КАЈСИЈА
''Ви сте, млади, господине срећан човек, живите у подручју где успевају кајсије.'' - Рече мени ономад једна госпођа, у најбољим годинама, из Норвешке за вечером у њеној кући у Бергену, кад сам стварно био срећан и млад тридесет година тек, и господин са платом од преко хиљаду марака (DM наравно). Пребогати бродовласник, њезин супруг, само климнуо главом – ''Ја, ја... aprikos og druer.'' – хоће рећи: ''Да, да... кајсије и грожђе.'', знам да су обоје мислили да је место где ја живим место Богом дано за живот, али рај на земљи чине људи а не географски положај и тако да код нас неколико година после, тог пријатног разговора, поче пакао зна се због ''људи''... од свега тога сада имам кајсију у дворишту и наравно срећан сам. Послао сам госпођи Mjoll (име) по заједничком познанику, мојом руком убраних у нашем дворишту са нашег дрвета кајсије, нешто кајсија почетком лета осамдесет осме... како се захваљивала к'о да сам јој послао...
Кајсија (lat. Prinus armeniaca) познатија као Armenica vulgaris (Арменска – Јерменска шљива) јер су стари Римљани сматрали да кајсија потиче из Јерменије и подручја са Кавказа.
Сад се зна да је кајсија у Европу дошла из Кине ('ајде да од њих бар нешто добро дође) и сада се гаји по целом свету. Кајсија рано цветава тако да јој је највећи непријатељ рани пролећни мраз, који зна пре врамена да је ''обере''. Међу десет највећих произвођача кајсија шест их је са Медитерана, Турска је шампион у продукцији свежих и сушених кајсија.
Кајсија се користи у производњи џемова, мармелада, пекмеза, сокова, ликера (Apricot), ракије (кајсијевача)... Мармелада од кајсија је незаобилазни састојак Saher торте из Беча. Сушена кајсија је деликатес. Семенка (коштица) кајсије се употребљава у производњи amaretta (познатог талијанског ликера), међутим, због високог садржаја amigdalina од око 8% (цијаногенетски гликозид, који се под дејством ензима претвара у отров – цијановодоничку киселину HCN), не препоручује се употреба већих количина семенки.
Значи истина је оно што су нам давно – давно старији знали рећи да су семенке отровне, моје даме кад читате овај текст знам да вам је на тренутак заискрило у глави, али немојте ваш муж је баш онакав каквог заслужујете, не трујте га ко зна какав ће бити следећи а можда и не воли кајсије (шљиве јерменске), дошла нека чудна времена мушкарци све више воле банане.
Нутриционисти кажу да 100 грама кајсије садржи: 48 kcal, 86,35 грама воде, 0,39 грама масноће, 1,49 грама протеина, 259 милиграма калијума, 13 милиграма калцијума, 10 милиграма магнезијума, 10 милиграма витамина Це...
 |
| Зна се златна медаља за кајсију... |
Како сам се у овом мом блогу офирао као љубитељ слатких ствари и као конзумент алкохола путем алкохолних пића... мој фаворит од мармелада, пекмеза и џемова су они у којима је главни састојак зна се краљица КАЈСИЈА... Мој комшија из старог краја, Пеђа, што велемајсторски пече ракију, каже како кад га неко позове да испече кајсијевачу, а он се за тај дан обрије, лепше обуче изгланца опрему и дође да уреди царску ракију и чини му се да и казан некако весело цупка кад кајсија процури...И шта да ја ту сад као нешто да кријем кријем, зна се, јесте да ја волем кајсијевачу тј. ракију од КАЈСИЈА и то онако баш – баш... прва ми је на мојој топ листи за милиметар испред шљивовице и за два милиметра испред ракије од крушака... који је то доживљај отвориш боцу домаће кајсијеваче а оно цела просторија замирише... рек'о би човек ево га цвет кајсије и зреле кајсије... сетим се кад смо као клинци крали и јели зелене кајсије... знате ви шта имам ја једну начету боцу одо' ја да тргнем једну кајсијицу од 0,5 из оне кафанске чашице све са цртом, нећу, никад не пијем сам зваћу друштво... ЖИВЕЛИ ! Нећу их нудити пекмезом од кајсија, па зима је и где слатко на снег и ову зимотињу, старија су то господа можда им у зубе удари... што се тиче главе, поуздано знам ракија (гарантујем за ову кајсијевачу) сигурно делује и удара у главу.
 |
| Укрстио си очима од пива а кајсије кад се нацевчиш, очи к'о јаје на око на тигању, гледа свако на своју страну ... |
Стварно сам ја срећан човек, живим на месту где успевају кајсије и имам с'ким да попијем, што морате признати да је у Србији реткост да људи седну да се друже и пријатељски попију... била си ти скроз у праву госпођо Мјоll.
ПС Текст посвећен мојој жени Гордани, њено омиљено воће је... погађате... КАЈСИЈА.
Мирко С. Вранеш
Нема коментара:
Постави коментар