Sofija Pualić Špero izveštava sa obale Dunava o…

REKA DUNAV
I REKE IZ GRČKE MITOLOGIJE 

''Divitiarum et formae gloria fluxa est.'' - Krhka je slava bogatstva i zlata.

Postadoše naš uspavani  gradić i naša ojađena  opština prepoznatljivi po skulpturi iz Grčke mitologije boginji Niki, kako se tu došlo do Nike i njenog monumentalnog spomenika u nautičkoj marini na Dunavu ima raznih verzija, u svakom slučaju nije sama došetala i na postolje stala i lice ka Gazdi apatinskom okrenula a goste guzicom dočekuje, da je sama došetala barem bi licem sa Dunava dolazeće goste dočekivala …

Еlem kako su ''naši'' opštinski čelnici zaljubljeni u Grčku mitologiju i plovidbu rekama, pokazaše i dokazaše to juče na Veliko bdenije – Veliki četvrtak otisnuše se niz reku... evo podsetnik o rekama i... iz Grčke mitologije:

Većina reka u Grčkoj mitologiji je vezana za Had, podzemni svet u koji idu svi mrtvi, poneko je silazio i živ ali sem retkih junaka niko se vratio nije i da opiše to mesto, gde vlada istoimeni bog Had. Had kao mesto večnog prebivališta deli se na tri dela: Asfodel, Elizej i Tartar. Had kao veoma ''živopisno'' mesto ispresecano je rekama: Aheron – reka bola, Kokit – reka jadikovanja, Flegeton – reka vatre, Leta – reka zaborava, Stiks – reka mržnje, Mnemozina – reka sećanja i Eridan – reka hladnoće. 
             Nadam se poštovani čitaoci da pažljivo čitate i razmišljate o ovim rekama, većina ih nekako vuče na reke koje iza sebe ostavi i kojima plovi apatinski Gazda sa svojim podguznim muvama ima tu mesta i za reku bola, i  reku jadikovanja, i reku zaborava, i reku mržnje, i reku vatre, i reku hladnoće samo nema mesta za reku sreće.

Reka Stiks je granica između sveta živih (gornjeg sveta) i sveta mrtvih (donjeg sveta), prelazeći nju ulazi se u Asfodel u kojem lutaju bez radosti, tuge i osećanja, ljudi i pokoji junak. Prelaskom reka Lete i Mnemozine gde su duše skupljane da im se izbriše pamćenje i sećanje ulazi se u Ereb u kome živi sam Had sa ženom mu Perzefonom i gde je suđeno dušama umrlih, tu sede tri suca Minos, Radamant i Eak na raskrsnici (Trivij) tri ceste. Oni koji nisu činili ni velika dela ni velike grehove za svoga života, nije bio ni loš ni dobar slati su u Asfodel. Ko je činio loša dela i bio zao za svog života slat je u Tartar (otud i tartar sos, pakleno zaljućena delicija). Za herojska i dobra dela koja su za života učinjena duše su slate u Elizej na Elizejske poljane. Nakon Eraba i donete presude, osuđenima za boravak u Tartaru valjalo je preći reku Aheron gde je čamdžija Haron u svom čamcu prevozio mrtve, prevoz mu je plaćan novčićem koji su  umrlom rođaci metali pod jezik, oni jako siromašni koji nisu imali ni novčić pod jezikom ostajali su na obalama Аherona ostatak večnosti (jebeš ga sirotinja nikada nikom nije trebala), drugu obalu reke Aheron čuvao je troglavi pas Kerber sa braćom Nemejskim lavom i dvoglavim psom Ortom i sestrama Lernejskom hidrom, Tebanskom sfingom i Himerom, tako da je Tartar dobro čuvano ''mesto'' i iz njega se niko nikada vratio nije pa ma kolika junačina i zlotvor bio.

Moja dobra poznanica Sofija Pualić Špero živi tik do Dunava i pristana za brodove, šeta Stazom zdravlja i posmatra dešavanja na potesu: pružni prelaz kod ''Zlatne krune'' – ''Bucov'' – pružni prelaz kod ''Šarana'', svakodnevno vidi i čuje svega i svačega, materijala ne za roman nego za trilogiju, šta trilogiju za  stologiju, evo ga jedan osvrt na reku Dunav i brod i plaćanje prevoza:      

KUD' PLOVI OVAJ BROD ?

Čamac je tu, reka je tu... čeka se Heron.

U sumrak, tačno u 19,10 časova, uoči Velikog Petka, zaplovio je brod pod imenom ''Zlatno srce'' iz apatinskog pristana vozeći,  deo opštinskih funkcionera, odbornika, direktora, i svih koji smatraju da moraju u ovom trenutku, da budu uz velikog Gazdu nad Gazdama, odnosno uz čelnika, koji određuje lične i javne sudbine svih građana omalenog Apatin plejsa.

Elem, taj brod je,  po prvi put upozanao one koji odlučuju, funkcionere, da je Apatin grad na Dunavu. Posebna priča je što Specijalni rezervat prirode ''Gornje Podunavlje'' ove godine  obeležava jubilej 10 godina postojanja.

Pretpostavljamo, da su naši funkcioneri, to posle 10 godina saznali, i zbog toga odlučili da se ukracaju u brod pa gde ih odvede. Usput, su pretpostavljamo objašnjavali, gde će da bude Robno transportni centar sa 2.000 zaposlenih.

 Ali, to se sve vidi iz broda!

        Za sada ne znamo gde plovi ovaj aktuelni brod?

        Ne znamo ni ko se ugradio u cenu od 1.300 dinara koliko su plaćali školarci, (koji su danima plovili ovim brodom), odnosno njihovi osiromašeni roditelji?Možda, već sutra saznamo, ali šta vredi, kad je brod već „odradio“ za dobre novce svoje školske edukacije. Deca su za 1.300 dinara dobili sendvič i nekakvu mapu na kojoj su samo trebali da pokažu gde je njihov grad.

Ne u šali, jedan penzioner reče: Pa naša penzionerska organizacija je jeftinija.Mi za 600 dinara putujemo u Beograd i još dobijemo ručak.

Ako je  oku sokolovu verovati na brodu sa funkcionerima je bilo oko stotinak viđenijih Apatinaca. Bar po radnim mestima koje sada zauzimaju.

Naša je pretpostavka da ovo funkcionersko putovanje nije plaćeno iz budžeta. Pretpostavka je da je gazda broda častio, preko svojih ljudi, lokalnih apatinskih, one koji su eventualno mogli da utiču na škole da organizuju ova putovanja.

Eh, pa imamo mi svog lokalnog, ministra, pa još obrazovanja. Čovek živeo po učeničkim domovima, pa zna, šta je beda, jad i siromaštvo.Ali, sve je bilo u slučaju đačkih putovanja brodom ''Slatko srce'' na dobrovoljnoj bazi!  

         Post scriptum:

Da je sreće svi đaci bi se vozili u brodiću, besplatno, koji je davno obećan od strane čelnika. No, kako je budžet više nego ruiniran, dobro je da školstvo uopšte funkcioniše. Otimaj.

                                                                             Sofija Pualić Špero

Gazda nema para za prevoz ali Aheron se mora preći...

            Sve mi se čini da ovi što su noćom obilazili Gornje podunavlje vrše pripreme za odlazak u  Donje podunavlje i Tartar (sos!?), a novčić pod jezik, nema problema razbićemo kasicu prasicu, ako već oni  nemaju para za prevoz, pa pod jezik i neka se tamo dole u Donjem svetu jebu sa Kerberom i njegovom familijom.

                                       Autor bloga: Mirko S. Vraneš