недеља, 09. октобар 2011.

ШПИЈУНИ СУ МЕЂУ НАМА !
''ЧВОРОВИЋИ'', ПОРОДИЧНИ БИЗНИС, НЕ СМЕ БИТИ ПРОГОНА ...

СВЕ ЈЕ ПРОЛАЗНО 
САМО ЈЕ ''СЛУЖБА'' ВЕЧНА !


''Нећемо да дозволимо да се прогањају људи који су радили свој посао !'' – ову високоумну реченицу често користе политичари и њихово најближе окружење, све онако претећи прстом и повишеним тоном, када се поведе разговор о предлогу Закона о отварању тајних досијеа који је још, сада већ давне, 2004. године поднео СПО. Опште је познато да у тоталитарном систему какав је био наш у предходним државама од краја Другог светског рата па на овамо, раније периоде не вреди спомињати увек је било шпијунчина, ништа није било препуштано случају и све су контролисале ''Службе'', сад да ли су оне безбедоносно полицијске или безбедоносно војне јебемли га, дакле контролисани су сви од најобичнијих радника па до високих функционера система тако да је илузорно и размишљати да су политички дисиденти, као највећа опасност режиму, били препуштени  сами себи и да су све онако сами формирали удружења, покрете, а касније и политичке странке у ''вишепартијском'' систему. Елем, како је свугде имала своје прсте ''Служба'' ту и њен утицај на политичке странке које су готово све формиране уз помоћ ''Служби'', а потом и надзиране са константним уплитањем у рад страначких органа преко својих инфилтрираних ''чланова'' боље рећи Службеника, тако да стога и не чуди да се предлог Закона о отварању тајних досијеа вуче по ходницима Народне скупштине к'о пребијено куче, скоро никоме није стало до тога да се сазна истина ко је кад и где и шта зајеб'о, и ко је кога прод'о, и са ким и где је ко послат и на онај свет, и ... а све то као у интересу државе и система. Регрутација у редове сарадника ''Службе'' је била стална активност свих чланова ове слободно можемо рећи мафијашке организације, јер све карактеристике ових служби показују да је то ''Породични бизнис'' ... ушо деда у коли па јебеш га и унук сада игра ''кеца'' ... Шта су све упосленици и хонорарци у ''Служби'' зла нанели појединцима, њиховим породицама и фамилијама то није ни за причу, почев од ликвидација слободоумних револуционара још током Другог светског рата, уништење грађанског и предузетничког сталежа, па Резолуција инфорбироа, па Голи оток, па Шездесет осма, па Пленуми ЦК СКЈ, па строга контрола СПЦ све са кандилима и звонима ... Милошевићев режим је системе  ''Службе'' довео на највиши могући ниво применом нових технологија прислушкивања а и примена старих технологија: метак у потиљак па у креч, утопио се купајући се завезаних руку, компликације током операције  ... 

Петог октобра 2000. – те било је нешто мало добре воље, више декларативно но оперативно, да се ''Служба'' разјебе и демонтира али кур Бајо како размонтирати нешто што је условно речено и направило Пети октобар - хоће рећи и мама и тата већини странака у ДОС - у. Једна од највећих несрећа која је могла задесити Србију након петооктобарског догађања је прелазак свих ''служби'' под ингеренцију Коштунице и његових пајташа, леле мајко моја мила шта се ту под те коштуниклерикалне скуте све сакрило, сакрило се све оно што је жарило и палило, и убијало на све могуће и немогуће начине, и наше заједничке паре у своје претворило, и ... највећи део крвавих трагова Милошевићевих и  убица из његовог система записаних у досијеима је уништен по наређењу Коштуничиних упосленика од министара до чланова његовог Кабинета. Сетим се само оног дима из дворишта СО Апатин септембра 2000. – те кад је ватра прогутала добар део доказа злоупотребе тадашње локалне самоуправе ... Исто тако присетим се и наших ''сабораца''  са којима смо победили на изборима и засели у одборничке клупе а оно тамо чланови ''Службе'', е, ти су нам се мајке мајчине најебали ... што би неки рекли: ''Шта ћеш, радили људи свој посао !'', е, док се такви послови раде нема нама среће ни напредка.

Онда обичан свет каже да је разочаран у резултате петооктобарсих догађаја, како и не би био кад је све контролисала и дозирала ''Служба''.


Сад једанаест година након једног од главних обећанња изнесеног још током протеста деведесетих изгледа да нема ништа ево шта о томе каже данашњи ''Блиц'':
  
I dalje bez zakona o otvaranju dosijea

Vlast štiti ''Čvoroviće''

Marija Maleš | 09. 10. 2011. - 00:02h

Potpuno je neizvesno kada će biti donet zakon o otvaranju tajnih dosijea koji je, inače, bio jedan od pet najvećih postpetooktobarskih obećanja. 

SPS i DS ne prihvataju zakonska rešenja po kojima bi se obelodanila imena doušnika
U vladajućoj koaliciji svi se deklarativno slažu da je takav zakon neophodan radi dalje demokratizacije društva, ali pošto SPS i DS ne prihvataju zakonska rešenja po kojima bi imena doušnika i saradnika tajnih službi bila obelodanjena, sva je prilika da je vlasti na umu usvajanje još jednog zakona pro forme.
 
Otuda se nameće činjenica da u vladajućoj koaliciji nema političke volje za usvajanje zakona kojim bi se konačno rasvetlilo ko stoji iza niza političkih ubistava, šverca cigareta, rehabilitacije ljudi koji su bili proganjani, abnormalnog bogaćenja tajkuna, kao i brojnih afera.

- Budući da tekst zakona postoji, njega je predložio SPO još 2004, jasno je da u tehničkom smislu nema prepreke da zakon bude usvojen. Iz toga mogu da zaključim da ne postoji politička volja za donošenje takvog zakona upravo zato što bi njime mogli biti zahvaćeni ljudi iz SPS-a, koji danas sede u vlasti, ali i iz nekih drugih partija koje pretenduju na to da dođu na vlast - kaže za “Blic” Vesna Rakić Vodinelić, profesor krivičnog prava i politički analitičar.

Zakon je, inače, poslednji put pušten u skupštinsku proceduru u decembru prošle godine, uz podršku Ministarstva pravde, da bi odmah zatim bio povučen jer se SPS i DS nisu složili sa predloženim rešenjima. Aleksandar Jugović, potpredsednik i poslanik SPO, kaže za “Blic” da ova stranka nije pristala na izmene koje im je ponudila DS.

- Mi nismo za donošenje zakona samo da bi se reklo da je zakon donet. Šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija je predložila da usvojimo zakon u kome će biti sakrivena sva imena doušnika i saradnika tajnih službi, a koja bi bila otkrivena tek za 60 godina. Mi na to nismo pristali - kaže Jugović.

 
       On ističe da SPO na to nije pristao jer na taj način ne bi bilo moguće sprovesti lustraciju, niti bi se saznalo ko su ljudi koji se nalaze na najvišim funkcijama u državi, a bili su saradnici službi bezbednosti.

- Kada su u Bugarskoj otvarani dosijei, utvrđeno je da su skoro 200 diplomata i čak četvoro ministara u aktuelnoj vladi bili saradnici službi bezbednosti. Pretpostavljam da otuda i toliki otpor otvaranju dosijea kod nas. Priče da bi se time ugrozila bezbednost su obične gluposti jer takvih rizika nije bilo prilikom ijednog otvaranja dosije u bivšim komunističkim zemljama. Naprotiv, zahvaljujući otvaranju dosijea samo su smenjeni, uhapšeni i lustrirani oni ljudi koji su sarađivali sa tim službama - dodaje Jugović.

Jugović navodi da je nekadašnji šef BIA Rade Bulatović već uništio veliki broj dosijea, koja su, po njegovim rečima, narezani na kompakt diskove, i tako služila za ucenjivanje pojedinih ljudi.


Vlatko Ratković, poslanik DS i predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, rekao je za “Blic” da je donošenje ovog zakona nesumnjivo neophodno “u cilju dalje demokratizacije društva”, ali nije mogao da odgovori na to kada se može očekivati donošenje ovog zakona.

- To je važno pitanje s obzirom na to da smo 50 godina živeli u “Čvorovićevo vreme” (iz pozorišnog komada i filma “Balkanski špijun” D. Kovačevića) kada su ljudi bili meta državnih i paradržavnih službi - kaže Ratković.

S druge strane, on dodaje da se ne sme dozvoliti da zakon bude kontraproduktivan, pa da ljudi koji su radili svoj posao sada budu proganjani. 


        Једног лепог дана, тамо крајем 21. века, када се и отворе сви досијеи биће само предмет изучавања историчара и некаквих упорних случајних типoва који би хтели да сазнају како им чукундеда прав здрав код операције крајника погину на операционом столу.


                                                Аутор блога: Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар