среда, 04. мај 2011.

5. ДЕО – БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО БРОДОГРАДИЛИШТЕ ...

ДУНАВ, АПАТИН, 
БРОДОГРАДАЊА ... ?

Објекат чека да га наручилац преузме и доврши ... 29.04.2011. године ....
 
        ''Понекад би се јавно мнење ипак узнемирило видевши неке случајеве најочигледније корупције. Тада би ваши политичари – странчари основали скупштинске анкетне комисије, које никада нису дале неки резултат зато што вукови не једу једни друге. Разне политичке странке су се силно међусобно вређале ради властите рекламе, али су се добро чували да не забразде дубоко пошто су добро знали да корупција није апанажа једне странке него свих. Ваши политичари – странчари су, дакле, мирно могли и даље да се богате на рачун појединца и државе. И грабили су обема рукама. Зар је чудно што је тај лош пример и некажњавање подмићивача и подмићених снажно деловао на службенике свих нивоа ?'' - Rodolphe Archibald Reiss  (1875. – 1929.)

        Бродоградилиште у Апатину побудило интересовање, медија, бивших радника, покојег политичара, покоје политичке опције ... сви некако сумњичаво врте главом поучени претходним временом када је у Србији приватизовано, пљачкано, трансформисано ... јебем ли га шта да вам кажем, знају сви да се опет спрема нека сумњива работа и нека отимачина, само опрезни сви  би да се не истрче, ко зна ко ће да купи,  чији је (страначки) и колико је јак, можда и обезбеђење има, и џипове, и кајле и ... Јебеш га један је живот, а, неки дан извадише онога што се самоутопио све са завезаним рукама на леђима и каменчином окаченом за ноге, кажу да су му и неку рупу од метка на глави пронашли ... јеботе за Гиниса човек скочио у воду завезаних руку на леђима, претходно окачио каменчину и успут пуцао сам себи у главу ... Србија је ово брале све је могуће, сва чуда се овде дешавају,  па и то да се у Апатуну опет праве бродови од папира, шећера ... што не рећи, и од гована неко може направити брод.

        Ево га дописник Блица из Апатина:



       Ево га и дописник Дневника из Апатина: 

Нови почетак или крај


АПАТИН: Због блокаде жиро рачуна дуже од три године, стечаја и банкрота, једно од највећих бродоградилишта у нашој земљи „Апатин“, се продаје јавним надметањем 25. маја.Бродградилиште је са дуговањима према Војвођанској банци је 2003. године као већински власник купио бизнисмен Војин Лазаревић за 20 милиона динара.
Највећи повериоци су Војвођанска банка, ТИМ из Сремске Митровице и Агенција за осигурање депозита. Фирма ПИМ из Сремске Митровице, као један од три највећа повериоца, је након проглашења стечаја, прошле године 17. јуна, закупила бродградилиште, а свих 180 радника је проглашено технолошким вишком, док је око 40-так бродоградитеља остало у кругу предузећа до окончања продаје, односно 31. маја, када истиче закуп.
У току стечајног поступка урађена је обимна документација о финансијском стању предузећа и постојала је дилема да ли ће се фирма продавати у целини или деловима. Одбор поверилаца је донео одлуку да се продаја обави јавним надметањем које ће се одржати 25. маја, у 12 часова у просторијама фирме.
- Независна проценитељска кућа „Еуконс“ из Београда је утврдила почетну цену бродградилишта која је мања од дуговања. Повериоци сада потражују скоро двоструко већу суму од 1.185.000.000 него што је процењана почетна цена фирме 584.279.000 динара. Зависно од тога по којој цени ће се продати бродоградилиште намириваће се повериоци. Радници који су остали у фирми више нису радници Бродградилишта већ закупца ПИМ-а из Сремске Митровице који ће даље одлучивати о њиховој судбини, рекао је стечајни управник Предраг Љубовић. Према чијим речима још нису познати евентуални купци. Депозит за учешће у јавном надметању је милион и 200 хиљада евра.
У чаршији круже разна нагађања о евентуалном купцу, од Миодрага Костића до једног холандског бродоградитељског магната, који је раније већ показао интерес за бродоградилиште. Фирма ТИМ из Сремске Митровице, досадашњи закупац, из круга предузећа повлачи своју опрему уложену у бродоградитељске послове, што наводи на причу да они нису заинтересовани купац. За упућене у бродоградњу највећа вредност бродоградилишта у Апатину је синхролифт за извлачење и спуштање бродова великих габарита који нема ниједно бродоградилиште у земљи, покривене велике хале, као и положај у рукавцу Дунава, који је у рангу међународног зимовника. Преостала опрема је дотрајала и готово нема вредности.
 Бродоградитељи који су донедавно градили прекоокенаске бродове за стране партнере, имали су и пуне руке посла на ремонту речних бродова, тврде да посла и даље има али је нечији интерс био да фирма оконча на овај начин.
- Страни партнери су нудили уговоре за ремонте бродова све до јуче. Послови се нису прихватали из нама непознатих разлога. Радници су отишли на Биро скоро преко ноћи, сведочи један од некадашњих радника брдоградилишта, који не жели да му се помиње име, у нади, као и остали, да ће бродградилиште купити странци, да ће се поново запослити, јер у њих имају после горког искуства више поверења него у наше тајкуне.

Квалификовани бродоградитељи

Шездесетих година у бродоградилишту је радило око 700 радника. Пре приватизације у бродоградилишту је било запослено 400 радника. Квалификована радна снага је била јак адут да странци, посебно бродарске силе попут Норвешке и Холандије, годинама поверавају послове Апатинцима. Плате бродградитеља у „златном“ периоду биле више од зарада у тадашњој апатинској пивари.

Дуга традиција

Апатинац Јосип Крамер је 1920. године, уместо низа постојећих мануфуктурних радионица за израду лађа, основао Бродградилиште, тада савременог типа. Првих година то је била ремонтна радионица да би 1929. године већ производила комплетне речне бродове. Бродови изграђени између два и после Другог светског рата и данас плове Дунавом.

Ј. Прелчец

            Докопао сам се неких информација о намери неких да купе наше бродоградилиште да задрже производњу и прошире намену, мора да ће производити интергалактичке васионске бродове, ипак је ово општина ''будућности''. O томе сутра, ако ми не вежу камен за ногу и ...

                                                             Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар