Show Dance GKUD Dunav
gost Apatinskih hronika …
 |
PLES,
BALET, MODERNI BALET …
U APATINU, ŠTO DA NE !
Evo ovaj blog i Apatinske hronike da promovišu i lepe stvari kojih ima u nas u
Apatinu, za lepo i još lepše pobrinuli su se u Show Dance GKUD Dunav … neću sad o problemima
koje ova grupa entuzijasta ima, pa zar bi bilo normalno da nemaju problema a da
žive i deluju u Srbiji, uvek se u nas nađe pokoja ''dobra duša'' da ''pomogne'' … Evo opraštamo svima onima koji sapliću još
nejake noge grupe Show Dance GKUD Dunav i
pozivamo sve one koji mogu pomoći da pomognu da Apatin, što da ne, dobije i
balet, i moderni balet, i ples …
Povod mom pisanju je mejl dobijen od
jedne od osnivača Show Dance GKUD Dunav gospođe
Tatjane Marin …
FROM:
tatjana marin
Friday,
February 17, 2012 9:48 PM
Poštovani,
Prvi nastup … godina 1985. povod 40
godina kolonizacije ... znam samo da mi se čitavo vreme plakalo i da sam
pogledom tražila mamu u publici ... i to je bilo to ... ljubav za čitav zivot.
Nažalost svih nas, klinki a i mama, sledeće godine sekcija prestaje sa radom ... sećam se sale i
ogledala u prostoru sadašnjeg Muzeja sporta ...i duga-duga pauza, bar se meni činilo … 1990.-91. godine iz
Sarajeva stiže profesor baleta, zvao se Slobodan prezimena ne mogu da se setim ...
radili smo u maloj sali Doma kulture tamo gde je sada studio TV Apatina ... profesor
bio mlad, lep ... mame sa proba nisi mogao da isteraš ... hahahaha, nama deci
bilo smešno a neke mame se zatreskale u profu ... bile su to divne dve
godine kvalitetnog klasičnog baleta ... e, onda se taj naš lepi profa
posvađao sa ženom i razveo ... kažu da se vratio u Sarajevo. Mame vene ''sekle'' ... Negde
1994. godine u okviru Kulturnog centra počinje da radi sekcija modernog baleta
... audicija prava … puna sala devojčica, svima san da postanu balerine ... oni
biraju 10 najtalentovanijih ... kakva je to trema bila ... naravno prođem
audiciju ... grupa se zove PAN ART, uči nas baletu i modernom plesu Svetlana
Čudić i njen momak slikar Adam Stanić Hadžalić ...i bile smo mnogo dobre ...vrlo
je to bilo neobicno ... koreodrame na teške teme društvenih problema ... totalno
nešto neobično za ono vreme ... mislim da je to trajalo do 1996. godine i onda
se i poslednje svetlo sto ste tiče baleta ugasilo ... kasnije sam tako reci zalutala u fitnes ... u
stvari kad malo bolje razmislim, fitnes su izmislile neuspele (propale) gimnastičarke
... i tako sam lutala u tom fitnesu ... nisam pronašla sebe ...i onda 2010.
godine GKUD Dunav mi ukazuje poverenje i u njegovom okviru osnivam sekciju koja
se bavi modernim plesom ... Za dve godine koliko sam radila kroz sekciju je
prošlo preko 200 devojčica, čak i po koji dečak ... mi smo amateri i kod nas
svi mogu da pokušaju da plešu i oni sa dve leve, i oni bez istančanog osećanja
za ritam, i oni sa malo muzičkog sluha ... ne pravimo razliku jer amaterizam
tako funkcioniše svi imaju jednake šanse da rade pa sad nekad se pokaže da
upornost i svakodnevni rad nadoknade nedostatak talenta ... Žao mi je što deca naše opštine nemaju priliku da se
oprobaju u klasičnom baletu ... nisu baš
sve devojčice za rukomet, odbojku, aikido, karate … neke devojčice bi htele i
nečim ženstvenijim i nežnijim da se bave a balet je upravo to …
 |
| 1985.-ta |
Eto toliko mi je toga palo na pamet ... znam da će te vi to bolje
napisati ... šaljem vam sliku sa mog prvog nastupa … Kolonizacija !!! Sad mi i
smešno kad se setim da je to bila proslava posvećena kolonizaciji a u isto
vreme i žalosno kad znam da je Apatin
napustio narod koji je i balet imao …
PS: Fotografije mojih devojčica
imate na profilu pa izaberite neku, ja ne mogu da se odlučim, meni su sve lepe.
S poštovanjem.
Tatjana Marin - Show Dance GKUD Dunav
Sad kad se nešto malo vratim kroz vreme,
setim se onih silnih gondola donetih iz Trsta, gotovo je svaka kuća imala po
jednu naročito kuće u kojoj je bilo ženske dece – devojčica … Venecijanska
gondola i balerina koja se okreće oko svoje ose, sve uz muziku koja dopire iz
gondole, zvuk tanan proizvodi doboš sa izbočinama na obodu i na čiju je osovinu
na kraju pričvršćena i balerina koja stoji na jednoj nozi ruke onako visoko
dignute, u čipkastoj haljinici na stopalima baletanske cipelice… sve se
pokreće navijanjem mehanizma sa oprugom ključem koji viri iz gondole. Setim se
i knjiga u kojima sam davno čitao o aristokratiji i višoj klasi izbegloj iz
Rusije nakon Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije koja je našla utočište u
Srbiji… ti su ljudi a pre svega dame donele balet u Srbiju… koja slučajnost i
čovek izbegao iz ratnog Sarajeva u Apatin doneo balet, ali kakvi smo mi nije
uspelo da se to u nas ''zametne''... verovatno deca i
unučad onih koji su se bavili ili bave politikom i vode našu opštinu nisu nešto
baš bila za balet, klavir... pa im do toga baš nešto nije bilo ni stalo.
 |
Doći
će, valjda 'oće, neka vremena kada će svi imati podjednaku šansu da se bave sa onim šta
vole, a ne da kao sad zavise od dobre volje i želja ''elite'' i da igraju kako
oni iz ''elite'' zažele i narede.
Mirko S. Vraneš
Нема коментара:
Постави коментар