VODAAA!!
!
!
''Šta mu vredi što je mlad, pametan i
obrazovan, kad nema nikakve druge kvalifikacije!'' –
aforizam, autor Zoran T. Popović
 |
| Kažu da je BATUT potvrdio neispravnost ove vode iz jezera Vrutci kojom se Užice snabdeva ''pijaćom'' vodom??? |
Nova godina, međunarodna,
dočekana... na ekranima TV sa nacionalnom pokrivenošću sve vrvi od radova na
vodovodu Donj Pizdinci-Užice... tu obećanja o polaganju 200 metara cevi dnevno,
tu vojska RS dobi u nekakvim kartonima vruća leba i jagnjetine gotovo vruće...
Tu i onaj što je Drugi a u stvari Prvi ''čovek'' Srbistana sve sa
Prstospajalicama i Napućenousnicama (moj drugar Bapsi ga krstio – Picousti ...
hahahaa... alaj ga potrevio, k'o da je mene pitao) ... tu i onaj Velja Selja i
on opet nešto (K)radi ili (K)raducka, jebemli ga... Veselo veče a i po vas ceo
dan, ima Užice sa okolinom da pije vodu iz česme, česmovaču, i to bez algi,
pesticida, teških metala, organskih i neorganskih onečistača... sve sa gorkim
ukusom politike i političara.
XXI vek a mi ni vode čiste i
pitke za piće nemamo u 3LPM i mi i naše liderstvo i strategije i ...
Пола попиј, пола
баци
Владимир
Вукасовић
| објављено: 12.01.2014.
Од стандарда одступа 42 одсто водовода и 45
процената појединачних узорака вода пре него што се пречисте у фабрикама за
прераду, које одавно чекају модернизацију. – Од 31 басена из којих се централна
Србија снабдева водом неисправно је, према неким од последњих истраживања, чак
27.
На било ком од вештачких језера направљених ради
испумпавања воде за пиће већ сутра би се, зато што их лоше одржавају, могло
десити исто што и у Ужицу – прекомерно загађење које ће их избацити из
употребе, каже незванично директор једне од установа задужених за бригу о
водама. Не мора контаминација ни бити толико висока да се с њом не може
изборити савремена технологија, али наше фабрике за прераду воде су деценијама
старе и питање је како би се носиле с првом озбиљнијом претњом, напомиње ''Политикин''
саговорник.
Претњи нам свакако не мањка. О стању војвођанских
токова више не вреди ни трошити речи. У централној Србији, од 31 захвата из ког
се вода прерађује за пиће, 2012. године исправне су биле свега четири, указују
подаци Института за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић Батут''. Већина тих вода, чак двадесет, било је неисправно
и физичко-хемијски и микробиолошки. Ни један ни други критеријум није испунило
око 45 одсто појединачних узорака. Можемо, налик Краљевићу Марку, само пола да
пијемо, али друга половина можда није ни за ата Шарца, него пре за краву
Шаруљу. Срећом, објашњавају стручњаци, није свака бактерија у води шкодљива.
Али, у Колубарском округу су на оба теста, микробиолошком и физичко-хемијском,
пали апсолутно сви узорци. Наш понос, Златибор, једва је нешто бољи. Његове
воде по та два стандарда нису ваљале у 90 процената узорака.
За први ниво подземних вода одавно се прича, иако
поузданих података још нема, да смо га на многим местима упропастили. Сад се
захвата из дубљег слоја, па – док не стигнемо до Кине. Због свега тога, ваљда би грађани Србије требало и
да буду задовољни тиме што се, према статистици ''Батута''
из 2012. године, неисправности бележе у течности којом грађане снабдева 42
одсто водовода. Могло је бити и горе, утолико пре што већина загађујућих
материја нађених у тим случајевима није опасна по здравље. Али, у преосталим
примерима где је утврђено одступање од стандарда било је и токсина и
канцерогена.
Напослетку, тешко је имати претераног поверења у
водоводе кад из године у годину све мање јавних предузећа која њима управљају
достављају сопственом газди – држави – податке о томе какве су отпадне воде
које враћају у реке и језера. Од 178 тих предузећа, 2011. године су такав
извештај сачинила свега 42 а 2012. не више од 23, па чак ни они нису
проследили, како је оценила Агенција за заштиту животне средине, релевантне
приказе. Кад не може да притегне сопствену кућу, држава се
бољем не може надати ни од фабрика које баратају најтежим загађујућим
материјама, па су такође дужне да извештавају надлежне о својим отпадним
водама. Пре три године, од њих 110 податке је послало 70. Тек 67 таквих
компанија је годину дана касније испунило обавезу. Ту негде би се могао тражити барем део разлога из
којих се већ хронично тешки метали региструју на четрдесетак локација, што је
више од трећине мерних места на водама. Дужност да мотре на загађење вода имају
инспектори министарстава животне средине и пољопривреде. Локалне самоуправе би морале
одржавати акумулације и не дозволити дивљу градњу око басена из којих се
снабдевају водом, нити да се ту изливају септичке јаме. Негде кроз мрежу свих
тих чворишта надзора систем контроле очито пада – у воду. Али, домаћа индустрија, како саркастично примећују
упућени, срећом по животну средину, слабо шта производи, па нема ни много
отпадака да их баца у реке. Добрим делом захваљујући томе, већина српских
водотокова квалитетом досежу ранг добрих и врло добрих. Тај резултат, међутим,
приписује им се кад се посматрају у целини. Од места до места, индикатори умеју
драстично да варирају. Просек можда не би био толико солидан да се узорци
захватају на двоструко више локација, као што би по стандардима требало да се
ради. За просек је спасоносна и величина. Србијом
доминирају три велика слива – Дунав, Сава и Морава. У Београду, на пример,
квалитет Саве и Дунава ни на једном мерном месту не пада испод доброг. Али, у
тим границама је само 13 одсто притока те две реке и Мораве на територији
престонице. Отрове који мање токове загушују највеће реке засад успевају да
апсорбују и растворе. Питање је, ипак, колико још тога ће чак и Дунав моћи да
прогута пре него што се загрцне.
''U našem javnom preduzeću vlada gvozdena
disciplina. Moramo svakog radnog dana da dolazimo na posao.'' –
aforizam, autor Slobodan Simić
Objavljeno
u Apatinskim hronikama u četvrtak, 22. marta 2012. godine:
U svetu ali i u Srbiji danas se obeležava Svetski
dan voda. Tema ovogodišnjeg obeležavanja je "Voda i hrana - dostupnost
i bezbednost".
Zvaničnici u Srbiji kažu da je stanje naših voda zadovoljavajuće, da su rečni i
ostali vodotokovi neuporedivo čistiji nego ranije zahvaljujući tome što
industrija ne radi i zato što poljoprivrednici nemaju para za veštačka đubriva,
dođe mu da smo mi ekološka zemlja zahvaljujući siromaštvu i neradu
industrijskih pogona …
Sasvim bi bilo normalno i OK da svi rade i da se otpadne vode prerađuju na
zakonom predviđeni kvalitet i da poljoprivrednici koriste manje štetna đubriva,
ali tu treba biti puno odgovorniji i pre svega puno bogatiji.
Sad u prošlu nedelju 18. marta Blic u svom vikend prilogu objavi tekst posvećen
kvalitetu voda iz vodovoda u nas u Srbiji, evo pročitajte i sami:
VODA ZA PIĆE …
Podrazumeva se da najkvalitetnija voda treba da bude ona koja ističe kroz česme
iz vodovoda ali nije baš uvek tako, kažu da je voda najzdravije piće i da je to
piće bez boje, bez mirisa i bez ukusa …
Tolike godine slušamo priče o investicijama u fabriku vode u Apatinu, niko ne
zna koliko je novca do sada potrošeno i kredita uzeto, a iz naših česmi ni dan danas
ne teče voda koja ima bar jedno od tri nabrojana svojstva, naša voda ima i boju
i ukus i miris … Znam da bi stvar bila neuporedivo bolja da se lokalni
sveznajući političari batale priče i uplitanja u rešavanje, posebno
finansijsko, kvaliteta vode za piće da se ta stvar prepusti struci i ljudima
koji su odgovorni za vodovod, ovako godinama već svako sem struke i ljudi koji
vode naš vodovod odlučuje kakvu ćemo vodu piti i ista ta pitka je već više od
50 godina tema za politička podkusurivanja, predizborna obećanja, finansijske
manipulacije i …
Kako se na adresi Branka Ćopića 20 u Apatinu, adresa kuće u kojoj živi vaš
bloger sa porodicom, godinama ne pije voda iz vodovoda osim one u crnoj kafi -
čaju i pripremljenim obrocima napravim malo istraživanje ko sve pije vodu iz
vodovoda i ko kupuje flaširanu vodu i kakva je prodaja ovih flaširanih, neretko
i neispravnih, voda i šta je sa onim silnim filterima sa osmozama i ostalim
nebulozama što vodu iz vodovoda svode na vodu za piće. Kao prvo ovi što ugradiše
filtere za filtraciju i pripremu vode iz vodovoda za piće se hvale kako je tako
tretirana voda OK, samo što spominju nekakve cene tih prečistača i filtera koji
su baš onako papreni. U razgovoru sa poznanicima, u Apatinu svi se mi poznajemo
mala je ovo sredina, dođoh do informacije da preko 80% populacije pije
flaširanu ili dodatno filtriranu vodu iz vodovoda. Obiđem i prodavnice –
lokalne distributere flaširanih voda i evo egzaktan podatak za februar, gde je
potrošnja vode neuporedivo manja nego u letnjim mesecima, kada je i na
onih minus 25 stepeni po Celzijusu ukupno prodato preko 180.000 litara
flaširanih voda, gde ispadne da svaki Apatinac mesečno kupi 11 litara vode po
onoj ciči, znam da puno više od 20% populacije pije vodu iz vodovoda i da je
cena flaširanih voda nedostupna za dobar deo našeg stanovništva … Svojevremeno
su ljudi iz Apatinskog vodovoda predlagali da na izvorištu u fabrici vode
naprave punionicu vode u boce i balone, i na taj način reše problem pitke vode,
zagađenog cevovoda i neracionalne potrošnje vode za piće u tehničke i
tehnološke svrhe, bio je predlagan i modalitet dostave vode na kućnu adresu u
ograničenim i potrebnim količinama za piće sa cenom koja pokriva nabavku
ambalaže … trebalo bi o ovome razmisliti i pustiti ljude da rade svoj posao bez
uplitanja sveznajućih i nezamenljivih.
''Ne samo da se odlivaju mozgovi, nego
odavde beže i glupaci.'' – aforizam, autor Aleksandar Čotrić
Mirko S. Vraneš
Нема коментара:
Постави коментар