понедељак, 08. новембар 2010.

АПАТИНСКИ МИЛЕНИЈУМ

1011. - 2011.

     Благовести, среда, Ускрс (заједнички - пао у исти датум) прош'о, пост прош'о, у центру сретнем другара - 'ајмо на пиће. Нећка се негде жури. Може, једно ... -  каже. На ћоше, чујем од њега да нашем другару из Пригревице  није добро, Ђуро добар човек болује једва жив ..., пијемо он светло ја тамно пиво, точено, упис'о свак' туру, причамо о: књигама, лепим женама, Лици, пролећу, младости, Невесињу, сликару Кокотовићу из Банатског Карађорђева, Мађарској, његовом покојном брату ... Каже - читам те у ''Апатинским новинама'', ниси лош, 'ајде нешто напиши о Апатину, давиш ме већ 2 - 3 године са идејама о АПАТИНСКОМ МИЛЕНИЈУМУ па напиши ти нешто, изгледа да нико неће, јебеш га Мишо буди први није ти први пут. Обећам - 'оћу Зоки. Он зна да ћу написати онако од срца из душе, обећ'о и ЕВО.


      Мало је људи (под небеским шаром) на нашој планети, који могу рећи ''Ја сам рођен - рођена у граду који постоји један миленијум, који постоји већ хиљаду година''. Еј, Апатинци ми рођени у овој вароши смо праве фаце, наше мало месташце постоји хиљаду година, шта би дали за наше место (''шта би дао да си на мом месту ... '' како отпеваше Дугмићи) Њујорчани, Московљани, Сиднејци, Берлинци, Загребчани ... а тек Сомборциии ... направили би фешту над фештама, а ми шта, трц Милојка, ни организациони одбор или ти комисију неоформисмо. Можда је још рано, па то је тек следеће године, мисле (ако ишта и мисле) они што воде ('ал је то наш Радоје Домановић лепо напис'о у ''Вођи'') овај наш градић. Па ко велим, да их погурам, можда не знају, можда су посенилили ('оће то са годинама - није џабе измишљена мировина, пардон пензија), можда су заборавили или су опседнути идејом о купању у чоколади, вијагри или им је куглање крајњи домет. А, све нешто мислим, можда њих није ни брига, па нису се неки од њих овде ни родили, зар би требали обележити  годишњицу - јубилеј места где су само стекли: име, имање, положаје, привилегије, породицу, деци, деци пос'о, љубавнице ... стој стани, нећу даље могло би ми се нешто и отети контроли, а коначно, читаоче и ти ваљда понешто знаш малено је ово место, сви све знамо.

      Долазили кроз векове, поред овде рођених, нови Апатинци: пешке, јашући на коњима, вожени у таљигама и воловским запрегама, допловљавали шајкама и улмским кутијама (баркама) и ови МОЈИ мени најдражи, један је завичај и дедовина, ЛИКОТЕ доћерани ''гаравом машином'' у вагонима трећег и нижег разреда ... и онда опет моји, кукала им мајка, лета '95. у тракторима и са завежљајем у руци, за њима њихово све спаљено ... остали ако нек'су, неки хтели на Косово да их спраше, и они су Апатинци.

       Наводно, све се зна од колонизације Немаца половином 18. века (почетак производље пива у Апатину ?) и претварања Апатинаца у Стапарце па до данашњих дана. Ево, мало да пишем о временима пре тог доба, за које кажу надриисторичари ''не постоје писани трагови, чињенице, тумачења ...''. Кажу, као били су овде неки који су живели у земуницама по мочварама и шумама, као пљачкали бродове - гусарили, некакви примитивци ... Е,  није баш тако, живели су овде Срби, орали, сејали, жњели, хлебове пекли, рибарили, ловили, на леђима лађе вукли, стоку држали, ракију пекли и вино правили, свеће палили за покојне и живе, у цркву ишли, венчавали се, децу рађали и подизали, старе пазили, крштени били, Славу имали и славили, племство имали и крв проливали кад год су били нападани, а често су нападани као на путу су ... неком сметају.
      Записано је ово '' ... на седници Бачко - Бодрошке жупаније одржане 13. маја 1749. године у Букченовићу - Апатину, у Српском православно - црквеном двору саопштена је Царска одлука  о проглашењу Сомбора, слободним краљевским градом ... ''. Опа, ало Апатинци ми били место за седнице жупанијске а и цркву имали! Где су темељи и звона те наше цркве, срушене 1750. године ?
        Порез плаћали у Букченовићу по попису добара из 1743. године на 236 коња, 296 крава, 3.720 оваца, 123 акова вина ...
      Пописом од 1740. године констатује се да на локалитету Апатина постоје два насељена места Српским - православним живљем, Букченовић са 288 породица и Врањешево ( кад би мог'о бирати, волео би да сам рођен у Врањешеву, још да је Н уместо Њ) са 150 породица, укупно преко 2.000 становника (Војводина са Барањом тада имала 100.000 а Бачка 32.500 становника).
       Стефан Лазаревић - (Стефан Високи) Хребељановић (1377. - 1427.) син цара Лазара и царице Милице, 1925. године канонизован у светог Стефана деспота Српског, у свом поседу је имао Апатин од 1402. године, у Апатину био и вино пио, на витешке турнире по Јевропи ходио и победе славио ...
        Има тога још ихахај ... мало би и стручњаци наука могли понешто написати, има их предају деци и омладини по школама или на бироу посао чекају.

      Дакле, чињеница је да је Апатин кроз векове био насељен већинским словенским - српским, угарским - мађарским, српским, турским, српским, немачким, српским живљем, што даје једно богатство историје и традиције. никада промена састава становништва на било којој територији, па ни Апатина, није пролазила без протеривања, рушења и бацања у заборав историје и обичаја претходника, сада у доба разума (надам се да је 21. век то доба) треба обележити све оно што се зна о нашем граду, када ако не сада на миленијумску годишњицу. Ко то треба да уради ? Наравно сви ми којима је Апатин на срцу ... и рођени овде, и дошли овамо, и отишли одавде ... да сви ми Апатинци.

     Шта се може и шта би требало урадити (или бар започети):

  • Формирати акциони тим (младе стручне људе) за реализацију прославе миленијума, који ће прикупити предлоге грађана, удружења ...
  • Изградити јаслице
  • Осмислити грб и заставу Апатина
  • Обележити локалитете Букченовића и Врањешева
  • Поставити свечане табле и обележја на улазу и излазу из Апатина
  • Поставити спомен плоче  или споменике у Стапару и у Немачкој где већ Апатински Немци одлуче
  • Формирати музеј - музејску јединицу
  • Одредити Дан Апатина (није ваљда најсветлији датум наше историје, дан када је један пијани Рус на отетом бициклу дошао из правца Сомбора ?)
  • Уредити и довршити све верске објекте
  • Уградити сат на згради општине - довршити пројектовано, реконструисати торањ и уредити видиковац
  • Уредити сва гробља (и два Јеврејска наравно)
  • Уредити паркове и изградити још неколико - што више
  • Изградити азил за напуштене и злостављане домаће животиње
  • Формирати портал на интернету посвећен миленијуму града
  • Поставити - изградити: таљиге, воловску запрегу, шајку, улмску барку, парну локомотиву са вагонима ... да се види како је ко и када долазио
  • Написати монографију о Апатину (без промоције ''ликова'')
  • Почети пити воду из водовода (напокон довршити све везано за питку воду и водовод)
  • Враћати пречишћене отпадне воде у Дунав
  • Изградити Сигурну кућу
  • Изградити јавни тоалет
  • Изградити Градску пијацу
  • Направити Градску кафану (за озбиљне људе и исте такве разговоре - нису кафићи)
  • Изградити паркинг - терминал за теретна возила
  • Уредити обалу Дунава (''Плава ружа'' - ''Рибарска централа'')
  • Урадити пројектну документацију за полуострво туристичко - спортски центар
  • Направити Градски затворени базен
  • Отворити књижару - продавницу књига
  • Променити називе неким улицама (вратити старе или дати нове, неоптерећени ослобађањима и ослободиоцима)
  • Формирати и изградити мултинационално етно насеље
  • Изградити ''Апатинске куће'' у партнерским (братским)  градовима
  • Доделити јубиларне стипендије најбољим ђацима, студентима и постдипломцима
  • Запослити 1.000 грађана - колико година града толико нових радних места
  • Формирати фонд за лечење наших суграђана од болести за које су неопходне интервенције које се наплаћују код нас и у иностранству
  • Купити апарате за рано дијагностицирање - откривање оболења и обучити људе за рад на њима - скенер, доплер, мамограф ...
  • Направити Градски расадник, посадити 1.000 стабала квалитетног дуговечног дрвета (храст је митско дрво и за Србе и за Немце)
  • Изградити Шајкашки (кајакашки) дом
  • Подићи пирг код храма на Дунаву
  • Урадити и окречити све фасаде на свим јавним објектима и кућама у Главној улици
  • Изградити брод за панорамски обилазак Дунавом
       ..........

        Од мене оволико, списак није сортиран по приоритетима и важности. Што би рек'о Бата Стојковић у ''Балканском шпијуну'' Душана Ковачевића - ''... а, за дан безбедности, ако ме се сете, ако не, ... ја сам своје урадио''.

У Апатину; 07.04.2010. године 


                                                              Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар