четвртак, 27. јануар 2011.

5. КАД БИ СВЕ У ЖИВОТУ БИЛО ПОПУТ ВОЋА... ПЕТИ ДЕО ОД ПЕТ...




ШЉИВА
        Шљива (lat. prunus domestica) је воће у Србији најцењеније, национално воће, шљивара и шљивика и шљива где год се окренеш, разлог сви знате нема ракије до ракије из шљиве -  шљивовице, тако да се реч шљива у нас користи стварно у свакојаким случајевима и разним поводима, зна се рећи: ''Ко те шљиви!'' или ''Не јебе га за суву шљиву.'' или ''Буди добар иначе ћу ти шљиву на оку направити!'' или ''Распучићу те к'о шљиву!''... може да буде шљива на оку, шљива на вратууу... зна се и запевати она: ''Суве шљиве и ораси, ми смо дико сиромаси, ја те волим дико мила...'' или она: ''Знаш ли драги ону шљиву ранку...'' што отпева и Нада Мамула (па све ''окачено'' на You Tube) и Лепа Лукић и... турио Србин шљиву и на филм: ''Марш на Дрину'' и сцена... ''Киша, летња, плаха... Проко, киша, буразеру... па изиђем напоље, па постојим тамо међу шљивама... па дигнем руку па пипнем оне шљиве над главом...'' (па све ''окачено'' на You Tube)... има тога још колико ти душа 'оће...


        Плод шљиве може бити плаве, беле или црвене боје. Месо плода је слатко, жућкасте боје са коштицом у средини. У 100 грама шљива се налази: 85 грама воде, 0,2 грама масти, 221 милиграм калијума, 14 милиграма калцијума, 10 милиграма магнезијума, 5 милиграма витамина Це... и 48 kcal.

Кад шљива процвета, оно к'о да снег падне

        Сиротињска је храна, шљива вазда била онако са 'лебом у Србији или са крувом у Лици... највише и дан – данас волим пекмез од шљива на тазе 'лебу... као дете из куће изнесем комадину хлеба (некад је лебац био двокилаш – Боже ме прости онако велик к'о беба у пеленама...) намазану  за прст дебело пекмезом од шљива, саплетем се и све паде у прашину и то увек она намазана страна према доле (то ми била мистерија, зашто парче намазаног хлеба падне у прашину увек на намазану страну?), омудрио и сазн'о - е 'ајд да ви кажем... скинем мало пекмеза и прашине и наставим јести а оно  све ми прашина крцка под зубима. Моја  мајка Милка спремала пекмез у дворишту на смедеревцу а ја чекам да пробам, готов је када га метне на мали тањир па га накриви, а пекмез не клизи залепио се и остане у тањиру... јој колико сам пута знао украсти из нашег шпајза теглу пекмеза од шљива, па је на улици поделити са ''лоповима'' што су  лебац од куће украли...
        Шљива се може користити за припрему: пекмеза, мармеладе, џема, компота (у војсци метали бром у овај компот па давали војницима да им смање сексуални нагон, џаба им га било у тим годинама не можеш га смирити чекићем а не бромом, једини прави лек женско све са шљивицом...)... Кнедле са шљивама мени најдраже слатко јело, па уваљане у презле и засуте шећером... волем и суве шљив.

Кнедле, тесто од кромпира па унутра шљива ...

        Шљивовица – мученица то је већ посебна прича, много шљива па отуд и подоста ракије од ње од Екселенције (кома без коштица и коре) преко препеченице  до меке брље... све су добре а најбоље онако мераклијски уз неко мезе и из чокањчета... Шта све Србин може да тури у шљивовицу и траву и клеку и дрениће и вишње и мед и ... у задње време и крст  од дудовог дрвета а шљивка пожути к'о злато. Еј животе, животе... ко није пио к'о да није ни живио. Шљивка ми је за длаку иза кајсијеваче, али шљивке сам највише попиооо.
        Због једне (или мало више) шљиве умало да главу изгубим... Ја средњошколац, шиљокуран, а комшиница нешто старија од мене,  седам - осам година, затегла има је свуда, удала се  за неког подоста старијег па волила свашта, онако около, а он посао му био везан за терен па никад кући, штета онак'е жене... подучавала неке од нас гелиптере неким стварима... докопам ти се ја ње, па к'о мачак на сланину не силазим док ми ноге не утрну... једаред оде она после да се среди у купатило, излази бесна к'о рис и виче: ''Јели ти Мали, ти стварно ниси нормалан где ћу овака мужу на очи, са овом  оволиком шљивом на врату. Ево ме к'о нека балавица.'' Све показује врат и... има истих таквих и да не причам где, али муж не гледа испод врата, озбиљан човек... Шта ћу куд ћу, одвратим јој: ''Кажи му да си налетела на...  на прозор.''... Одмахне руком и: ''Каки прозор несрећниче, налетила сам ја на к..., сад ћу ти направити шљиву!'' скочи назад у кревет, забавимо се дуже но обично (измењивали и залечивали шљиве),  зачу се шкрипа капије, муж... срећом велико двориште, соба подалеко од капије... све заврши скроз у реду, ја кроз прозор право у виноград... прими се муж на прозор (улични) и шљиву а ја ускоро престанем обилазити комшиницу. Годинама ме иста нудила ракијом од шљива и показивала врат и сва места где оно ономад родиле шљиве, џаба јој било дошле неке млађе и слађе  за шљиве и на ред за калемљење.

        Толико о воћу, стварно си ти пријатељу био у праву треба писати о лепим стварима о воћу и ... додуше испаде да уз воће, овде у ових пет наставака, прође свега и свачега... уз ДУЊЕ, ЈАБУКЕ, КАЈСИЈЕ, КРУШКЕ и ШЉИВЕ (могло би се писати о: ТРЕШЊИ, ВИШЊИ, ЈАГОДИ,  ГРОЖЂУ,  БРЕСКВИ...) понајвише приче о ракији и  по која жена. Шта ћеш, што би рекла мушка раја из Босне ''Јебеш живот без ракије и пићке !'' ЖИВЕЛИ !
                                                     
                                                                                  Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар