ДУЊА
''Ut ameris, ama.'' – Да би био вољен, воли !
Један пријатељ (прави из детињства сви су остали после стечени ''пријатељи'' мање – више из користи) ми ономад рече – Пишеш о свему и свачему, читам редовно, одакле ти више... некад критикујеш и предлажеш, шегачиш се и морам признати насмејем се, али најрадије читам оно онако кад пишеш о ономе и онима што волиш, пусти ове говнаре локалне политичаре не вреди их ни спомињати нека се кољу међусобно... 'ајде напиши нешто знаш онако заједно смо расли... крали воће, ишли у рибу... знаш већ ти.
Човек је у праву треба писати о лепим стварима, успомене и сећања ставити на папир... доста нам је свакодневних проблема... медији нас засипају са катастофама и страхотама... дакле писаћу о воћу, да о воћу и то мени најдражем не о једном већ о пет, да ја подједнако волим: кајсије, шљиве, јабуке, крушке и дуње... сад примети нешто, од овог поменутог воћа се прави ракија ко зна можда и ту има нешто, додуше ово воће волим од најранијег детињства кад ми није било до ракије ко сад...
Како кренути и о ком воћу прво писати нема ту шта мудровати него онако школски по азбуци: А, Б, В, Г, ДУЊА... И, ЈАБУКА, КАЈСИЈА, КРУШКА... О, П... Ц, Џ, ШЉИВА.
Дуња право јесење воће, треба онако да одстоји на ормару са покојим листом да сазори... лепо женско име Дуња... испод дуње – перине лепо беше некада спавати... како ли је тек испод те исте дуње са Дуњом... мораћу приупитати једног познаника он је експерт за једну Дуњу и то онако зрелу и без ормара. Дрво на коме расту плодови дуње је најчешће широке крошње, невелико тако да смо као деца без много пентрања и дерања коже по голим ногама могли доћи до овог плода, кисео опор скупи уста... тако да није ни био циљ наших напада иако је у крају где сам растао ретко која кућа и башта уз кућу била без овог дрвета са чудним масним и великим листом, тај лист је сушен и коришћен као лек када се добије онај проблем због кога си више у клозету него било где другде, да био је поред штавља решење за ретку столицу, ма шта ја ту ретка столица ма брате рођени за пролив кад се просереш к'о грлица што би знали наши стари рећи. Опор укус дуње се промени њеним зрењем негде у тами хладне собе, знала је моја покојна матер по рецептима комшиница да спреми компот и слатко од дуња... е ту овом воћу није и нема премца компот од дуња мој број један у категорији компота и онако свеж из шерпе и онако са ормара или шпајза из тегле кад зима почне да влада.
Мени једна од најлепших песама је она о дуњи и то она о жутој дуњи... знају је тамбураши и сви свирци које сам плаћао да ми је свирају и заједно са мном певају... песма ''Жуте Дуње'' и... да не набрајам... али што то изводеее сарајевски ''Indexi'' и Даворин Поповић, онако кроз нос како је већ он то знао... то је нештооо... може и она верзија све са Гораном Бреговићем... тамбуре, хармоника... мераклијска права...
О дуњи или Дуњи има и она, мени исто драга, ''Јесен стиже дуњо моја'' и Звонко Богдан мајстор равничарске песме и човек који без икаквог напора пева ма шта пева прича а прича му к'о песма и то најлепша...
Испраћај у војску, девојка која ће као чекати, јебемли га шта та војска прекину правих љубави, одеш у војску а оно неки муфљуз ти ћапи женску и одма' је жени, не пита да ли може, престану стизати писма вратиш се кући а њој стомак до зуба, удата жена за твог ''пријатеља''... никад нисам докучио разлоге ''пријатељског'' геста да ли због те цуре или због оног несретника у војсци да му напакости... испраћај све са циганима тамбурашима и шинобус и сватови и... Ђорђе Балашевић... наш Ђоле...
Нешто ми јопе' паде на памет, зашто се увек свечано испраћало у војску онако јуначки све са музиком и пуцњавом и сузама и... а дочекивало баш никако онако сам са неком торбицом ушуњаш се у кућу... једино ти се матер обрадује и каже – ''Да си ти мени сине дошао жив и здрав, сад више немаш обавеза према држави.'' Значи према држави по народном убеђењу је била само обавеза служења војске а остале обавезе, каква држава такве и обавезе, није ту нешто штимало а и дан данас не штима, код нас ти држава дође к'о тринајсто прасе... е, ту смо сада где смо.
Воће, воћни шећер... да се ја вратим на слатке теме... кажу стручњаци који руководе ''веселом машином'' – справом за печење ракије да дуња даје најмање ракије од свег воћа, али је зато права свака кап злата вреди... јој мајко моја што сам се некад онако млад знао одузети од овог специјалитета... а после данима у устима укус и дуње и компота од дуња... сада кад сам већ искусни – матори лисац мераклијски је отворим (боцу све са плодом дуње у њој) а оно се разлеже мирис уоколо, наспем у чашицу мало сркнем, а оно у глави крене филм ми босоноги као деца крадемо дуње једва загриземо, тврдо воће, оне опоре жваћеш нешто мало и испљунеш па дуњу бациш у канал... како ли су тек били тужни наши очеви кад су те исте полу труле дуње налазили у каналима, сада их разумем скроз , греота једна било бацити дуње... а за ракију је мајка.
Дакле зна се комбинација на столу ракија од дуња, у руци чашица онако до црте пуна и... зна се тамбураши Цигани све са златним зубом и песма ... '' Вољело се двоје младих, шест мјесеци... кад су хтјелиии да се узму... аман... душмани им не дадошеее... разбоље се лијепа Фатма јединица у мајкеее... пожељелааа жуте дуњеее... жуте дуњееее аман аман, жуте дуње из Стамбола... оде Драги да донесе жуте дуње цариградске... ал' га нема триии године аман аман нит се јавља нити долази... дође драги са дуњама... двесто дајем спустите јеее... тристо дајем откријте је да још једном Фатму љубим ја.''
ЖУТЕ ДУЊЕ !!!
Мирко С. Вранеш
Нема коментара:
Постави коментар