SPREČIMO PROPADANJE APATINSKE LEPOTICE ...
Glavna
ulica, Maršala Tita, Srpskih vladara je naziv iste te jedne ulice kojoj su
godinama menjali nazive, za mene i one kojima je Apatin na srcu najmiliji naziv
je Glavna ...
... tu, na kućnoj numeri 25 propada jedna lepotica, da se razumemo nije reč
o ženi već o kući, da godinama već od kada je umro poslednji stanar i vlasnik
veterinar Andrija Turski, kome je žena (Majer) u miraz donela ovu kuću, ova
lepotica propada, bili tu spominjani i neki naslednici iz Austrije i Izraela,
na kraju kao neko tu nešto i trgovao, kupio kuću i od tad zub vremena je napada.
Imao sam privilegiju da se družim sa gospodinom Andrijom i da obilazim ovu
lepoticu, sa sve kvakama na vratima soba
ukrašenim kartonima sa porukom zabrane ulaska vešticama, pričao mi tada već
stari gospodin Turski kako je kao mlad bio na specijalizaciji u Škotskoj gde je
upoznao jednu devojku, rodila se ljubav ali nisu bili jedno za drugo po
mišljenju njegovih i njenih roditelja, on plemićkog roda a ona građanka, pa
kada se rastajali ona mu dala te kartone koje je godinama držao na kvakama i
sećao se svoje (ako me pamćenje služi) Mary, sad da li mu je šta pomagala ova
čarka u borbi protiv veštica nije mi pričao, ali mi je isto tako besedio da je
u Škotskim zamkovima doživeo čudna iskustva koja nije mogao opisati, kao da su
to tamo neki duhovi vlasnika tumarali hodnicima, katakombama i sobama ... kakvi
sad duhovi pohode ovo lepo zdanje to niko ne zna jer je napušteno i prepušteno
konstantnom propadanju ...
Da umal' da zaboravim kad sam ono otoič jedno kratko vreme glumio da sam vlast i bio premijer opštine Apatin, saznavši da je kuća pod zaštitom države kao spomenik kulture i graditeljstva, maja 2001. godine razgovarao sam sa gospodinom Turskim i predlagao mu da opština otkupi ovu kuću i da je pretvori u Muzej Apatina, sviđala mu se ideja naslednici bi dobili pare, on bi ono vremena što mu tad preostalo živio pod brigom i negom nadzirući već tada neophodne rekonstrukcije zdanja, a kuća bi ostala u funkciji i ne bi bila pretvorena u neku stupidnu kafanu ili prodavnicu ... ali sve je stalo kad su došli neki drugi koji nisu baš marili za istorijsko nasleđe, arhitehturu i ovu uspavanu lepoticu ...
Da umal' da zaboravim kad sam ono otoič jedno kratko vreme glumio da sam vlast i bio premijer opštine Apatin, saznavši da je kuća pod zaštitom države kao spomenik kulture i graditeljstva, maja 2001. godine razgovarao sam sa gospodinom Turskim i predlagao mu da opština otkupi ovu kuću i da je pretvori u Muzej Apatina, sviđala mu se ideja naslednici bi dobili pare, on bi ono vremena što mu tad preostalo živio pod brigom i negom nadzirući već tada neophodne rekonstrukcije zdanja, a kuća bi ostala u funkciji i ne bi bila pretvorena u neku stupidnu kafanu ili prodavnicu ... ali sve je stalo kad su došli neki drugi koji nisu baš marili za istorijsko nasleđe, arhitehturu i ovu uspavanu lepoticu ...
Elem,
apelujem na sve koji mogu nešto učiniti da se spreči propadanje ove lepotice,
da se rasteraju duhovi i veštice ljudskog nemara i nebrige, da preduzmu sve što se može učiniti da se ''natera'',
svim zakonom predviđenim sredstvima, nemarni vlasnik da je održava ili da je
opština otkupi i dovede u stanje kakvo ova lepa kuća zaslužuje, znam da ovi što
su sada na vlasti u Apatinu nemaju baš neke navike da nešto održavaju i
popravljaju ... nego čisto onako apel nekima drugima koji će jednom, valjda,
doći a nadam se sada u maju za Đurđevdan u poziciju da vode Apatin i da spase
ovu lepoticu, ipak je ona među najlepšim ako ne i najlepša kuća u našem
uspavanom i zarozanom Apatinu.
Mirko S. Vraneš
Нема коментара:
Постави коментар