7. ДЕО – БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО БРОДОГРАДИЛИШТЕ ...
ДУНАВ, АПАТИН,
БРОДОГРАДАЊА ... ?
 |
| Ко коме у једра дува ? |
''Ево, у ово време (1928.), ви тако рећи више немате пријатеље у свету. Имали сте их много, и то најутицајнијих, током рата, посебно у почетку. Међутим, ваше Министарство спољњих послова, ваша 'Жута кућа', чија је брига била да негује пријатељства, само би ћушило те пријатеље ногом чим би помислио да му више нису потребни. То је довело до тога да ти људи прво изгубе занимање за вашу земљу, а онда се, привучени њиховом предусретљивошћу, окрену вашим конкурентима и непријатељима.'' - Rodolphe Archibald Reiss (1875. – 1929.)
Кад би били у могућности да седнемо у временску машину (времеплов), највероватније би и тај ...плов био изграђен у некој компанији која прави пловила а то за сада најчешће раде бродоградилишта, и да у прошлости не баш тако далекој, да се определимо за последње две деценије 20. века, при обалиску бродоградилишта на територији Србије, затекли би хиљаде и хиљаде упослених и навозе пуне новограђеним и ремонтованим пловилима. Елем радила су и успешно производила бродоградилишта на Дунаву, Сави, Бегеју и Тиси ... у: Бездану, Бачком Моноштору, Апатину, Новом Саду, Београду (два бродоградилишта), Кладову, Зрењанину, Новом Бечеју и Мачванској Митровици, поред бродоградилишта било је десетак радионица за одржавање пловила, готово све фирме које су се бавиле пловидбом и послом на рекама имале су формације радника које су ремонтовали и дограђивали њихову флоту ... Дакле некада је у Србији што од бродоградње, што од пловидбе рекама, што од одржавања пловних путева и експлоатације река (песак, шљунак) живело на десетине хиљада упослених и њихових породица.
Као што сами знате времеплов још није измишљен и није га нико направио, да јесте и да ми који живимо у Србији да звирнемо мало у будућност тек тада би пожелели да живимо у прошлости, тако да сад можемо само да осмотримо шта се данас дешава на нашим рекама и шта се дешава са нашим некада успешним бродоградилиштима, о осталима који су исто радили нешто везано за реке не вреди речи трошити ту је тек ситуација лоша да гора не може бити.
Елем, данас постоје изграђени простори у којима се праве и поправљају пловила, да вас не мучим то се код нас зову бродоградилишта, реч пловила ми који смо се бавили бродоградњом користимо као збирни назив за све оно што плови од бродова преко баржи и шлепова до елеватора и багера и пловних дизалица и ... шта се у њима дешава, у бродоградилиштима, ко у њима и како газдује и шта производе ево да ..., додуше најпре да их све побројим:
1.
Brodogradilište: ''Dunav'' AD
25270 BEZDAN, Kanalska obala bb (Crkvena 2)
Tel: 025/810-130 Fax: 025/810-109
---------------------------------------------------------------------
2.
Brodogradilište: "TERRATRADE-BRODOREMONT" AD
25272 BAČKI MONOŠTOR, Kanalska bb
Tel: 025/807-535, 807-540 Fax: 025/807-569
25272 BAČKI MONOŠTOR, Kanalska bb
Tel: 025/807-535, 807-540 Fax: 025/807-569
---------------------------------------------------------------------
3.
Brodogradilište: ''Apatin'' AD
25260 APATIN, Dunavska obala 2
Tel: 025/772-288 Fax: 025/773-100
---------------------------------------------------------------------
4.
Brodogradilište: ''Sava'' dd
22202 MAČVANSKA MITROVICA, Mačvanski kej 77
Tel: 022/651-470 Fax: 022/651-480
---------------------------------------------------------------------
5.
Brodogradilište: ''Begej''
23000 ZRENJANIN, Temišvarski drum bb
Tel: 023/519-700 Fax: 023/523-190
---------------------------------------------------------------------
6.
Brodogradilište: ''Tisa''
23272 NOVI BEČEJ, Industrijska zona bb
Tel: 023/772-575 Fax: 023/772-698
---------------------------------------------------------------------
7.
Brodogradilište: ''Novi Sad'' doo
21000 NOVI SAD, Kamenička ada 1
---------------------------------------------------------------------
8.
Brodogradilište: ''Beograd''
11000 BEOGRAD, Savski nasip 7
Tel: 011/215-50-20 Fax: 011/216-59-34
---------------------------------------------------------------------
9.
Brodogradilište: ''RHEIN-DONAU YARD'' AD
19320 KLADOVO, Đerdapski put bb
Tel: 011/215-50-20 Fax: 011/216-59-34
---------------------------------------------------------------------
10.
Brodogradilište: ''Bomex 4M'' - Stajićevo
23000 ZRENJANIN, Svetozara Мarkovića 8
Tel: 023/512-937 Fax: 023/512-938
Бродоградилишта под редним бројем 1., 2. и 3. оће рећи комшије из Бездана, бачког Моноштора и Апатина су у готово истој ситуацији у блокади, фази стечаја и ишчекивања будућности, та будућност ма каква год она била најпре очекује Апатинско бродоградилиште које се продаје онако ''на кило'' 25. у овом месецу ... Ко је крив за овакву ситуацију и јад и чемер у ова три бродоградилишта имате адресе, бројеве телефона ... или некога кога нађете насумице у телефонском именику из ова три места приупитајте ... леле мајци шта ћете све чути, а неко може и преко жице и мајку мајкину да помене, све уз коментар доста нас виоше зајебаватеее ...
Бродоградилиште под редним бројем 4. очекује 25. у овом месецу приватизација јер је ''Сава'' још увек мало друштвена, мало радничка а чија ће бити видећемо ...
Бродоградилиште под редним бројем 5. купили Холанђани и раде људи бродове и остала пловила, погледајте на http://shipyardbegej.com/ и све на енглеском јасно и бистро ...
Бродоградилиште под редним бројем 6. купили наши, домаћи власник и једини они као домаћи раде нешто, људи који су некада и сад граде пловила, тешка ситуација мала фирма нема залеђину па крпе крај са крајем.
У светлу предстојећег Еуросонга да проверимо наступе првих шест (оцене од 1 до 10):
Песме под редним бројем 1., 2., 3. и 4. - нула бодова,
Песма под редним бројем 6. - три бода и
Песма под редним бројем 5. - осам бодова.
Након малог ЕПП блока, да наставимо са наступом наших бродоградилишта, боље рећи певаљки и то кафанских јер је већина некадашњих успешних компанија изјебана од добротвора који их купише на приватизацијама ....
Бродоградилиште под редним бројем 7. тренутно упошљава десетак радника који нешто мало чепркају и чувају туђу имовину.
Бродоградилиште под редним бројем 8. (остало само једно од некадашња два и то једно продавано на парче) парче у чијем су саставу производне хале и навоз у власништву произвођача нерђајућих шерпи и лонаца, дато у подзакуп Холанђанима који праве пловила.
Бродоградилиште под редниб бројем 9. купили Холанђани, раде к'о дракстор, нема довољно радника у околини па радници из ЕУ (Румуније) долазе да зараде хлеба правећи и ремонтујући пловила.
Бродоградилиште под редним бројем 10. новоизграђено 2007. године приватним капиталом људи из Србије, погледајте на http://www.bomex4m.co.rs/onama.html ... у блокади тренутно не ради.
Коначан пласман по принципу Eуросонга:
Песме под редним бројем 1., 2., 3., 4. и 7. - нула бодова,
Песма под редним бројем 10. - два бода (технички утисак 10 бодова – ново је ново),
Песма под редним бројем 6. - три бода,
Песма под редним бројем 8. - за сада док певају Холанђани 7 бодова (а кад пропева власник 0 бодова),
Песма под редним бројем 5. - осам бодова,
Песма под редним бројем 9. - девет бодова (технички утисак 9 бодова).
Дакле што се тиче бродоградње: бродоградилишта (5., 8. и 9.) којима су власник или закупац неко из Холандије успешно раде (радници раде добијају плате, што је реткост у Србији да радиш нарочито производиш и добијеш плату, певају од среће, не секу прсте и не закуцавају шаке ексером за сто, па ту и висок пласман у Еуросонгу); бродоградилишта (10. и 6.) којима су власници наши искусни бродоградитељи чекају боља времена и да их Србија разуме и потпомогне, банке их утрале скроз (певуцкају у себи и чекају боља времена ...); бродоградилишта (1., 2., 3., 4. и 7.) којима су власници ? имају проблем, блокирана у стечају пред ликвидацијом или приватизацијом, пукли сви скроз начисто (нико не пева, неко свира курцу а сви скупа су труба и најбоље да се такмиче у Драгачеву а не на Еуросонгу).
Закључак је једноставно извући, наша бродоградилишта нису била у интересној свери државе да на основу вишедеценијске и вековне традиције производње у њима да развија потенцијале и помогне успешан опстанак и трансформацију, већ десило се што се десило, оно што купише ''наши'' мање – више неради а оно где газдују и производњу организују Холанђани то ради и доноси доходак. Тако да и нечуди прошлогодишњи контакт и споразум између Владе Србије и бродоградитеља и осталих из Холандије о сарадњи и узајамном разумевању, погледајте на:
Да вас не мучим ево једне од вести:
Dinkić u Holandiji najavio podršku domaćoj brodogradnji
01. jul 2010. | Izvor: Tanjug
ROTERDAM - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je danas, tokom posete Holandiji, nov vladin program za podršku domaćoj brodogradnji, koji podrazumeva sufinansiranje proizvodnje u srpskim brodogradilištima koja imaju zaključene izvozne ugovore.
Holandija je jedan od najvećih kupaca brodova proizvedenih u Srbiji, podseća se u saopštenju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
"Najveće kompanije iz oblasti brodogradnje su zainteresovane da u srpskim brodogradilištima grade brodove za holandsko i svetsko tržište i Vlada Srbije će doneti jedan poseban program u cilju da pospešimo tu proizvodnju, jer je to izvozno orijentisan sektor srpske privrede", rekao je Dinkić i dodao da se najveći deo izvoza Srbije u Holandiju, oko 50 miliona evra, ostvaruje upravo po osnovu izvoza brodova.
Dinkić, koji boravi u dvodnevnoj radnoj poseti Holandiji, održao je danas niz sastanaka sa najvećim holandskim investitorima i tom prilikom ih pozvao da investiraju u Srbiji.
On je naveo da je sa holandskim kompanijama bilo reči i o mogućnosti da se u Srbiji ne rade samo trupovi brodova, već i da se opremaju kompletni brodovi elektronikom, čime bi se ostvarila još veća vrednost izvoza.
Na skupovima dve najjače privredne komore Holandije, u Hagu i Roterdamu, on je predstavio prednosti ulaganja u našu zemlju, a holandske kompanije izrazile su poseban interes za saradnju sa Srbijom u oblasti brodogradnje, proizvodnje autobusa i kamiona, kao i u oblasti energetike i poljoprivrede.
Dinkić je potvrdio da su tokom današnjih razgovora dve vodeće holandske kompanije za proizvodnju autobusa i kamiona izrazile interesovanje za proizvodnju u Srbiji radi izvoza na tržište EU, Ruske Federacije, Kazahstana i Belorusije, kao i drugih zemalja sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini.
ПС Сад шта је ту је, холанђани раде и праве бродове, наша Влада подржава инвеститоре из Холандије (сад да ли Влада или Динкић то је питање, избацише га к'о стару канту можда између осталог и због бродоградње и ''домаћих'' интереса), шта ће бити видећемо већ 25. маја, да ли ће упропаштена бродоградилишта наћи нове власнике који ће правити бродове, или ће к'о ономад Штафета младости бити предана у руке неким типовима који и златан прстен, и томпус, и мечку имају, а комотно и Брионе могу купити па нека тамо своје јахте паркирају, море је море а нас нека пусте да радимо и живимо, а они ... МОРЕ МАРШ У 3ЛПМ.
Мирко С. Вранеш
Нема коментара:
Постави коментар