субота, 31. мај 2014.

VODE DOLAZE I DOLAZIĆE SVE VEĆE I VEĆE…


SPREMITI SE 
PA SPREMNI ČEKATI!


        ''Bolje sprečiti nego lečiti.'' – narodna izreka

        Onomad, juna prošle godine, Dunav rastao k'o lud iz sata u sat, a u nas u Apatinu svi kulirali kao ''Nema veze mi smo bezbedni.''... nekim pukim slučajem sam četvrt veka proveo radeći tik uz Dunav u Apatinskom brodogradilištu, i dobro sam upoznat sa ćudima ove ogromne reke... tako sam ''skuckao'' post i okačio na Apatinske hronike: http://mirko-apatinskehronike.blogspot.com/2013/06/vodostaj.html

понедељак, 10. јун 2013.

VODOSTAJ

DUNAV, APATIN ... POPLAVA?

        ... Šta rade odgovorni na tome da informišu i edukuju stanovništvo? Gotovo ništa već se svi uvaju u nekoga drugog, sad da li kao onomad 1965. u Mađare i njihovu tehnologiju pobijanja čeličnih talpi, u pripadnike JNA i u tada vredne apatince koji danonoćno u borbi sa rekom odbraniše Apatin, sve mi se čini da Mađari imaju prečeg posla nego da se bakću sa nama, JNA otišla u 3LPM a ova sadašnja vojska e to ti je posebna priča, a i oni apatinci iz 1965. godine omatorili i pomrli, a ovi sadašnji jebalo majku ko njih natera na bent ako Dunav krene, sve vidim kolone automobila koje ''stružu'' ka Somboru k'o onomad kad nas potrevilo nekoliko granata sa istog tog Dunava devedesetih ...

Živeti pored reke nikada nije dovoljno bezbedno i nikada nema mestu opuštanju, a naročito zapuštanju sistema za odbranu i prepuštanja stanovništva da se samo informiše i obuči za odbranu od visokih voda Dunava koje nose sve pred sobom.

        U Apatinu je merna letva vodostajaja podešena tako da je 0 na 78,84 metara nadmorske visine (mNV). Najviši vodostaj dunava u Apatinu od 824 cm zabeležen je 25. juna 1965. godine kada je odbrana od visokih voda Dunava trajala 120 dana. Bilo bi dobro na zgradama, banderama… postaviti belege sa ovim istorijskim vodostajem da građani shvate u kakvoj su potencijalnoj opasnosti i koliko bi ko ''plivao'' da voda prodre u Apatin.

Na nailazak poplavnog talasa reaguje se podizanjem pripravnosti službe za odbranu od poplava na odgovarajući nivo. Pripravnost je direktno zavisna od trenutnih vodostaja, te postoje kriterijumi za proglašenje redovne odbrane (Apatin +600 cm) i vanredne odbrane (Apatin +750 cm).
Evo ove godine Sava, Kolubara, Tamnava, Morava, Timok… ''iznenadiše'' i vlast, i odgovorne, i građane... evakuacija umesto autobusima i kamionima na vreme izvedena smenjena spašavanjem čamcima... ako ništa iz ovoga ne naučimo i dalje nastavimo da ''pajkimo'' (ovde mislim na odgovorne) nema nam druge nego svi da pravimo čamce ili razna plovila tipa Noeva arka, pa da se spasavamo ko i kako ume onako sve sa kućnim ljubimcima i nesretnim životinjama koje su najmanje krive što smo mi bene pa nikako da se naučimo ako ništa ono bar na našoj muci ako tuđu ne vidimo.

Danas Tanjug  objavi izjavu našeg a i u svetu priznatog hidroinženjera Rade Milutinovića:



        Vest o Tanjuga preuzeli Radio-televizija Vojvodine i Blic:

31. мај 2014. | 09:46 | Извор: Танјуг
Милутиновић: И Дунав као претња

НОВИ САД -  Дунав, друга по величини река у Европи, највећа је претња од поплава у Србији у наредним годинама, упозорава хидроинжењер Раде Милутиновић, директор новосадског Хидробироа и аутор више патената, пројеката и научних радова о Дунаву. Он истиче да су последње катастрофалне поплаве показале да је дошло време да се преиспитају постојеће линије и концепти одбране од изливања река.
Не искључујући могућност изливања Дунава, Милутиновић каже да је зато неопходно бити спреман за такву ситуацију на начин како су то учиниле друге државе кроз које ова река протиче. Као пример те повећане опасности он је навео изливање Дунава 2002. године када је протицај те реке у Бечу износио 11.000 кубика воде у секунди, а 2013. године у Братислави је протицало 11.400 кубика у секунди. Највећа количина које је протицала поред Новог Сада била је 1965. године (8.300 до 8.600 кубика у секунди) и тада је била највећа одбрана од поплава. Казао је да толико воде не може да протекне Новим Садом те да се поплавни талас мора трансформисати узводно од тог града, у ритовима јужне Мађарске и Копачком риту. "То се 2002. године и 2013. године десило. Ако се та трансформација поплавног таласа не изврши, може се десити да нам дотиче и знатно више воде од 8.400 кубних метара. То би могла да буде количина која не може да протекне поред Новог Сада без изливања и нашли би се у великом проблему", рекао је Милутиновић у интервјуу Танјугу истакавши да би Србија у том случају била у великом проблему.
 Он, наравно, каже да није могуће предвидети да ли ће се засигурно и када би се тако нешто могло догодити, али да с обзиром на то да, како каже, улазимо у период непредвидивих промена, није искључено. "Зато на тако нешто морамо бити спремни", упозорава овај Новосађанин, који је патентирао мобилни бетонски систем за одбрану од бујица.
 Он, наиме, указује да, ако би се поновила 1965. година, пошто узводно не би било пробоја насипа као тада, ниво Дунава у Новом Саду би самим тим био виши за 50 центиметара. Одбрана би у том случају била тешка и зато се, каже, треба припремити и за такав, по њему, "најцрњи сценарио". Анализирајући понашање Дунава, Милутиновић тврди да се карактеристике те реке мењају од 1997. године и сада су, тврди, велике воде све чешће и све веће. Наводећи пример стогодишњег нивоа Дунава код Новог Сада, он упозорава да је стварна стогодишња вода у Новом Саду 830, а не 800 центиметара, те да зато с времена на време треба обављати неопходне предрачуне...

..."Вода која једном уђе на неки терен она тежи да се хоризонтира... Она тада расте и постоји опасност да пробије и те нове насипе... Проблем великих река је управо то - ако дође до хоризонтирања нивоа питање је да ли имате простора где да вратите воду, или ће вам она муњевито улетети у град као што је то било у Обреновцу", објашњава он истакавши да је управо зато то опомена за будућност.Наш проблем је, тврди Милутиновић и то што ништа нисмо научили из прошлости и мислимо да се поплаве никада више неће поновити. "Живети поред Дунава, међутим, значи и да не смете веровати да се то неће десити, морате бити спремни...", каже он и додаје да су градови наша највећа вредност и да зато увек морамо бити спремни. Поплаве јесу природне појаве, али њима се мора управљати. А с обзиром на то да живимо у долини Дунава где су и Нови Београд, Нови Сад, Панчево... изградња насипа може бити решење за неко време. Међутим, реч је о реци која је непредвидива и која би једном у 100 година могла све те градове да потопи. "Да ли ће се то претворити у катастрофу, то је друга прича. На нама је да схватимо да се то може десити и да катастрофу спречимо. Поплаве не можемо да спречимо, али можемо катастрофе. Можемо их контролисати до неке мере", тврди Милутиновић.
Зато је, према његовом мишљењу, дошло време да се преиспитају наше одбрамбене линије и концепти одбране од поплава, а најпре, сматра, треба оспособити запуштене попречне и свеобухватне насипе. Од набујалих река се не брани само ређањем џакова и подизањем висине насипа. "То је само један вид одбране и не би било добро да се мисли да се на томе све завршава. То није довољно. Одбрана од поплава је много тежа и сложенија", рекао је Милутиновић.


Dunav će nam biti najveća pretnja
Tanjug | 31. 05. 2014. - 09:58h

            Nebi bilo zgoreg poštovani moji blogeri da poslušate i emisiju Peščanika juče objavljenu: http://pescanik.net/2014/05/emisija-30-05-2014/ da se upoznate sa stavovima gostiju emisije o vanrednim situacijama i pogledima na našu organizovanost u ovim poplavama.



Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар