ДЕСИО СЕ НАРОД ...

''БОЖЕ ПРАВДЕ''

          

           '' ...описивати оно што се види, то још и иде, али видети оно што треба да се опише, то је оно што је тешко...'' - Lucien Febvre

25.септембар 2000. године (понедељак), јутро, свануло, промолило се Сунце, неки мислили ако Слоболеоне падне и његови пукну ни Сунце неће гранути ... пензоши шушкају (СПС – ЈУЛ гњиде догревају, није им ни први а нажалост ни задњи пут) '' 'оћемо ли добити пензију'' ... шта је мишеви, добро не питате ...'оће ли краве млеко давати ...'оће ли птице летети ... 'оће ли Дунав пресушити ... 'оће ли киша падати ... 'оће ли ... 'оће  преплашени  мишеви, некад давно можда били људи, па сетите се кад вам је и онај без ноге рикн'о, јебо' вас он и ви њега, а у саксију сахрањен (цвећар) ... грануло је сунце, музле се краве, косиле се траве, кише падале ... јебеш народ кад га можеш убедити да је помрачење сунца елементарна непогода па се сви закључали у куће, набацили ћебад на прозоре, прогласили нерадни дан, у мом комшилуку навучени манијак поват'о све кокошке стрп'о их у подрум ''ДА НЕ ОСЛЕПЕ'' ... слепци, ослепили да Бог да ... ал'смо јадни, а тамо као небески народ ... какав народ, куртон пробушен ... Од раних сати укључим телевизор, радио ... сви ћуте као ништа није било Слобица и његови чекају гласове из дијаспоре са Венере и Марса, као није ту још ништа завршено, шта није завршено стоко безрепа, најебали смо вам се мајке марш сви у сто пизди материних ... пукли сте ''ГОТОВ ЈЕ''  и он и ви ...марш у ћошак на кукурузима клечите у магарећу клупу лоши ђаци ... у опозицију па се тамо јебите... Дајем изјаве дописницима, јебеш га, ја портпарол ДОС – а за Апатин ... ''Данас'' објави остали ћуте...

Таман доручков'о звони ми цигла (мобилни), непознат број, председник општинске изборне комисије секретар у Скупштини општине Апатин ... као да се нађемо има неких неправилности знаш ...знам понављамо изборе на јединици али то не мења ствар, ... знаш није само јединица и на тридесетшестици – Пригревица  у Бирачком одбору био син кандидата то се треба поновити (урадила браћа математику, већ се домунђали са радикалчинама, млада у пичку материну, у мираз доноси једно одборничко место) ... траже време неће им се са власти ... мислим у себи ... како не би знао да је Марков син био у бирачком одбору где му је ћаћа разбио директора ''Апатекса'', знам ја много више, таквих случајева охо хо, и мој син био на шеснајстици где сам победио ... него знаш шта имаш ти нашег представника у општинској Изборној комисији па ти то њему лепо све објасни, како одлучите, одлучите ... финтирам пошаљем лисца у празно ... нисам ни ја од јуче, ако сам весло сис'о нисам чамац прогут'о. Окупимо се поподне ... Владо тумачи закон, у праву је скроз ... фрка ови моји се укењали ... поништиће нам изборе, покрашће нас, знаш по закону не сме рођак а камоли син да буде у Бурачком одбору ... потонули ... разгоропадио се онај мој млађи '' шта је педери нисмо ја и буразер данима радили, ћаћу нисам преко дана ни виђ'о ... а ви би се предали ...марш ... '' ... занемили ови као моји (сада знам чији су већ тада били) реагују ... ''Еј, мали немој ти нама тако...'' ... ћутим ... отвори се Бобо гумар ... ''У праву је мали ко ће са мном у Сомбор да им се најебемо мајке преко радија, Мишо тамо су они твоји јелда ?'' ... јесу Бобо, јесу , а да ли су овде наши ? ... ко ће у Сомбор ? – питам , Ти Владо не можеш не смеш давати никакве изјаве избори још нису готови време примедби траје ... климне главом ... као један мора мами однети ручак – вечеру, други ради, трећи знаш ... победници ? ... цикнем ... шта је пичке једне укењали сте се ... замрзли се, знају ме... ћуте пизде...  Нас тројица у ауто Бобо, Жућо ( од милоште моја Милка дала надимак млађем унуку) и Мишо ... вози Бобо на излазу из Апатина приупита ''што ти ћутиш, не пичкараш, и некако си миран, необично ми те таквог гледати, ти нешто знаш...'' ... знам Бобо како не би звао јутрос су ме звали и муљали, а пред овај наш весели збор звао и ја њих и саопштио ономе што му надимак по дрвету или по особини (воли да граби све за  себе) ... да знам да је Марков син био на тридесетшестици али исто тако знам да је на шестици, где је јуначина Жикалоне и његови увлакачи, СПС – ЈУЛ менажерија, дизала бабе и ђедове из гробова да победи Виолету, васпитачицу из вртића, резултат чудан Жиколито (Председник скупштине Војводине, председник Покрајинског СПС – а,  Народни посланик, директор, председник комитета ...) 253 гласа а Виолета  220 гласова, једва навучено да победи, а да ли ти знаш да је на тој Изборној јединици био њен муж у Бирачком одбору, значи и тамо понављамо изборе јави Газди па ме зови ... ''Шта би'' зин'о Бобо од чуда, зауставио ауто ... '' И шта би, реци мајке ти'' ... ништа, звали ме после непуне минуте, и рекли да немају никакве примедбе на изборе и да се понавља само јединица ... занемио наш суборац и возач, дође до ваздуха, вози даље, па код моста  ... ''што то ниси рек'о у канцеларији, малопре'' ... коме да кажем пријатељу па видиш колико нас је у ауту ... одемо на радио Сомбор уз договор да не спомињемо одустајање комуњара од поништавања изборних резултата ... тамо дигнемо фрку, емисија уживо, телефони звоне ... у Апатину фрка још већа, слушали људи радио, окуражили се, знају телефоне, па зову ли зову Главоњу и главоњине ... ја те ноћи спав'о к'о топ а они ? (јебе ми се за њих) они ми се касније жалили да их неки целу ноћ узнемиравали ... ако нека су, за то сте сами криви. Мене никада није звао нико и узнемиравао ме, а знају мој број и фиксног и мобилног ... тако и дан данас, за њих не знам, питајте њих.

Четвртак 28.09.2000. године, пијачни дан у Апатину, сунчано ''Михољско лето'', недеља близу, поновљени избори шта ћеш куд ћеш треба одратити  на јединици, мора Станко да победи, одштампан летак обилази по кућама, где год уђеш нуде пиће ... дошла нова власт у кућу ... питају људи ... запомажу ...нико им из куће не ради ... пензије јадне ... не обећавамо ништа ... видећемо радићемо поштено ... неки 'оће да се учлане у странку ... чича један би да буде демократа а није за равноправност народа и народности србенда, препоручим ја њему да оде код Коштуничиних, као знаш чича они су и демократе и националисти и ... ако ово потраје има сви да се лечимо на Апатинском путу, постали алкохоличари сви ... срећом неки ме познају моји бродоградитељи па се нешто и заложи ... сланина супер ... .

Недеља избори, 01. октобар. 2010. године, никаквих проблема радимо к'о сатић ... од 526 бирача на изборе изашло 384, излазност од 73 % за други круг – поновљене изборе , невероватна ... Станко победио 226 : 136 ... 23 : 19 : 1 ...ДОС/ГГ : СПС/ЈУЛ/ГГ : СРС ... 'ајде да се залијееее ! Где народ држи оволику ракијештину, јетра ми отекла... убих се начистоооооо.

02. октобар 2000. године (уторак),   у Апатину сунчано јутро, јесен, одморио се од синоћнег дернека и прославе победе, зуји ми глава к'о трафо од оне Станкове ракијештине... кренуо у Сомбор да се сретнем са представницима ДСС и СВМ нешто се закувало око Купусине, људи победили уз нашу помоћ а сада их присвајају и Каса и Агоштон и ..., момци попиздили више од зивкања ... наоштрио се да овим што странчаре и маму и тату и све по списку, посебно ономе што му презиме по оном режисеру Неретве и Сутјеске ... а и неком новинарчићу Агоштоновом агитатору мало шију да заврнем ... три месеца ћутали к'о пичке а сада би да деле, плене ... говна говнећа. Зна се правац аутобуска, не иде ми се бациклом, на по пута ћу на бурек код Кајтазија у ''Три брата'', нисам ништа јео од оних изборних сендвича јуче у подне, зинуо на бурек, идем ка ''Омладинском'', вода кренула на уста, варење стартовало ... очи ми стале, јебеш бурек ... буљук деце излази иза ћошка и право на цесту ... галаме ... вичу ... помињу ОТПОР ...они моји остали кући нису они ништа муљали ... гимназијалци ... заврши бурек у каналу ... пред њих ... где ви мајке вам га, згазиће вас неко ... знам неке, комшијска деца ... опа професорице ... извин'те даме где то ви овако на сабајле – питам  ''...ми са децом до машинске па сви заједно да рушимо Бастиљу'' ... каква Бастиља шта се дешава ... ''... чика Мирко 'оћемо да срушимо радио Апатин, има да раде као Сомборци а не да нас лажу'' запенио један, знам клинца ћаћа му адвокат ... зови телефоном ове моје нико ништа не зна, урокали се синоћ, сви спавају... јеботе деца се сама организовала ... биће срања, видим неки већ зује ... договорим се са њима да их чекамо ? испред ''Дома Културе'' ... јебеш Сомбор и оне куртоне дај да децу некако смиримо ... кажем једној од професорица да их требамо негде сместити у ограђен простор да их мало заокупимо неком активношћу ... не може у школу каже није по закону биће кажњени и деца и оне ... зваће она мужа да ми се јави где да постави разглас ... какав разглас, прошли митинг 1999. најебали скроз ... 'ајде зови га ... одеше они галаме, пиштаљке раде ... од некуд се створи Бобо ... '' шта је ово Мишо, чији су ови'' ...  а чији су, наши јеби им матер, наши него где да их стрпамо да не лутају уоколо прегазиће их неко, па смо најебали, наместиће нам да смо ми то све закували, нема ко други ... ''код моје жене ћемо их стрпати...'' ... каква црна жена брате рођени, где ти жена ради ... '' па знаш, хотел, летња башта, остало све тамо још од рибарских'' ... пољубим човека по сред чела, обриса се, гледа ме онако преко ока,... ''каква је ово маст'' ... бурек Бобо, бурек јебеш га ...

Код бивше радне колегинице уз пут преко пута Радничког, кућни пријатељи,  брат јој власник неколико радњи у Апатину, Ликице може нешто сокића и грицкалица за децу... так'а и так'а ствар ... платићу, јебеш га сада немам ... нећеш ти ништа платити него где то треба довести ... треснем и њој пусу на образ , маст од бурека сам потрошио на суборца ... Она професорица звала мужа, он стари рокер, басиста, професор музике ... већ џеџи код Дома ... ''Мишо где да поставим озвучење''... кад пре брате рођени ... договоримо се да нас чека код хотела ... чекам, дође и полиција ...  е у материну , само ми ви још требате ... шта се ово дешава питају ... шта, шта се дешава, деца изашла из школе сад их треба некако обуздати, објасним им шта смо смислили ... њима пао камен са срца обавештавају командира ...све оно ''ало овде орао, овде орао'' (нећу да се зајебавам са њима, добри момци, знам да су у станици полиције гласали и да је тамо 80% гласало за нас, пун и њима курац кордона, Косова, рањавања, сахрана колега... а пало ми на памет оно из ''Балканског шпијуна'' кад онај са шеширом и брковима бубне са дрвета, па у моторолу ''орао пао, орао пао ...'') смешим се ... омекшавам ситуацију и без њих сам ...а тек са њима ... кажу пратиће они децу да их нешто не згази ... један од њих виче ...''мора да је и онај мој тамо јебем ли му...'' одоше ... решено и то обезбеђење је ту, лакнуло ми биће то све уреду ... прилазе неки занају ме ... питају да ли ми треба помоћ против полиције ... погрешно људи уклавирили скроз... не треба ово су наши, брину се о деци из гимназије ... наоштрио се и народ.

Долазе, а у колико их је, к'о на пијачни дан окупило се ту радозналних, и оваквих и онаквих, пиштаљке, оће да руше радио, гледају нас са прозора запослени у том истом радију, испрепадани, побелили људи, знам их све већином наша раја ... полиција опрезни, полако не терба нам срање, мали је ово град сви се знамо ... смирујемо ... било ту мало ово мало оно, повуци ...потегни ... све добро заврши, каналишемо их као да иду према хотелу ...неће ... докопали се неке џибре – ракијештине, неколицина се већ утукла, базде к'о ракијски казан – весела машина ... оће пешке до Сомбора ... лудница ... оне професорице побелиле, преврћу очима, шире руке ... ама децо ... ту полиција ... 'ајде да их пустимо, има их мали милион ... до ћошка старе музичке ... онај мали црни адвокатов, мајку му ... одлепио скроз, лег'о на цесту ... придружиле му се неке цурице ... деца цвећа у Апатину са четрбесет година закашњења ... убеђуј ... обећавај ... добиће мајице ОТПОРА ... попусте иду поред пиваре до хотела ... видели испред ''Борова'' бину, остала од рибарских ... сви око ње и на њу ... дође и онај са озвучењем ... један клинац оде код баке спушта кабел са прозора ... музика ... окупило се света ... отело се контроли ... 'оће говорника некога из нове власти ... каква власт какви бакрачи не знам где ми дупе а где глава ... жао ми оног бурека ... дође комби са соковима и грицкалицама ... не истоварај ништа док их не стрпамо у башту хотела ... полиција ме гледа ... један мали комшија ћаћа му комуњара, најгори јебе и оца и матер и Слоби и Жиколиту ... пиштаљке ... новинари ... фотографи ... бина ... немам ја трему, никада је нисам ни имао ... испричам им нешто о чварцима, крвавици, маргарину, кавезу у коме живе ... искористим прилику до сада је није било ... набацам неколико лопата гована на ''ГОТОВ ЈЕ'' и његове из  Апатинске експозитуре ... десетак минута, по' сата ... кажем за сокиће ... мајице ... грицкалице ... музику ... сместимо их у башту хотела ... не знаш ко је ту срећнији ... професорице, полиција или ја ... објаснимо им да одрже некакву трибину нека кажу шта мисле ...нека се издувају ... нека се ... давно прошло подне ... бурек ми на памети ... озвучење преузео син од басисте ... ми на пиво и шкембиће у ''Војводину'' ... пита '' шта то би данас'' ... јеби га Калаба не знам, црко од глади... ћути и једи. Кући дош'о ноћ већ, жена ме и не примећује више, пита ... јеси где шта јео ... јесам ... лаку ноћ ... лаку ноћ ... слушам ''Слободну Европу'', ''Радио Сомбор'' онај злотвор у Београду се прави луд не признаје резултате... треба да се понове избори најављује се митинг за 05. октобар у Београду, биће свашта, магарац има војску, полицију ... неће ваљати изгинуће нам народ. Целу ноћ блеј'о у телевизор и вртио радио станице ока нисам склопио.

03.октобар 2000. године (среда), јутро, тек засп'о, звони мобилни ... е кад га тад нисам разбио ... зову из хотел ''Војводине'' дошли клинци опет ... лепо им ... 'ајде тамо ... ус пут смазо переце комада два и пиво комада један ... е неће Мишо више бацати буреке у канал ... шта је момци и девојчице ... знаш чика Мишо ... ништа ја не знам, 'ајде сви у ... а мајице ... добићете сутра, штампају се у Суботици ... јеботеее ја заборавио да сам им обећао мајице ... јуче ме нешто критиковали, добронамерно, моји познаници Брацо, Вук и Томо како ништа нисмо организовали, нисмо за ништа ... како нисмо за ништа они моји се свађају ко ће шта бити кандидата за председника општине ТРИ (можда и више тројица се пријавила па лобирају) , за председника Владе нико, ништа то је без везе кад је онај без положеног возачког могао то радити јебеш то, Секретар 'ајде бежи то ти је обичан ћата ... извините господо Б – К – Т позовем ја њих така и така ствар за мајице сва тројица сте предузетници паре на сунце и у Суботицу па да се договоримо шта би то требало ... ево њих у року пет минута, назвали већ неке типове, толико мајица толико пара, већ наручили, хитно се ради Томо правац Суботица ... али пре него што оде треба да се договоримо и сутра направи митинг ... заставе ... аутомобили са заставама ... сирене ... свеће ... озвучење ... музика ... говорници ... видимо се вечерас око девет ... разлаз ... поподне упаднем ја у штаб а кад тамо кадровисање, мудраци мудрују, као неке зивкали у Комитет нудили им ... посао за децу, станове, паре, јаре ... јебем ли га ја као нешто понајвише радио а мене нико није звао ... добро људи заборавимо сад то него 'ајде да сутра направимо митинг ... пренесем ти ја идеје ... они зинули ко ће то па немамо времена ... добро ко хоће помоћи нека помогне а сутра је митинг па се ви сада сликајте ... лаку ноћ (јајаре) ... лаку ноћ ... Раде, Арсо, Бобо, Слобо, Бане, Вујке, Владо ...хоће помоћи шта треба ... нас неколицина код оне тројице ... мајице стигле ...кад пре ... Калаба обавештен – разглас ОК ... музичари ... рокери ... скврцкамо програм ... Владо штампар ће летак направити ноћас ... гимназијалци сутра добијају мајице и деле летке ... Раде ће наћи водитеље програма ... са њима ћемо сутра осмислити сценарио ... Арсо обавестити полицију за јавни скуп... по заставе страначке у Сомбор Бобо ... Слобо ће донети касет дек и од мене ЦД плејер ...Арсо и Бане ће да смири наше победнике и довести их на митинг...Томо свеће, колико ? ... неколико хиљада, каже он ... обавестити свештена лица ... Струју тражити од пиваре јер су неке чудне рестрикције можда баш нестане тамо где смо ми испред ''Борова'', а пивара има увек струје ... Вујке немој ништа буди с'нама имаш проблем са срцем, Бане да га пазиш да нам се не секира ... разлаз видимо се сутра ујутро. Ништа пиће ... милина једна ...

04. октобар. 2000. година (четвртак) ...Јутро летак оштампан ... Владо га скоцко, позив а на полеђини текст Химне, гимназијалци добили мајице и летке ... из Сомбора донели, државне, републичке, страначке  застане ...Бобо неког оробио за дршке – мотке, бина се чисти ...Пивара не да струју ... ко их јебе ...станови изнад ''Борова'' на пиварској мрежи имамо ми нашу баку и станаре и струју ... концепт програма урађен водитељски пар из радио Апатина Гоца и Игор води програм, Сомборски радио обавештава, почео и Апатински ... народ прилази пита шта ће то овде бити ... биће ... к'о што никад није било ... са Рашом се договорио да снима... платно на полеђини бине монтирано, Tомо спремио свеће и аутомобиле да све са заставама и сиранама круже градом. После подне 18:00 часова  аутомобили, сирене заставе круже Апатином, чудна нека атмосфера у ваздуху, лепо јесење вече пада, у штабу ДОС – а по старом кадровисање ... хоће неће доћи на позорницу ... има да дођу сви наши кандидати и они који су прошли и они који нису, заслужили су ... шта ће рећи ... причај човече шта год хоћеш твоја су максимално три минута ... треште џинглови ... долазе заставе ... ОТПОРАШИ их носе на бину... 20:00 нестаје струје у Апатину (баш тај део – к'о случајно) опет МРАК ... музика трешти има струје у штекерима наших пријатеља ... јебеш пивару и ... делимо свеће народу ... сачекајте не палите док не крене химна ... која химна питају ме Вукови из СПО – а ... наша ... наша ... народа море ... дошо свет да види која је то сила, и који су то дивови у Апатину победили непобедивог и незаменљивог и непрејебљивог ... ови се моји смрзли кад су видели колико има света ... шта да кажемо ...кажи шта год хоћеш а ако ништа некажеш најеб'о си од мене ... Ендре побелио ''нећеш ме ваљда тући'' ... ћути тргни једну и љуљај... у комбинацији Гоцин и Игоров глас пожелеше добро вече и сада химна ... народ пали свеће ... хијаде свећа ... около мрак ... свака му част ко погаси светла и уведе рестрикцију ... сценографија до јаја, к'о код Фелинија ... надреализам ... хиљаде свећа и народ са свећама у рукама ... ''БОЖЕ ПРАВДЕ'' ... после готово  шездесет година у Апатину ... ''БОЖЕ ПРАВДЕ'' ...

Боже правде, ти што спасе

од пропасти до сад нас,

чуј и сада наше гласе

и од сад нам буди спас !

Моћном руком води, брани

Будућности српске брод,

Боже спаси, боже храни

Српског Краља

Српски род !

Нема се ту шта више писати и рећи, ко је био зна, ко није никада неће знати како је те вечети било ... могу само да жале они што су могли а нису дошли, да виде ... чудо ... чуда се ретко дешавају ... али тад те вечери, се чудо десило ... постоје снимци ... џаба им ... живот је живот ... снимак је снимак ... то вече и ту атмосферу, нека свако опише на свој начин ... Сутра зна се '' За Београд ...'' и у историју ...

ПС : Причали, после, станари околних зграда и грађани да толико народа никада није било на том месту, да никада више људи нису видели на једном месту у Апатину и  да није било ни најмањег инцидента, ни једна разбијена чаша или флаша, без отпадака ... месецима остали само трагови од капљица воска са свећа. И после десет година када туда прођем, застанем, зажмурим и чини ми се да видим титрање хиљаде пламенова свећа у мраку и чујем ... ''БОЖЕ ПРАВДЕ'' ...

У Апатину; 17.09.2010. године

Мирко С. Вранеш