  rade nosioci (i zaposleni) javnih službi (Narodna skupština, lokalna samouprava, poreska uprava, inspekcije, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policija, katastar…) i izabranih (postavljenih) funkcionera, pomoće nam (nadam se) SEDAM NOLANOVIH PRINCIPA.
      Pokušajte prepoznati ponašanje naših javnih službi (zaposlenih u njima) i funkcionera upoređujući njih i njihov rad sa pomenutim NOLANOVIM PRINCIPIMA (nesebičnost, integritet, objektivnost, odgovornost, otvorenost, poštenje i vođstvo - liderstvo). 

SEDAM PRINCIPA 
ZA DOBAR RAD JAVNIH SLUŽBI

     Nesebičnost, integritet, objektivnost, odgovornost, otvorenost, poštenje i vođstvo su sedam principa  za uspešan rad javnih službi koje je definisala britanska Komisija za standarde u javnom životu (poznata kao Nolanova komisija, po prvom predsedniku lordu Nolanu):

Nesebičnost – Odsustvo ličnog interesa: Nosioci javnih funkcija treba da donose samo one odluke koje su u skladu sa javnim interesima. Ne bi trebalo to da čine iz finansijske ili materijalne koristi za sebe, svoju porodicu, ili svoje prijatelje.

Integritet: Nosioci javnih funkcija ne bi trebalo da budu pod bilo kakvom finansijskom ili drugačijom obavezom prema pojedincima ili organizacijama sa strane koji bi mogli da utiču na njih u vršenju službenih dužnosti.

Objektivnost: U obavljanju javnih poslova, uključujući tu i postavljanje na javne funkcije, dodeljivanje poslova, ili preporučivanje pojedinaca za nagrade i beneficije, nosioci javnih funkcija treba da donose odluke na osnovu kvaliteta.

Odgovornost: Nosioci javnih funkcija odgovorni su za svoje odluke i postupke javnosti i moraju da se potčine svakoj kontroli primerenoj njihovoj funkciji.

Otvorenost: Nosioci javnih funkcija treba da budu što je moguće otvoreniji u vezi sa svim odlukama i postupcima koje preduzimaju. Moraju da obrazlože svoje odluke i da uskrate informacije samo kada širi javni interes to jasno zahteva.

Poštenje: Nosioci javnih funkcija imaju obavezu da prijave svaki privatni interes koji ima veze sa njihovom javnom dužnosti i da preduzmu korake za razrešenje konflikata koji se pojavljuju na način koji štiti javni interes.

Vodjstvo - Liderstvo: Nosioci javnih funkcija treba da podstiču i unapređuju ove principe vođstvom i ličnim primerom.

       Formiranje Komisije najavio je tadašnji premijer Džon Mejdžor  oktobra 1994. godine, u govoru u Donjem domu parlamenta, navodeći da je zadatak Komisije da ispita uzroke opšte zabrinutosti za standarde ponašanja svih nosilaca javnih funkcija i izradi preporuke za promene u radu koje će dovesti do najviših standarda u javnom životu. U komisiji će biti ministri, javni službenici i savetnici, poslanici u Britanskom parlamentu i britanski poslanici u Evropskom parlamentu, zaposleni i viši zvaničnici u svim javnim organima i organima Nacionalnog zdrastvenog sistema, kao i izabrani i drugi viši zvaničnici lokalnih samouprava.
      Premijer Toni Bler u novembru 1997. godine postavio je dodatni zadatak pred Komisiju – da prouči činjenice u vezi sa finansiranjem političkih partija i preporuči eventualne promene u toj oblasti. Komisija je osnovana kao stalno telo, a njeni članovi se biraju na tri godine. 


      Verovatno ste, isto kao i ja sam, u radu naših javnih službi i izabranih (postavljenih) funkcionera primetili da su oni (čast izuzecima) svetlosnim godinama daleko od NOLANA i standarda ponašanja u EU.
       Nije baš sve crno kako sada izgleda, imamo šansu… postoje kapaciteti u građanima koji živi u Srbiji, samo treba hrabrosti (naročito građanske) prepoznati greške i radom na sebi ispravljati ih, kontrolisati rad javnih službi i izabranih (postavljenih) funkcionera, pokazivati na njihove propuste i zloupotrebe (naravno podneti i krivične prijave za zloupotrebe,  pod punim imenom i prezimenom ali u ovoj situaciji je  za sada bolje potpisati se kao NN – jer kod nas i tako može) i naravno na izborima dati glas za nekoga ko će  bolje i odgovornije  raditi. Verujte mi, svi oni, postavljeni i izabrani više se boje olovke i glasačke kutije nego nečastivi KRSTA. 

        U Apatinu 28. februara 2010. godine

                                                              Mirko S. Vraneš