ŠPIJUNI
SU MEĐU NAMA …
SPO je pre godinu dana dostavio Predlog zakona o otvaranju dosijea Skupštini Srbije. I mada se deklarativno sve stranke vladajuće koalicije zalažu za njegovo usvajanje, taj zakon do danas nije zaživeo.
Vuk Drašković, predsednik SPO, za „Blic” je ponovio da se otvaranja dosijea plaše nosioci vlasti kao i u svim prethodnim vladama. On je naveo da su se u bivšim komunističkim zemljama na listi saradnika službi bezbednosti našli premijeri, ministri, ambasadori, vladike i biznismeni, kao i da bi se slično dogodilo u Srbiji.
U DS juče „Blicu” nisu mogli konkretnije da kažu da li su usvajanje zakona uslovili neobjavljivanjem imena saradnika službi bezbednosti. Na naše pitanje Srđanu Milivojeviću, poslaniku DS i nekadašnjem otporašu, da li su saznanja do kojih smo došli tačna, on odgovara:
- Služba državne bezbednosti je i u vreme Miloševića imala profesionalce, koji nisu ni u jednom trenutku izašli iz zakonskih okvira, a kao takvi imali su svoje saradnike koji nisu progonili političke protivnike režima, već su bili uključeni u bezbednosne aktivnosti. Nijedna zemlja na svetu, od svih koje su otvorile tajna dosijea, nije stavila na uvid imena tih ljudi.
Srpski pokret obnove je u izradi zakona koristio iskustva Istočne Nemačke, Mađarske, Češke i Bugarske. Te zemlje su objavile spiskove ljudi koji su bili saradnici tamošnjih službi bezbednosti, a ispostavilo se da su među njima u Bugarskoj bila četiri ministra demokratske vlade i oko 200 diplomata. Što se tiče onih koji su se ogrešili o zakon, zloupotrebili službu i njihovih saradnika iz opozicije, mislim da bi njihova imena trebalo da se nađu na stubu srama. Mislim da ih niko ne štiti, ali te dve stvari treba razdvojiti.
SLUŽBA,
BATOOO, PRUŽILA PIPKE …
Opšte je poznato i odavno obelodanjeno da totalitarni sistemi
počivaju na mrežama obaveštajnih Službi i da je tu uključen ogroman broj
zaposlenih i špijuna-potkazivača honoraraca, posle Drugog svetskog rata u Brozovom i potom
u Miloševićevom vremenu špijunaža običnih građana je bila ''normalna''
delatnost Službi uvek su se borili protiv unutrašnjih neprijatelja, a, to su oni
što su drugačije mislili no vlastodršci, šansa da se sistem i Službe
demontiraju je bilo vreme oktobarskih promena 2000.-te, međuim sve je to bio
privid jer su Službe već duboko bile unutar opozicionih stranaka i činioca DOS –
a, kako u nas Službe nemaju civilnu kontrolu preko skupštinskih tela i odbora
već je sve svedeno na farsu već Službu kontrtoliše politička elita ili je možda
i obrnuto da političku elitu i vrh vlasti kontroliše Služba … tako da Zakon o
otvaranju dosijea, koji nisu popaljeni nakon oktobarske ''revolucije'' i u Koštuničino vreme, čeka na usvajanje sa
zahtevima pojedinih stranaka da se ne objave imena honoraraca u Službama jer
znaju oni da su oni pa i njihovi bili isti ti koji su špijunirali-potkazivali
običan pošten svet koji se ''usudio'' da nešto malo misli i svojom glavom.
Na ovu temu se već piše i govori
godinama, evo šta ''Blic'' danas objavi:
U vrhu vlasti bez
konsenzusa oko dosijea
Zakon ne donose jer
neće da otkriju imena doušnika
Nataša
Latković | 05. 01. 2012.
Srbija još nema zakon o otvaranju
dosijea jer pojedine stranke ne žele da se obelodane imena ljudi koji su bili saradnici
službi bezbednosti za vreme Slobodana Miloševića. Kako saznaje „Blic”, SPO-ov
predlog zakona nije prošao, jer su najveće stranke koalicije u poslednjem
momentu zatražio da imena onih koji su učestvovali u uhođenju devedesetih
godina budu precrtana crnim flomasterom.
 |
| Predlog zakona SPO i dalje čami u fioci |
Kako navodi naš izvor, demokrate su u
prvi mah dali podršku zakonu o otvaranju dosijea i poručile kolegama iz SPO da
će se uz neke „tehničke korekcije” naći na dnevnom redu na proleće 2011.
godine. Ipak, kada se odlučivalo da li će se o tom predlogu raspravljati na
sednici Skupštine, „za” su glasali samo poslanici SPO, G17 plus, LSV i LDP, dok
su DS, SPS i gotovo sve opozicione partije bile protiv.
-
Demokrate su tražile da saradnici službi bezbednosti budu depersonalizovani,
kao i da ne postoji centar za dosijee, kako je to predviđeno tim predlogom zakona,
već da oni stoje u Arhivu Srbije - kaže izvor „Blica”.
SPO je pre godinu dana dostavio Predlog zakona o otvaranju dosijea Skupštini Srbije. I mada se deklarativno sve stranke vladajuće koalicije zalažu za njegovo usvajanje, taj zakon do danas nije zaživeo.
Vuk Drašković, predsednik SPO, za „Blic” je ponovio da se otvaranja dosijea plaše nosioci vlasti kao i u svim prethodnim vladama. On je naveo da su se u bivšim komunističkim zemljama na listi saradnika službi bezbednosti našli premijeri, ministri, ambasadori, vladike i biznismeni, kao i da bi se slično dogodilo u Srbiji.
-
Mogao sam da vidim svoj dosije posle demokratskih promena, ali to nisam učinio,
jer me nije zanimalo ono što stoji u njemu. Tu nije bilo imena doušnika i
nalogodavaca zločina - kaže Drašković.
U DS juče „Blicu” nisu mogli konkretnije da kažu da li su usvajanje zakona uslovili neobjavljivanjem imena saradnika službi bezbednosti. Na naše pitanje Srđanu Milivojeviću, poslaniku DS i nekadašnjem otporašu, da li su saznanja do kojih smo došli tačna, on odgovara:
- Služba državne bezbednosti je i u vreme Miloševića imala profesionalce, koji nisu ni u jednom trenutku izašli iz zakonskih okvira, a kao takvi imali su svoje saradnike koji nisu progonili političke protivnike režima, već su bili uključeni u bezbednosne aktivnosti. Nijedna zemlja na svetu, od svih koje su otvorile tajna dosijea, nije stavila na uvid imena tih ljudi.
 |
| Aleksandar Jugović i Srđan Milivojević |
Ministri kao saradnici službi
Srpski pokret obnove je u izradi zakona koristio iskustva Istočne Nemačke, Mađarske, Češke i Bugarske. Te zemlje su objavile spiskove ljudi koji su bili saradnici tamošnjih službi bezbednosti, a ispostavilo se da su među njima u Bugarskoj bila četiri ministra demokratske vlade i oko 200 diplomata. Što se tiče onih koji su se ogrešili o zakon, zloupotrebili službu i njihovih saradnika iz opozicije, mislim da bi njihova imena trebalo da se nađu na stubu srama. Mislim da ih niko ne štiti, ali te dve stvari treba razdvojiti.
Čedomir Jovanović, lider LDP, kaže za
„Blic” da je otvaranje dosijea demokratska potreba društva i odgovor na to
pitanje ne može da pruži jedna stranka, nego to moraju učiniti institucije.
-
Nažalost, mi to nismo uspeli da uradimo na način na koji su to pre nas učinile
sve ozbiljne istočnoevropske zemlje, jer je bilo previše strančarenja i premalo
spremnosti i hrabrosti da se suočimo s onim lošim što je ostalo za nama. Osnovni problem sa zakonom o otvaranju dosijea
je identičan, kao i sa Zakonom o lustraciji, pre svega zbog činjenice da ne
postoji svest o značaju davanja demokratskih odgovora na probleme koji se
tretiraju tim zakonima. Zbog toga su te inicijative do sada uvek bile osuđene
na neuspeh - naveo je Jovanović.
Kako i kad će se ova igranka završiti?
Verovatno početkom ili sredinom sledećeg veka kad imena honoraraca i ostalih
Službenika budu nebitna a i neće biti smisla da se ''po mrtvima prevrće'' ... doduše treba razmisliti i
otkud toliko otezanje i protivljenje Evroatlanskim integracijama tamo se zna da
su Službe pod civilnom kontrolom zakonodavnih tela pa možda našim Službama i
viđenijim ''službenicima'' ovo baš ne ide u korist ... Uvek sam smatrao špijunčine-žbirove-potkazivače-... najvećim šljamom u ljudskoj
rasi, u nas Srba još je veći problem što naš narod baš onako voli voditi računa o tuđim poslovima i držati na oku ''sumnjive'' a sumnjivi su svi pa tu i neiscrpan izvor honoraraca i regruta za aktivnu Službu.
Mirko S. Vraneš
Нема коментара:
Постави коментар