4. ДЕО – БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО БРОДОГРАДИЛИШТЕ ...

ДУНАВ, АПАТИН, 

БРОДОГРАДАЊА ... ?

Кухиња у којој се спремала чорба за главне моторе: сепаратори за припрему тешког дизел горива, дизел горива и моторног уља ... Ко сада у којој ''кухињи'' спрема ''чорбу'' за продају бродоградилишта ?

     

    ''Cui bono?'' - У чију корист ?

 ВЛАСНИК, ВЛАСНИЦИ, ВЛАСНИК, ВЛАСНИЦИ ... 

          Сада већ далеке 1920. године Јосип Крамер узео  своје паре, дигао државни кредит за подстицај индустријализације, позајмио нешто пара од пријатеља и направио бродоградилиште, исто то апатинско бродоградилиште било његово власништво ... протутњао Други светски рат и ослободиоци па у замаху ослобађања ''ослободили'' и Крамера од власништва над сопственом компанијом, секверстацијом 22. новембра 1944. године нови ''власник'' постала ЈНА (војна команда ) ... радницима у руке као новим самоуправљачким ''власницима'' предано у 10:00 часова 17. септембра 1950. године ... 1991. године бродоградилиште постало МДД оће рећи власништво државе и деоничара  који су деонице добијали по основу година радног стажа и делом куповином истих који су хтели да купе ... држав свој друштвени део капитала 65,40%  дела на аукцији продала 17. марта 2003. године новом власнику Војину Лазаревићу ... након ''продаје'' бродоградилиште постаје АД (Акционарско Друштво) то ''друштво'' чине 1.012 лица и поседују 251.264 акције, од чега Војин Лазаревић 170.927 (68,02686 %) акција, и осталих 1.011 ''акционара'' (случајност или ... али Апатин се први пут као насеље помиње 1011. године) бивших радника ''власника'' поседују 80.337 (31,97314%) акција ... како је ова  продаја показала све ''благодети'' при(х)ватизације жирорачун АД  је непрекидно блокиран од 17. октобра 2001. године и као резултат деветогодишње ''ликвидности'' (рекордери, ко је дозволио да то тако траје и трајеее ...) проглашен је стечај 17. јуна 2010. године по основу Закона о стечају ... стечај може да се заврши на два могућа начина један је оздрављењем фирме а други је ликвидацијом фирме, повериоци (они којима је АД дужно) са стечајним управником одлучују се за банкрот 18. септембра 2010. године, оће рећи за ликвидацију фирме ... нови ''власници'' Одбор поверилаца 20.априла 2011. године доноси одлуку о продаји дужника, оће рећи АД, јавним надметањем заказаним за 25. мај 2011. године  (случајност или ... али тај датум је некада слављен као рођендан ЈБТ који са својим пајташима од приватног власништва једног човека над бродоградилиштом све, раднике претвори у ''власнике'') ...

... И ВЛАСНИК ?

        Април месец 2011. године, заинтересовани потенцијални купци обилазе апатинску ''младу'' оронулу, оробљену, оматорелу да простите и изјебану и све шацују да ли би или неби ушли у ''брак'' или постали власвици простора, грађевина, опреме над којом власништво имају повериоци, били Холанђани, били и Срби, били и ... ови први би да праве бродове јер то знају и успешно раде а ови би други ... ко зна шта би ови други који појма немају о производњи бродова али су шећер и ... производили, тако да се може десити да апатинско бродоградилиште постане и шећерана, и лука, и узгајалиште гљива, и хотел на Копаонику, или Златибору и ... све оно шта већ по устаљеном механизму ''одговорна''  ... власт, која се иначе не меша у приватизације и ликвидације као што се немеша ама баш у ништа, одради у договору са онима који су у претходном периоду узели наше заједничке паре и сада су газде захваљујући ... коме ? ... знате ваљда нисте мали па у Србији се ништа не може десити без политичке подршке и подршке власти, а паре, паре за куповину ''младе'' нису проблем, наће они начин да неку стару девизну штедњу претворе у новац, или да узму кредит на оно што су ''купили'' или да са повериоцима садашњим ''власницима'' нађу заједничку реч ... мање – више сви су они заједно и бродоградилиште довели да извините до изјебане ''младе'' ... 

Столови у бродском салону за којима је извршена примопредаја брода ''Trollshell'' норвешком наручиоцу ... За којим столом, и где, се одлучује о новом власнику бродоградилишта.

... И ПАПИРИИИ !

        Како за све што пишем на овом блогу и ''Апатинским хроникама'' имам документа и доказе ево га исти у препису или скенирани и ''окачени'':

1. ДЕОНИЦЕЕЕ ...

Хартија од ''вредности'' ...

''Власник'' ... у 3ЛПМ !!!

 2. ПРИВАТИЗАЦИОНИ ПРОСПЕКТ И ПОДАЦИ О ПРОДАЈИИИ

www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/APATIN+BA.shtml/seo=/companyid=362/#priv3

APATIN BA | APATIN

Pun naziv: Akcionarsko društvo brodogradilište Apatin

Kraći naziv: Apatin BA

Pravni status: Akcionarsko društvo

Delatnost: Izgradnja brodova i popravka

Matični broj:08027609

Metod: Aukcija

Inicijativa: Ministarstvo

Datum inicijative: 30. april 2002.

Godina osnivanja: 1920.

Kapital na prodaju: 210.432.000 RSD

% ukupnog kapitala: 65,40%

% društvenog kapitala: 70%

Broj zaposlenih:417

Adresa: Dunavska obala 2, Apatin

Telefon: 772-288 i 773-100

Uslovi prodaje:

Datum prodaje:        17. mart 2003.

Početna cena:           20.051.000 RSD

Minimum investicija: 19.209.000 RSD

Iznos depozita:         10.025.000 RSD

Mesto prodaje:          Novi Sad, JP Sportski centar SPENS

Kupac:

Fizičko lice:                            Vojin Lazarević

Sedište:                                 Crna Gora, Kotor

Krajnja ponuda:                     20.051.000 RSD

Datum potpisivanja ugovora: 25. mart 2003. godine

3. ВЛАСНИЦИИИ

Највећи ''власници'', оће рећи један власник и сви остали магарци заједно.

4. ТРАНСФОРМАЦИЈААА ...

А - нешто добио, Б -  нешто купио, В -  па опет нешто добио ... А+Б+В= 0 ???

5. ЗАЈЕДАНЦИЈААА ... 

А+Б+В= 249, 249х0=0 !!!

6. БЛОКАДИЗАЦИЈААА ...

Проспект издаваоца за организовање трговања на тржиштима Берзе март 2009. године.

7. ДРЖАВА РАДИИИ ...

Z A K O N O STEČAJU

"Službeni glasnik RS", broj 104/2009.

Ovaj zakon je stupio na snagu 24. decembra 2009. godine, a primenjuje se tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu ...

Član 208.

Od dana početka primene ovog zakona do 31. decembra 2010. godineodredbe čl. 150. do 154. ovog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine, a od 1. januara 2010.godine do 31. decembra 2011. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine.

X. POSEBNI POSTUPAK U SLUČAJU DUGOTRAJNE

NESPOSOBNOSTI ZA PLAĆANJE

Obaveštenje i pokretanje prethodnog stečajnog postupka

Član 150.

Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da jednom mesečno i to poslednjeg dana u mesecu sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka, dostavi obaveštenje o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od najmanje godinu dana.

Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na pravna lica koja su u postupku restrukturiranja u skladu sa propisima kojima se uređuje postupak privatizacije.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate objavljuje u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na svojoj internet strani.

Po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka u kome se utvrđuje i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka.

Rok za uplatu predujma

Član 151.

Stečajni sudija će rešenjem o pokretanju prethodnog postupka odrediti visinupredujma iz člana 59. stav 1. ovog zakona i rok od 60 dana od dana objavljivanjarešenja u kome poverioci ili stečajni dužnik mogu tražiti sprovođenje stečajnogpostupka i položiti predujam.

Rešenje iz člana 150. stav 4. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj tabli sudai protiv njega nije dozvoljena žalba.

Rasprava o otvaranju stečajnog postupka

Član 152.

Ako u roku iz člana 151. stav 1. ovog zakona bude uplaćen predujam, stečajni sudija bez odlaganja zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanjustečajnog razloga za otvaranje stečajnog postupka.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, na dalji tok postupka primenjuju se odredbeovog zakona o otvaranju i sprovođenju stečajnog postupka.

Ako predujam ne bude uplaćen u roku iz člana 151. stav 1. ovog zakonasmatraće se da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika zasprovođenje stečajnog postupka.

Rešenje o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka

Član 153.

U slučaju iz člana 152. stav 3. ovog zakona stečajni sudija donosi rešenjekojim:

1) otvara stečajni postupak nad dužnikom;

2) utvrđuje ispunjenost stečajnog razloga trajnije nesposobnosti plaćanja;

3) utvrđuje da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za

sprovođenje stečajnog postupka;

4) zaključuje stečajni postupak.

Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavljaregistru privrednih subjekata.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana žalbu mogu izjaviti stečajni dužnik ipoverioci u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda.

Postupanje sa imovinom stečajnog dužnika

Član 154.

Rešenje iz člana 153. stav 1. ovog zakona po pravnosnažnosti se dostavljanadležnom organu koji vodi registar privrednih subjekata, odnosno drugiodgovarajući registar i predstavlja osnov za brisanje iz tog registra.

Imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dirau ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca napredmetnoj imovini. Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika.

Republika Srbija može stupiti umesto stečajnog dužnika u parnicu koja sevodi po njegovoj tužbi za naplatu potraživanja ili predaju stvari.

Imovinom iz stava 2. ovog člana upravlja se i raspolaže u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje i raspolaganje sredstvima u svojini Republike Srbije.

U slučaju da zainteresovano lice podnese predlog iz člana 149. stav 1. ovog zakona u pogledu imovine dužnika nad kojim je postupak stečaja zaključen u skladusa članom 153. ovog zakona, stečajni sudija će takav predlog odbaciti usled nepostojanja pravnog interesa.

8. ВЕСТИИИ ...

Potopljeno apatinsko brodogradilište

Dnevnik, 18.10.2010.

Pre nekoliko meseci Brodogradilište “Apatin” je proglasilo bankrot, a ubrzo je proglašen i stečaj. Na ročištu u Privrednom sudu u Somboru ovih dana je utvrđeno da Brodogradilište duguje 1,186 milijardu dinara, da se prijavilo 226 poverilaca, od kojih su najveći Vojvođanska banka i TIM grupa iz Sremske Mitrovice, koja je trenutno zakupila apatinsko brodogradilište i angažovala oko 80 nekadašnjih radnika ove firme, dok je više od stotinu poslato na Tržište rada. U toku je, po rečima stečajnog upravnika Predraga Ljubovića, i utvrđivanje vrednosti firme da bi se donela odluka o načinu prodaje.

         Radnici, nezadovoljni ovakvih ishodom, kako nezvanično saznajemo, obratili su se Okružnom tužilaštvu u Somboru da ispita poslovanje firme od trenutka privatizacije pre sedam godina, i to ne samo Brodogradilišta u Apatinu nego i onih u Sremskoj Mitrovici i Bezdanu. Radnici traže da se započeti stečajni postupak obustavi dok se ne utvrde činjenice. Po njihovom zahtevu pokrenut je postupak u Tužilaštvu.
         Radnici (imena su poznata redakciji) tvrde da su tokom proteklih sedam godina u Apatinu izgrađena 32 broda i obavljen remont na više brodova. Međutim, istovremeno, firmin žiro-račun je blokiran svih sedam godina, a gubici su se gomilali. Jedno od pitanja radnika je zbog čega vlasnik firme nije menjao rukovodstvo. Takođe, oni kažu da do danas nisu sigurni u to da li je vlasnik Brodogradilišta Vojin Lazarević ili neko drugi.

        Zbog blokade računa, zarade im je isplaćivala TIM grupa, gde je, kako sumnjaju, završavao i novac od prodaje brodova. Kada je Brodogradilište prodavano, njegova cena je, kažu, bila niža zbog duga Vojvođanskoj banci, ali on nije vraćen.

– Kako je nekada izgradnjom samo jednog broda godišnje čak 700 zaposlenih ostvarivalo visoke zarade, a dobijali su i višak, a sada s pet brodova ne može da živi upola manje zaposlenih? – pitaju se nezadovoljni radnici.

          Zaposleni takođe postavljaju pitanje ko je kontrolisao investiciona ulaganja – kojih, po njihovoj oceni, nije bilo – jer je to bila obaveza koju je kupac preuzeo prilikom kupovine firme. Štaviše, kažu, iz firme se odvozio materijal, a isečen je i novi, tek završeni brod i odnet. Odnet je takođe i kompletan nameštaj od plemenitog drveta koji je dopremljen da se ugradi u brod. Mašine koje su dopremane iz Holandije ni carina dugo nije želela da preuzme jer su bile u izuzetno lošem stanju.

           Apatinski brodograditelji, odnosno organizacija sindikata, imala je u vlasništvu i odmaralište u Petričanima kod Zadra. Reč je o šest kuća s po tri spavaće sobe i zajedničkim prostorijama i velikim restoranom. Ni sindikat ni radnici ne znaju šta je s ovom imovinom, koja se, kako tvrde, nije mogla privatizovati bez saglasnosti sindikata. Kako kažu, sva njihova pitanja ostajala su bez odgovora, a odgovor nije dobio ni sindikat. Odgovor traže i odgovor na pitanje zbog čega su zaposleni jedva dobijali minimalac dok je menadžment dobijao visoke zarade a firma ostvarivala gubitke. Da li je neko namerno radio na tome da se apatinsko borodogradilište obezvredi i da više stotina ljudi ostane bez posla, pitanje je na koje traže odgovor jer, kako kažu, a to je i vidljivo, Brodogradilište i danas radi punom parom. Sve hale su zauzete, a i spoljni dokovi, dok je većina do sada zaposlenih na evidenciji nezaposlenih.

Upravnik nije obavešten

Stečajni upravnik brodogradilišta u Apatinu Predrag Ljubović kaže da ga za sada niko nije pozvao, niti je obavešten o tome da je podneta prijava za preispitivanje poslovanja Brodogradilišta u prethodnom periodu. Dodaje da će se odazvati pozivu ukoliko istražni organi od njega zatraže informacije.

J. Prelčec

9. КУПЦИИИ ...

Zainteresovani za brodogradilište

            Dnevnik 11.03.2011

APATIN: Predstavnici Brodogradilišta „Peters Šiojards“ iz Kanpena u Holadniji posetili su Apatin, a u sastavu delegacije bio je generalni manadžer Gert. L. van Vum.

U razgovoru sa predstavnicima apatinske opštine, izrazili su zainteresovanost za kupovinu apatinskog brodogradilišta, a sa predstavnicima opštine razgovarli su o infrastrukturnim kapacitetima, ali i o starosnoj i kvalifikacionoj strukturi apatinske opštine.

Nadležna institucija „Eukons“ iz Beograda procenila je vrednost imovine brodogradilišta „Apatin“ u bankrotu na 584.279.000 dinara, a ukupna potraživanja poverilaca iznose 1.185.000.000 dinara.

-Poverioci sa najvećim potraživanjima su Vojvođanska banka, Agencija za osiguranje depozita iz Beograda i firma „Tim“ iz Sremske Mitrovice.Ovih dana treba da se donese odluka o načinu prodaje preduzeća, a potom će biti objavljen i oglas o prodaji - rekao je stečajni upravik Brodogradilišta Predrag Ljubović.

Pre privatizacije u apatinskom Brodogradilištu je bilo zaposleno više od 400 radnika. U avguistu 2002. godine zaposleni su stupili u štrajk, koji je trajao do vlasničke transformacije preduzeća 17. marta 2003. godine, kada je biznismen Vojin Lazarević postao većinski vlasnik firme, plativši 20 miliona dinara.

Zbog blokade računa duže od tri godine, u Brodogradilištu je pokrenut stečajni postupak, a 18. septembra prohlašen je bankrot firme.

Na osnovu ugovora o zakupu, određeni broj radnika i dalje je bio angažovan za potrebe „Tima“ iz Sremske Mitrovice.

 J. Prelčec

10. ДО КУРЦА И СВАТОВИИИ ...

Е Крамеру, Крамеру куд га и направи ?

29. април 2011. године, бродоградикиште Апатин, спремни за испловљење новоизграђени рачни танкер и ремонтована баржа.

11. НА ДОБОШШШ ...

Е Лазаревићу, Лазаревићу шта ти тек направи ?

          ПС Како је заинтересованост локалне самоуправе за будућност апатинског бродоградилишта огромна, и како све раде да се опет у Апатину праве бродови може посведочити извештај са састанка истих тих локалаца са представницима PETERS SHIPYARDS, Netherlands, Haatlandhaven 1, 8263 AS Kampen (погледајте на: www.shipyardpeters.nl) … где их експертски двојац ''заменик'' и ''привредник'' задужени за замлаћивање и ... (погледајте на: www.soapatin.org/jednavest.aspx?vest=93) све на ''енглеском'' објасни да они као нису надлежни и  .... неки други из исте те локалне власти преговарају у четири ока са оним што правио шећер и договарају се да њима буде слатко а радницима акционарима да извинете курчина, а бродове, па ко још нормалан прави бродове, сада су у тренду печурке, хотели и ... и све се чини и питање се намеће: '' У чију корист ?'', зна се у КОРИСТ ОНИХ КОЈИ УВЕК ИМАЈУ КОРИСТ.

                                                             Мирко С. Вранеш