МАЛО ТРЕБА ДА БУДЕШ СРЕЋАН ...
НИЈЕ СВЕ КАКО ИЗГЛЕДА,
ЈОШ ЈЕ ГОРЕ !
''Најтежа је празна торба.'' – Српска народна
пословица
У нас, у Апатину стварно мало треба да човек буде срећан ...
ево да опишем два момента неописиве среће деце која иду у основну школу у
Апатину и једног пензионера са пензијетином од 5.624,00 динара.
Пример излива среће
број 1.:
Спустила се нека маглуштина на нашу варошицу, послеподневни
сати у Главној улици општа фрка, растрчала се дечица све са школским торбама на
леђима, све циче и сви насмејани од среће, у чему је ствар да су деца толико
срећна ... једно вижљасто дете мушког пола на сав глас виче: ''Нема мазутааа,
нема школеее !!!'', ево сасвим довољно да у резервоарима школским у које стане
100.000 литара, нема мазута ни литре па нема грејања и деца пресрећна к'о да је Нова
година већ стигла. Елем материјалне трошкове школама, по закону, покрива
локални буџет ... лако је било док су власници НИС – а били домаћи ''неспособњаковићи''
могло се на црту узети и на реч добити гориво за школе и остале установе ...
кад јебига дођоше ''браћа'' Руси и купише онако за ''масну'' цену НИС и нема
сад ту ни црте ни речи, него да се плати авансно цео износ за наручено гориво све са ПДВ - ом,
па да се пошаље факсом доказ да је плаћено, па онда се сачека да новац легне на
рачун НИС – а, и онда креће цистерна са горивом – мазутом до одредишта до неког
резервоара, па цевима до неког горионика, који загрева воду у котлу, па из котла
та топла вода-пара кроз цеви до просторија – учионица и види чуда деци топло
... али није то што је топло деци за неко радовање то је сасвим нормална ствар
да деци у школама, и болесницима у Дому здравља, и деци у вртићима и ... буде топло,
једноставно треба на време обезбедити средства платити гориво, напунити
резервоаре, извршити сервисирање и ремонт опреме за грејање и спремно дочекати
зиму ... додуше може и другачије прећи се грејати на гас па онако на реч од ЈП
Србијагас добити да се сви огреју а платиће већ неко ... ипак је ово Апатин и
није тешко децу учинити срећном, нема пара у буџету и ево цео круг се затвори а
деца срећна у 3ЛПМ.
Пример излива среће
број 2.:
Јутро, спустила се маглуштина на Апатин, мимоилазим се са
једним познаником, пензионер поносни власним месечног чека на 5.624,00 динара
... сагнуо се човек загрлио векну хлеба сав насмејан и сречћан к'о Весело вече
... буп удари ме раменом у руку ... Заусти: '' Изв... а то си ти Мишо.''
-
Шта ти је што журиш и откуд
толика срећа и осмех?
-
Сав сам срећан што данас имам шта јести а не ко онај
што седи испред општине, извини журим.
Све нешто мислим ко седи испред општине, није ми успут па ко
велим човек прича којешта ... коме је до седења на бетончини по овом кијамету и
маглуштини ... а да идем тамо па да гледам и није ми баш нешто доживљај. Није
прошло десетак минута, затресе ми се џеп од јакне, мобилан пребачен на трешење –
вибрирање, на дисплеју идентификација, знана особа ... ''Ало – ало ... немам
кредита.'' - трешти са оне стране
телефонске линије ''Него, јеси видео
оног што седи пред општином и штрајкује глађу, била и полиција ...'' ... клик
... неста звука, стварно нема кредита у 3ЛПМ. Јебеш га а ја у аутобусу крен'о
до Сомбора да се информишем како она кривична пријава против ''наших''
драмосера из општине. Затресе се опет џеп ... телефон ... идентификација, опет
познат саговорник '' Јеси видео онога испред општине ја га услик'о, где си ево
овде новинари, немам кредита ћао.'' ... Јеботеее све ме зову неки који немају
кредита на телефону, сиротињо и Богу си тешка, никако да ме зовне неко коме
телефон припао по службеној дужности па може да прича и прича у 3ЛПМ.
Чудо над чудима колико мало треба једном пензионеру са
пензијетином од 5.624,00 динара да буде срећан, није гладан тај дан и он
пресрећан ...
О овом догађају испред општине извести ЖДН/14. дописник Блица
из Апатина:
Vojvodina, Apatin
Drago Vasić štrajkuje zbog
nemaštine
Na temparaturi od minus četiri
stepena Celizijusa, Drago Vasić, iz sela Svilojeva, sedeo je na betonu ispred
zdanja Skupštine opštine, dok su se začuđeni Apatinci zaustavljali da pitaju
nesrećnog čoveka, zašto se smrzava, a on im odgovarao, zbog nemaštine koja je
pogоdila moju petočlanu porodicu.
-Moja porodica živi od socijalne pomoći a struja u kući nam je isključena
već mesec dana. Nemamo ogreva, deca se smrzavaju, a jedna ćerka nam je u bolnici.
Kucao sam na sva vrata da mi se pomogne, od opštine do Centra za socijalni rad,
ali niko nema sluha za ljude poput mene, kaže Vasić, objašnjavajući da on ne bi nikoga molio za pomoć da može da
radi, ali posle stradanja u saobraćajnoj nesreći, ne može da obavlja ni
najednostavnije radove.
Vasić navodi da je ćerka njegove nevačane supruge
posle tri godine bolesti operisana, ali da joj za lekove samo nedeljno treba
obezbediti 5.600 dinara.-Ja dobijam socijalnu pomoć i dečiji dodatak. Ne znam
ko smatra da se za dečiji dodatak od 2.200 dinara može opremiti dete. Ja imam još decu od pet i tri godine koja nemaju
šta da jedu. Znaju me ljudi da sam pošten, ali šta vredi, ako mi ne pomaže
opština, kako da mi pomgnu drugi, kad ni oni nemaju novca, jada se Vasić, dok
mu jedan od prolaznika, pruža cigaretu, jer kod sebe nema dinara da pomognem
nesrećnom čoveku. Štrajkač glađu i žeđu, Vasić, tvrdi da je bio treći na redu
za dobijanje ogrevnog drveta od Centra za socijalni rad, ali da do sada nije
dobio nijednu cepanicu.-Ogrev nemam, struju nemam. Još u maju sam se obraćao za
jednokratnu socijalnu pomoć ali je nisam dobio. Čuo sam da se u Vrdniku dele
paketi za socijalno ugrožene, a kada sam to rekao u opštini, oni mi rekli što
ne ideš u Vrdnik, tvrdi Vasić, koga, kako kaže, neće ni ciča zima odvratiti od
protesta ispred Skupštine opštine.
Mirko Cvetićanin, zamenik predsednika opštine, koji
je izašao iz zgrade da razgovara sa Vasićem, je rekao.-Reč je o porodici kojoj
smo pomagali koliko smo mogli. Platićemo im akontaciju struje kao što smo im
platili prošle godine, rekao je Cvetićanin.
S.P.Š.
Шта да вам кажем ја сам срећан човек што живим у Србији земљи
пресрећне деце, срећних пензионера ... ево све скачем од среће у 3ЛПМ.
Мирко С. Вранеш
Нема коментара:
Постави коментар