1910. ili 2010. ili …

ZAŠTO SAMO U NAS, U SRBIJI, VREME STOJI ? 

        ''...Od pandura stvorili smo velikaše, dostojanstva podeliše idioti, lopovi nam izrađuju bogataše, mračne duše nazvaše se patrioti. … Svoju mudrost rastočismo na izbore, svoju hrabrost na podvale i obede, budućnosti zatrovasmo sve izvore, a poraze proglasismo za pobede. …'' – Vladislav Petković Dis (1980. – 1917.)

        Prošlost i istoriju nikako ne treba smetnuti sa uma i zaboravljati, najčešće, gotovo uvek u prošlim vremenima možemo naći odgovore na pitanja: ko smo, i kakvi smo, i šta nam se sutra može ponovo desiti ako ne naučimo školu iz istorije i prošlosti. Mi Srbi smo međ' retkim narodima koji ne da se ne uče na tuđim greškama, no se ne učimo ni na svojim greškama,  i uvek i uvek ispočetka pravimo iste te greške i propadamooo ... i sve se čini da se u svetu nešto dešava i menja a kod nas čak i vreme stoji.

        Čitam već godinama i knjige i ''knjižurine'' i gotovo svakodnevno naiđem na neku poduku iz naše prošlosti i istorije, i u čudu se čudim zar smo mi Srbi toliko blesavi da nikako da shvatimo da se menjati moramo i učiti iz naše prošlosti i istorije ... Evo u nastavku ovog bloga pesme ''Naši dani'' ispevane od Vladislava Petkovića Disa 1910. godine, sve mi nešto vuče ko da je juče spevana ...

NAŠI DANI

Vladislav Petković Dis (1910.)

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova.

Ostala nam još prašina na hartiji,
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

          Evo na YouTube kako ovu pesmu govori Goran Sultanović:

http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNY&feature=related

                                                           Mirko S. Vraneš