четвртак, 19. мај 2011.

Sofija Pualić Špero gost ''Apatinskih hronika''

10. DEO - BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE ... 

DUNAV, APATIN, 
BRODOGRADNJA ...? 

Poslednji apatinski graditelji drvenih lađa !
      ''Ako vam se ukaže prilika da pošteno zaradite kradite dok možete.'' - aforizam autor Nenad Čorilić

       Pričalo se i apatinskom brodogradilištu po kuloarima, šaputalo na nekim sastancima, novinari nešto što su na jedvite jade saznali objavljivali, i ja nešto pisucko na ovom mestu u ''Apatinskim hronikama'', lokalna vlast i svi politički pretendenti na istu uporno ćute kao nije to u njihovoj nadležnosti i ne mešaju se političke stranke u ekonomiju i sprovođenje zakona, ajde da živimo u Švedskoj  pa da im i  poverujemo, ali u našoj Srbijici sve ama baš sve ide preko politike i političara tako i dovođenje ovog nekada uspešnog kolektiva u poziciju bankrota u dobroj meri je i proizvod nesposobnih i korumpiranih političara. Ovog ponedeljka okupili se radnici (sada svi bivši) izjadali se jedni drugima, izneli svoje stavove, zaključili da nigde bivših rukovodilaca, sindikalaca ... nigde predstavnika političkih stranaka i lokalne samouprave, i prisetili se kako su svi ti isti kojih sad nema dolazili u to isto brodogradilipte i iz njega nosili šakom i kapom. 

       O ovom skupu prisutni novinari izvestili kao dopisnici iz Apatina kuće sa kojima srađuju tako da ''Blic'', ''Dnevnik'', ''Press'' ... objaviše vest sa ovog tužnog zbora, evo kako Sofija Pualić Špero izvesti za ''Blic'' : 

Skup  radnika 
Brodogradilišta ''Apatin''

Poslednji apatinski brodograditelji čeličnih lađa ?
       Apatin, 17. maj 2011.

      Oko stotinu radnika brodogradilišta u Apatinu okupilo se u sali Samostalnog sindikata nezadovoljni što su im akcije iščezle na volšeban način proglašenjem stečaja i bankrota firme te se upoznali o najavljenoj novoj prodaji  preduzeća zakazanoj za 25. maj. Mali deoničari tvrde da su za osam godina od privatizacije napravili 32 broda koja u proseku vrede 2,5 miliona evra. Za celo vreme firma bila u blokadi.

      U Brodgradilištu  većinski vlasnik  je biznismen Vojin Lazarević sa 68,02 odsto kapitala dok je preostali deo pripadao malim  deoničarima.- Kada je Brodogradilište privatizovano, 17.marta 2003. godine, dug prema Vojvođanskoj banci je bio 33 miliona nemačkih maraka, koji je posle privatizacije pretvoren u 16,5 miliona evra, da bi prebijanjem Lazarević dug smanjio na 7,5 miliona evra, sa grejs periodom od pet godina. Za osam godina od privatizacije brodograditelji su napravili 32 broda i izvršili brojne remonte različitih tipova plovila,  radeći za firmu TIM iz Sremske Mitrovice. Svaki brod se procenjuje u proseku na 2,5 miliona evra. Lazarević se nigde ne spominje. Firma TIM iz Sremske Mitrovice je firmu uzela u zakup i sada je jedna od najvećih poverilaca, rečeno je na skupu.

      Milan Opala, dugogdišnji radnik Brodogradilišta, je rekao da treba tužiti TIM, jer je pre, a naročito posle  proglašenja stečaja, počela čerupati sve što vredi u krugu preduzeća, vukući kamionima  kako svoju tako i opremu Brodgradilišta bez ikakve kontrole. - Svakodnevno smo bili svedoci kako se krčmi oprema, odnose elektromotori. Kada smo zatražili da ih mi kupimo rečeno je da idu na otpad a prodavali su se za 600 evra. Dva nova broda su sasečena i limovi odneti u Crnu Goru.Slučaj smo prijavili policiji ali nismo  nikad dobili povratnu informaciju, tvrdi Opala. 


Izigrani brodograditelji ostali bez deonica

      Mirko Vraneš,  deoničar, je upoznao brodograditelje, da su akcije propale. - Proglašenjem bankrota naše akcije su nestale. Bilo je radnika koji su ih dodatno kupovali,  verujući u svoju firmu, umesto da su kupovali akcije Pivare. I sam sam među njima. Sada smo svi ostali kratkih rukava. Brodogradilište praktično više ne postoji, ono je samo poverilački dug, rekao je Vraneš, primetivši da je to jedina firma u Apatinu, u kojoj mali akcionari nisu uspeli da unovče svoje deonice.

      Stečajni upravnik Predrag Ljubović je ranije izjavio da se od prodaje Brodgradilišta namiruju poverioci po prioritetu prema Zakonu o stečaju. - U Prvom krugu su poverioci koji su tražili prodaju preduzeća. Među njima su najveći Vojavođanska banka, TIM iz Sremske Mitrovice i Agencija za osiguranje depozita, rekao je ranije Ljubović. Početna cena na javnom nadmetanju je 292.139.500 dinara dok dug iznosi 1.185.000.000 dinara.


Brodograditelji su takođe primetili da je državi naneta šteta, jer ako je firma celo vrme radila sa računom u blokadi, nisu naplaćivani porezi. - Kako je moguće da se račun odblokira samo za jedan dan kad se deli plata. Niko se nije zaintersovao šta se dešava a mi smo morali da ćutimo bojeći se za svoj posao i koru hleba, čulo se na skupu brodgraditelja.

Poruka vlastima

      Apatinski brodograditelji su jedinstveni u stavu da je  interes grada  da Brodogradilište kupi zainteresovani holandski kupac ''Peters Shipyards''. Ne veruju da će domaći biznismeni nastaviti izgradnju brodova bez obzira što to obećavaju. Apatin ima tradiciju od jednog veka u brodgradnji. Žele da njihova deca nastave graditi brodove. Zbog toga šalju poruku vlastima, od lokala do Republike, da ne žele da se Brodgradilište proda zbog placa od devet hektara, u atraktivnoj zoni kraj Dunava, na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske.

Sofija Pualić-Špero

       Evo ga i original iz ''Blica'':



 


      Najnovija, nezvanična, vest koja kruži apatinskim kuloarima je, da brodogradilište neće biti nikom prodavano 25. maja, već se čeka jesen kada će u predizbornom ciklusu biti prodato Holanđanima i biti subvencionirano od države kroz pomoć stranim partnerima sa 5.000 evra po svakom novozaposlenom u novom brodogradilištu, i taj potez će biti iskorišten kao kao jedan od mnogih političkih marketinga za osvajanje - opstanak na vlasti. Da sačekamo 22. maj da vidimo 'oće li iko položiti ''kaparu'' od 116.855.800,00 dinara zaključno sa 21. majem, ako niko ne legne sa lovom znači da je kuloarska priča možda i opravdana, a ako legne para e tu se stvar jasno vidi taj ko plati taj će da klati.
 
                                                      Autor bloga: Mirko S. Vraneš

Нема коментара:

Постави коментар