недеља, 03. април 2011.

ПРОЛЕЋЕ ... ЈЕДНА СТРАНА НАЈЛЕПШЕГ ГОДИШЊЕГ ДОБА ...

ПРОЛЕЋЕ НА ТЕЗГАМА 
А ЦИЧА ЗИМА У НОВЧАНИЦИМА !
''Ротквице стрррруганееее...''
        ''Некад нисмо срећни, нисмо ни тужни. Равнодушни смо. Играмо се на клацкалици туге и среће. Онда туга превагне, а ми, депресивни, сањамо о срећи као спасењу. После, кад туга нестане, заиста постајемо срећнији, не размишљајући да је то само зато што више нисмо тужни. А зар на почетку нисмо били у бољој позицији?'' – Славиша Павловић

        Недеља сванула, осунчана, кажу биће леп пролећни дан. Списак у руке, нешто новца у џеп, на бајк па правац пијаца. Недеља поред четвртка је пијачни дан у Апатину, изнесу продавци свега и свачега а купци би да купе свега и свачега. Ова наша Зелена пијаца или боље рећи Црна пијаца на све личи само не на уређени простор где се између осталог продају и прехрамбени производи, огрејаће и нас сунце једне године па ћемо и ми добити уређену и онако по светским нормама наштеловану пијацу, само колико ће воде протећи Дунавом и колико ће пролећа протутњати апатинским атаром, ко доживи видеће...
        Елем преко лоше одржаваних цеста и још лошијих бициклистичких стаза докопам се ја некако жив и здрав, неповређен и непрегажен наше апатинске пијаце, паркирам бајк испред киоска Здраве хране ту ми одма' преко пута тезге и жене код којих годинама пазарим... осмотрим списак, пребројим ону једну новчаницу од хиљаду динара, прекрстим се и онако позовем Бога да ми данас помогне да купим све оно што је на списку... 

Некоме јагње на репрезентацију општинског буџета а некоме крилца, тртице, леђа...

-         Добро јутро домаћице, нешто сте ми баш лепи данас!
-         Добар дан комшија, видим уранили сте, данас сте ми први. – рече мени симпатична женица што продаје пилеће месо и производе од истог.
-         Е, камо среће да сам вам први комшинице!
-         Па знате комшија мислила сам муштерија а не... побогу па ево ми га муж ту крај мене...
-         Пусти мужа него дај ти мени леђа.
-         Не с леђа комшија па по бела дана је, па то вам је за ноћну забаву. – онако врцакаво и кокетно...
-         Добро дај ми двоје леђа и шест крилаца, а за ово остало договорићемо се где како и кад...
-         Ево комшија, драги, то вам је 245 динара.

        Све нешто мислим нема ту љубави, откину мени лепа пилићарка четвртину буџета а у ПВЦ кеси материјала за једно право чељаде. Тезга поред, нема младе свилојевчанке да је приупитам пошто су јој јаја, и може ту још свашта испасти око јаја, к'о трен пре тога оно око с леђа. Прескочим младу свилојевчанку (мислим, прескочим, фигуративно пошто јој роба и јаја на тезги а ње нема... иначе не би је прескочио ни по...) и тик поред до госпође млекарке из Стапара.

Млад сир није ''здрав'', додуше добар је за оне који немају зубе ...

-         Добро јутро, газдарице, како сте, како здравље?
-         Одлично комшија, како сте ви чујем да се по обичају шегачите са комшиницом...
-         А, шта ћете још нам је само остало да се помало шалимо.
-         Видим ја ту да ту баш и није све шала, нешто вас њезин муж попреко гледа.
-         Муж ко муж шта му ја могу, него дајте ви мени два млека и траписта сира.
-         Комшија нећете младог сира и павлаке па то редовно узимате?
-         Данас не имамо од четвртка.
-         Комшија то вам је округло 345 динара.

        Даклем сабирам се ја, 245 + 345 = 590, гледам списак гледа списак мене, биће чупаво, леђа, крилца, млеко и трапист у корпу на бајку па кроз тезге на преку воћно – поврћну страну... мале са јајима још нема, додуше јаја су ту, мислим на тезби, али ње јок. Код госпође са Буковца:

''Следећег пролећа ће млади лук бити бољи него овог...''

-         Добро јутро, госпођо како сте?
-         Јао Мишо не питај ме, ко преживи ову скупоћу свака му част... зло и наопако.
-         Шта ће те тако нам допало, па трпимо, него дајте ми килограм шаргарепе и две везице ротквица.
-         Ево Мишо прва си ми данас мушка муштерија, то ти је 130 динара, поздрави супругу у четвртак ћу имати младог спанаћа.
-         Оћу, поздравићу и њу и Попаја ако га видим.

        Идем даље, милина једна свега и свачега и младог лука, и зелене салате, и... џаба ми гледати на списку још 20 јаја, јабуке и 3 шлага а у џепу 280 динара биће чупаво данас.

-         Добро јутро! Пошто јабуке госпођо?
-         Добро јутро прва сте муштерија као за вас 70 динара килограм.
-         Дајте ми кесу. – натрпам ја онако домаћински нешто око киле, извештио руку не треба ми више ни вага.
-         Ево господине нешто јаче од киле то вам је 79 динара.

        Укључио ја дигитрон у мозгу гледам у оних јадних 211 динара, нешто ми зашкрипа под левом ципелом... опа срећа 20 динара, види вредело се Богу помолити... буџет се нагло увећ'о на 231 динар... добро је можда буде у боцу. Пита ме успут један купусинац треба ли ми цвеће за терасу као прошле године... треба али следеће недеље... жена из Сонте: ''Мирко јел' ти треба младог лука, ево везица само 50 динара.'' Нека хвала купио сам ротквице, млади лук ћу следећег пролећа... Назад кроз тезге нико ми није оробио бајк, до тезге са јајима кад оно од мале од јаја ништа, намонтирала јој се јутроске баба или тетка шта ти га знам...

''Господин јаја су ВАМ 9 динара...''

-         Добро јутро госпођо! Где вам је млада сарадница?
-         Знате гоосподиин оно ноћас био у живот и знате како то данас, можда и удао па га нема, а јаја су вам 9 динара.
-         Може 20 комада. – Све нешто мислим о ономе јаја су ВАМ  девет динара, јебеш државу нема ту ни народа ни јаја кад нам овако заврћу иста та јаја.
-         Изволите, значи 180 динара.
-         Тешик!

        Ту бајк ту Здрава храна, јуначки ја онако згрчио оних 41 динар и право у... Лепа трговкиња мисам ни знао да је у Здравој храни овако све здраво, затегло и набујало...

-         Добро јутро госпођо, госпођице! Јел имате шлага на вагу?
-         Поштовање господине Вранеш имамо шлага, само да ме споменете у вашим Хроникама.
-         Опа, значи читате. То си ти срећо моја!
-         Него шта него читам, чак смо и пријатељи на Фејсу...
-         Драга моја... штована пријатељице јел' ви мени можете извагати шлага за 41 динар. – И све ја онако јуначки трес па на пулт оно што имам у џепу...
-         Довиђена госпон Вранеш! 'оћете ме турити на блог?
-         Чуј на блог има да те турим и...
-         Чувајте срце ипак те ви човек у годинама а и новчаник вам нешто танак, нема тога данас без тврдог... новчаника...

        Насмејасмо се онако слатко обоје, нешто она слађе јер је млађе и нешто ја киселије јер рече женица истину. Напоље разместим ону хиљадарку у намирницама има још места, дошло пролеће па се корпа раширила. Гурам бајк ка уличном тротоару тресну ме неко по рамену онако с леђа... да није муж од оне пилићарке ноге ми се одсекле окренем се оно мој другар Јован, ономад у бродоградилишту радили заједно делили канцеларију:

-         Где си Мишо кућо стара?
-         Ево ме Јоване буразеру, добро сам прошао све по списку пазарио и било ми кнап лове.
-         Ево и ја идем нешто да видим.
-         Јеботеее Кршо алај си га постарио, шта ти је...
-         Знаш, нигде не радим...
-         Где су ти зуби човече, што их не поправиш и не монтираш?
-         Шта ће ми зуби кад немам шта да једем, овако ми дуже траје и треба ми времена док сажвачем...

        Први пут се разиђем са човека, без осмеха и размишљајући о његовим надасве луцидним и врцкавим пошалицама... Знам да се човек не шали, тон гласа му одаје бригу и муку.

Неко купио и цело пиле ...

        Драги моји блогери и читаоци Апатинских хроника, нема лажи нема преваре сви ликови су стварни, ко не верује ево мене на пијаци следеће недеље у 07:30, са бајком испред киоска Здраве хране а прекопута млечни производи, јаја,  пилићи и надам се млада свилојевчанка и пилићарка са мужем. Живио млади лук и зелена салата. Доле стари кромпир и Влада, ако не она горе оно бар ова општинска.

                                                     Мирко С. Вранеш  

Нема коментара:

Постави коментар