субота, 04. децембар 2010.

NISAM REMARK ALI I JA PONEŠTO PISUCKAM ...
RAT I ISTE TAKVE PRIČE ...

TRI RATNA DRUGA PLUS SAŠA I MICA

      ''Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.'' – Fjodor Dostojevski

      Davno, davno 1972. godine, tada kao petnaesto godišnjak, pročitao sam knjigu Tri ratna druga (Drei Kameraden) napisanu 1937. godine delo nemačkog pisca Erih Marije Remarka (1898. – 1970.), uzeo - pozajmio? iz biblioteke, pročitao i vratio, uvek vraćam knjige uzete - pozajmljene? iz biblioteke. Kasnije, 1980. godine, kupim sabrana dela E. M. Remarka i dan danas su deo porodične biblioteke. Napisao Nemac priču o tri čoveka u ratu o tri sudbine ... antiratni roman o događajima tokom Prvog svetskog rata, pročitao sam petnaestak naslova istog autora.

     Ni u snu nisam mogao da zamislim da ću i ja biti u ratu i imati ratne drugove ... da u mojoj bukvici (vojnoj knjižici) lepo stoji u koloni UČEŠĆE U RATU od 04.04.1999. godine do 23.06.1999. godine u VP 5156/13, Drugi vod, mesto mobilizacije dvorište MŠC Apatin ... isto tako u radnoj knjižici stoji, priznaje se 5 meseci i 10 dana kao poseban staž proveden u oružanim akcijama na osnovu člana 62. stav 1. zakona o PIO sam. del. fiz. lica u N. Sadu ... opa, imam ratni staž i vodi se duplo, zamalo pa spomeničar, da smo pobedili NATO Pakt već bi bio i borački penzioner sa svim privilegijama džabe banja, džabe prevoz a i ženu bi angažovao kao kućnu negu i kao pratioca, kupio bi auto na popust ... jebem ti generale i političare gde izgubišmo rat i sad ništa, jebiga šta ćeš mora se na nekome prekinuti pobednički niz u Svetskim ratovima , a kud baš na meni u 3LPM* (kao što napisa Basara).

     Elem, da krene priča, 04. aprila meseca 1999. godine na kućnu adresu poziv iz ruke kurira, i da si u roku od odmah na mobilizacijskom mestu, spakuj nešto hrane i nečega za higijenu, pare u džep i u rat, da pravi rat protiv NATO – a ... doš'o u moju bivšu školu ... ostav, mesto okupljanja silos u mlinu Prigrevica ... 'ajde tamo ... odziv na mobilizaciju 100% sastav sve ljuti KRAJIŠNICI - prekodrinski Srbi (Ličani, Banijci, Srbi iz Bosne ...), sramota ne učestvovati u ratu, odazvali se i ostali i oni svi 100% primili način ponašanja i razmišljanja većine, koja tradicionalno voli vojsku i sramota ne odazvati se pozivu - vojnom... a, tamo ... kad tamo jebe lud zbunjenog, dele naoružanje i municiju ... ne znaš ko pijaniji vojska ili oficiri ... jedva ih ubedim da ručne bombe ne dele ... pobićemo se  međusobno, sve p'jano ... onako navrzli spremamo juriš na Brisel ... uniformi nigde ... čisti puške, odmašćuj konzervirane, nove automatske ... spavanje u hangaru u slami ... kako smo krenuli rat gubimo sto posto ... sutra ujutro dali nam uniforme, pa prekomanda u staru Veterinarsku stanicu pored groblja u Prigrevici ... neće valjati, turilo nas pored groblja ... mi vojničine okrećemo se oko sebe neko nekog zna, neko se vidi po prvi put, razlika u godinama i preko dvadeset ... neki klinci me zovu čika Mirko ... skontamo se veoma brzo nas trojica - Tri ratna druga ... Pop (Likota 100% i po ćaći i po materi), Nešo (Crnogorac 50% po ćaći i Likota 50% po materi)  i Mišo (ja, Likota 101%) ... zaključimo da je ovo sveopšta zajebancija, te da mi kroz ovaj rat protutnjamo siti, suvi (spolja svakako) i normalni ... uskoro nas prebace u Kupusinu ... za Veliki petak pred Uskrs kuvari spremili krkanluke, nas trojica u radnju po riblje konzerve, postimo bar dva dana kako valja ... noću nas prebace za Bezdan a iste noći rakete i bombe po aerodromu i Kupusini ... spasili žive glave ... Bezdan tekstilna firma Beti smestilo nas u neki magacin nas trojica u kancelariji nekog šefića videli kauč ... odmah ga konfiskovali i od njega se nećemo rastati do kraja rata, pardon dok se ne dokopamo kreveta, svaki ... jebeš slamu kauč je kauč ... prebace nas na Dunav kod mosta ... neka kućica, tesno ... na kanalu brodić, ja na brod ... dokopam se ključeva i Tri ratna druga postadoše pešadijska mornarica ... Pop i ja Mišo u razgovoru pominjemo privatne poslove i firme on ima ribnjak i prodavnicu ribe a ja popravljao brodove po Crnoj Gori i pravio nove baš u Bezdanu, sjebaće nam ovaj rat i nerad firme propašćemo skroz, Nešo kulira radi u društvenoj firmi prave ciglu i izvode gipsarske radove kad se vrati iz rata prvo godišnji pa polako, a nas dvojica u 10LPM ako išta i ostane od našeg biznisa ... Pop priča o nekim ortacima sa faksa i partnerima u biznisu sa ribom ... ja o brodovima i mom političkom angažovanju u DS ... Nešo o Slavama, rođendanima, godišnjim odmorima i druženjima sa svojim direktorom (Srbijanac 100% i lički zet) i Borom rukometnim radnikom (Crnogorac 50% po ćaći i Likota 50 % po materi) i o svojoj ženi Saši i Borinoj ženi Mici, kao druže se lepota za čuti, kad je posna slava šta se sve sprema  ... Pop i ja ljubomorni skroz nikada nismo imali vremena za druženja, naročito sa ženama u paketu ... kopali neke rovove ... nadošla voda poplavila ... komandni kadar da im daš tri guske pogubili bi ... premeste nas na kanal u neke vikendice ... ceo vod se seli u jednom kamionu a po nas trojicu dolaze dva kamiona ... mi se skućili kauč, kuhinja, kotlići, nogare, friteza, gajbe piva, krompir, mast, crni luk, suva drva, ćebad, kanta masti, karton ulja, štapovi za pecanje, mreže ... firma Graditelj u halu i neku salu ... vidimo mi preko puta banja ... promuvamo se neki stambeni kontejneri dokopamo se kreveta i pidžama i medicinskih sestara ... ostavimo kauč obradovali se neki klinci, rešili se slame ... u pidžamama i u banji dočekamo kapitulaciju ... ni metka opalili a izgubili ... jebeš rat a bili se naoštrili da 'vatamo Amere i ostale belosvetske bandite, mažemo im bulju margarinom i zna se guženje da zapamte Srbiju i Srbe. Tokom tog rata ja promoviso demokrate i Đinđića, čito opozicione novine i sluš'o Slobodnu Evropu, gledali me popreko i vojnici i oficiri i ova moja Dva ratna druga ... Pop će – pusti to Mišo u pičku materinu vidiš da se svi nadrndani jebo ih Sloba, najebaćeš ... Nešo će – nemoj Mišo najebaćemo i nas dvojica pored tebe, a na kraju krajeva šta fali Slobi baš je skroz OK ... e onda Ja i Pop u glas a pridruži nam se i Endre – jebote Sloba, marš u 100LPM i ti i on ... zaćuti Neša šta će više nas je bilo, tom prilikom.

      Završio se rat, ja u Crnu Goru popravljaj brodove, Pop u ribarnicu i ribnjake, Nešo u firmu pa na godišnji odmor ... prolazi vreme septembar dvehiljadite ... izbori ... pobeda DOS – a, i ja kao perjanica ... bup predsednik opštinske vlade (tačnije predsednik Izvršnog odbora) ... upoznao Nešinog direktora OK tip skroz, vratio mu neke dugove opštinske, Žika ga ojadio - na dođem ti ... Telefon zvoni zove Pop – 'alo Mišo svaka ti čast pobedio si ... Pope, jel' ti šta mogu pomoći ... daj nosi se u kurac nisam te za to zvao, radim super mi je, vidimo se da popijemo koju kafu, da presto sam piti da sam nastavio k'o mi  u ratu rikn'o bi ... vidimo se Pope ... Telefon zvoni zove Nešo – 'alo Mišo, dobar ti ovaj naš tehnički direktor i član tvoje vlade (Srbijanac 100% lički zet), vidi da ga podržiš da sjebemo direktora ... kako da sjebemo, a slave a rođendani, a druženja ... sada se družim sa tvojima ... druži se s kim i kako hoćeš, a direktora sjebavajte sami, ja ti u tim sranjima ne sudelujem ... dobro, de - de nego da dođeš jedan dan kod mene Saša i Mica bi da postanu članovi tvoje stranke, znaš lakše će se zaposliti ... 'oću zdravo Nešo.

       Sve nešto mislim u Apatinu nekako najbolje prolaze LIČKI zetovi (oni koji žene LIČANKE, iz koristi sve mi se čini) a i deca im dobro prolaze i kotiraju, i neki koji dođu iz 1.000LPM. A, LIKOTE 100% pušiona i k'o ovaj moj ratni drug Pop što mi reče – daj nosi se u kurac nisam te za to zvao ...

       Da, ubrzo po telefonskom razgovoru, postanu članovi stranke i Saša i Mica i novi Nešin direktor, a i Neša mi se od skora nešto šepuri pored Dulića i ostalih kada se pojave u Apatinu, Popu i dalje puca kurac za političke stranke, prodaje ribu i ima ribnjak, a ja batalio i politiku i brodogradnju. Mica nije imala strpljenja pa napustila stranku. Smenjeni direktor (izjeb'o ga njegov Srbijanac 100% i Lički zet - ko će kome ako neće svom svome !), Neša i Bora se više ne druže, ništa od Slava i sveća, o'šlo sve u 10.000LPM . A, Saša ? E, to je priča za neku drugu priliku, joj što tu ima materijala za pisati.

* u 3LPM -  u tri lepe pizde materine ...
   
    u 10LPM ... i
    u 100LPM ... i

    iz 1.000LPM ... i
    u 10.000LPM ... i  svi skupa u LPM !!!

                                                                  
                                                                           Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар