четвртак, 05. мај 2011.

6. ДЕО – БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО БРОДОГРАДИЛИШТЕ ...

ДУНАВ, АПАТИН, 
БРОДОГРАДАЊА ... ?

''Када стигну до министарских положаја, ваши политичари постају толико охоли да је то скоро смешно. Мерило да је неко прави државник јесте да он никада не пропушта да буде пристојан према свима. Елем, кад постану министри, наклоношћу свог клуба или совјета, ваши политичари - странчари сматрају да не морају да буду пристојни ни према коме осим према онима који имају много новца.'' - Rodolphe Archibald Reiss

Бродоградилиште као ''младу'' спремљену за сватове загледају и меркају што власници бродоградилишта из Холандије, што власници више од 35 предузећа у Србији, што бродоградитељи са Тисе, што ... Сви они знају да у Дунавској стратегији Европске унује стоји да у Србији могу функционисати два бродоградилишта као основа за подршку транспорта Дунавом где за нас незамисливо терета и људи треба да прође кроз наше двориште, оће рећи коридором 7, да та бродоградилишта требају бити логистика за читав спектар сервиса, услуга, одржавања и ... свега и свачега од навигације, преко одржавања пловних путева и речне саобраћајне полиције, до поправка оштећених пловила и пружања сервисних услуга за  море опреме која функционише на бродовима и ... Немамо ми појма да ће цео нови свет да се створи на Дунаву и да ће хиљаде људи на водотоку Дунава кроз Србију да ради у новим пословима за које већина не зна ни да постоје ... Нажалост ни Србија, ни Војводина, ни Апатин немају људске ресурсе који уопште могу и да помисле а не да организују будућност на Дунаву, то су политичари који странчаре а за Србију, Војводину и Апатин ... кога то више занима сада је време трансформације, тајкунизације, богатизације и свеопште народа зајебанције и замлаћивања ... очекује их све заједно непријатно изненађење када европски фондови и државе које озбиљно раде и користе водени транспорт кажу шта све морају да ураде да би уопште примисали Европи, пут у Европску унију за Србију и  Апатин... може ићи само преко стратегије развоја Дунава, биће вам смешно и мислићете овај Вранеш пролупо прича нам причу... е па драги моји имате сада техничке могућности па погледајте, гуглујте, саобраћај и опремљеност водотокова у Немачкој, Аустрији, Француској, Белгији, Холандији, Данској ... 

Ову причу добро знају они који меркају апатинску ''младу'', и знају какви фондови их очекују са позиције власника простора на коме се налази бродоградилиште, неки би одмах да праве бродове и да се позиционирају као партнер у Дунавској стратегији, а други би да купе бродоградилиште и да се позицирају као будући продавци истог на парче, а у међувремену би да га користе као робнотранспортни терминал, одмориште за своје јахте и јахте људи сличних њима, неки би ... ови други су ''прави'' ликови, они су кумови тајкунизације и политизације, они су они што у међупростору транзиције и тајкунизације зарадише паре ... први би да запосле стотине радника који би за вишеструко мању плату него што је у земљи порекла новог власника радили и правили бродове, само што та вишеструко мања плата износи 170Х4,5=765€ па то помножите са 100 и добијете платицу од 76.500 динара нето на рачун за месец дана рада, довољан вам је податак да цена радног сата у Холандској и Немачкој бродоградњи се креће између 30 € и 55 € за један радни сат, опа читајући пала вам брада до стола, да то је цена и зато се индустрија из западне Европе и сели у Турску (Мерцедес) , Кину, Индију, Вијетнам ... други би да запосле десетак чувара плаже у зимском периоду и да чекају, имају они времена да чекају они ''раде'' и лепо живе, а да ли оних хиљаде и хиљаде људи без посла у Апатину могу да чекају ... да могу да чекају док на врби роди грожђе и проради РТЦ и упосли пет – шест хиљада људи и чак ће и да фали радника, то је предизборна стратегија ових ''наших'' способњаковића, и они имају времена да чекају, себе и све око себе су збринули и није њих брига колика је цена радног сата они годинама  ''раде''  без сата и сатнице и не занимају их ситнице, и сатнице, него већ онако одокативно траже ко да да, ко не да оде главом без обзира, беже инвеститори од апатинских менаџера к'о од куге, јесте да смо ми земља тенисера светског гласа попут Ђоковића, Типсаревића, Зимоњића, Јанковићке, Ивановићке, Троицког ... али не може свет који послује да разуме рекет који траже ови ''наши'' тамбураши и вијаграши.

И овај лепотан ја изграђен у Апатину ... ''Капетан Лука''

Tреба причекати саопштење за јавност из Кабинета председника општине Апатин који је данас боравио у БГ, и види чуда нешто покушавао да помогне да ови први, они други или неки трећи узму нашу ''изјебану младу'', сећам се да је исти суделовао у том сексуалном чину док је ''мала'' још невина била 1993. – 1994. године, они који знају о чему се ради знају, они који не знају данас неће ни сазнати ... може вам Софија Пуалић Шперо приповедати о два синдиката, о два директора ... написала жена тада тоне папира ... могу вам и бивше судије сада адвокати испричати како су уписали непостојећу фирму и овластили подобне да директорују све са благословом тада Милошевићевих а сада Дачићевих социјалиста из НАШЕГ МАЛОГ МИСТА ...

Да вам скратим муке и да вам не сипам више воду у уши ево вам нешто МАЛО о Дунавској стратегији:
       

Ratifikacija Dunavske strategije u prvoj polovini 2011.

25. februar 2011. | 16:39 | Izvor: Tanjug

BEOGRAD - U prvoj polovini 2011. se očekuje ratifikacija Dunavske strategije na osnovu koje je Srbiji omogućen pristup značajnim sredstvima čiji će jedan deo biti usmeren na razvoj turizma, izjavila je danas u Beogradu sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije (PKS) Dragana Šabić.
Sekretar Šabić je na konferenciji za novinare "7/10 Koridori evropske saradnje i budućnosti" istakla da su sve zemlje regiona zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope obuhvaćene ovom strategijom, što će doprineti ubrzanom razvoju bivših jugoslovenskih republika, regionalnoj saradnji, kao i bržoj integraciji čitave oblasti Evropskoj uniji (EU).
"Dunavska strategija se zasniva na tri stuba - usvanjanju sistema bezbedne plovidbe, razvoju transporta, zaštiti životne sredine i ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje zemalja", objasnila je Šabić.
 Sekretar Šabić je ocenila da je usvajanje ove strategije od velikog značaja za Srbiju jer omogućava bržu proceduru pristupa EU, kao i razvoj prekogranične i regionalne saradnje.
 Šabić je podsetila da je PKS dala značajan doprinos učešćem u radnoj grupi Vlade Srbije za izradu Dunavske strategije i da je do sada predložila 20 projekata koji su ušli u dalju proceduru.
Predsednik Dunavske turističke komisije Gerhard Skof, koja je osnovana pre 41 godinu u Beču, rekao je da je ona deo zajedničke istorije naroda i zemalja u regionu.
Predsednik Skof je istakao da pre godinu i po dana turizam kao stavka nije ni postojao u Dunavskoj strategiji, ali je sada uvršten u poglavlje 10 tog dokumenta.
"Dunavska strategija uključuje tri vrste aktivnosti - prva je turistička konferencija dunavskih zemalja koja će biti održana u novembru u Bratislavi, zatim organizacija u regionima oko reke Dunav, tzv. turizam i kulturu ove godine, a treća je evaluacija stanja u oblasti putovanja drumskim saobraćajem, železnicom i procena kako se i taj segment putovanja može povezati pošto je veoma važan, naročito za mlade", rekao je Skof.
Skof  je ocenio da će krstarenja morima i okeanima biti sve zastupljeniji u prevozu turista, a u tome postoji i šansa za plovidbu Dunavom i za gradove pri obali kao što su Beograd, Novi Sad, Vukovar i drugi.
Predstavnik Gospodarske zbornice Slovenije Vekoslav Korošec rekao je da će ta zemlja u okviru Dunavske strategije koordinirati područjem mobilnosti, zajedno sa Srbijom i područjem jačanja institucija sa Austrijom.
Korošec je precizirao da je interes Slovenije da učestvuje i na drugim područjima iz oblasti zaštite okoline, prečišćavanja otpadnih voda, remedijacije, energetike i zaključio da je Dunavska strategija pogodna za razvoj privrede i zaštite životne sredine u regionu.



Međunarodni naučni forum "Dunav - reka saradnje"

Osnovano 1989. Od tada radimo na unapređenju međunarodne saradnje u privredi, zaštiti životne sredine i kulturi.

+381 11 2457042
+381 11 2456091
Stjepana Ljubiše 23, 11000 Beograd, Srbija

Dunavska Strategija

Evropska komisija je u junu 2009. godine dobila mandat od Saveta EU za izradu Zajedničke sveobuhvatne strategije za zemlje dunavskog sliva, za koju se očekuje da bude pripremljena do avgusta 2010. godine, kako bi do kraja 2010. godine bila okončana unutrašnja procedura njenog usvajanja u Evropskoj komisiji. Formalno usvajanje Strategije se planira za prvu polovinu 2011. godine. Pomenuti rokovi čine da je rasprava o Strategiji hitna, posebno kada se uzme u obzir potreba primene demokratske procedure u formulasanju Strategije. To se odnosi i na zemlje u slivu Dunava koje još nisu članice EU, pa tako i na Republiku Srbiju. Istina, zahtevi i predlozi ne-članica neće imati obavezujući karakter, ali će u slučaju da ih podrži neka od Dunavskih članica EU one biti uključene u Strategiju EU.
Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“ (MNF“DRS“) se više od dve decenije zalaže za otkrivanje problema i mogućih rešenja u održivom korišćenju prirodnih i kulturno-istorijskih resursa Dunava i Podunavlja i za međunarodnu saradnju u toj oblasti. Zato MNF "DRS" oseća kao svoju obavezu da mobiliše svoje članstvo, naučne radnike, stručnjake, partnere, dosadašnje učesnike 20 međunarodnih konferencija „Dunav – reka saradnje“ i 11 okruglih stolova „Održivo korišćenje prirodnih i kulturno-istorijskih resursa u Srednjem Podunavlju“, kao i druge organizacije civilnog sektora i predstavnike nauke i struke, da u svetlu svojih dosadašnjih saznanja i aktivnosti razmotre mogućnosti učešća Republike Srbije u izradi sveobuhvatne Strategije Evropske unije za region Dunava.


 EurActiv.rs - Evropska unija na srpskom internet portalu
EurActiv.rs je srpsko sedište međunarodne Internet mreže EurActiv (EurAktiv) posvećene aktivnostima Evropske unije čiji je sadržaj dostupan na 12 evropskih jezika.
Novinska agencija Beta pokrenula je EurActiv.rs u septembru 2010. godine, u saradnji sa briselskim osnivačem mreže EurActiv.com i uz finansijsku podršku Evropske unije.
Mreža EurActiv.com je, po bogatstvu sadržaja i broju korisika, vodeće sredstvo informisanja na Internetu o Evropskoj uniji. To su državne i političke ustanove, akademski centri, poslovni i finansijski krugovi, nevladine organizacije, sredstva informisanja i javnost u EU i širom sveta. Članice mreže EurActiv redovno međusobno razmenjuju informacije i analize. Pritom su samostalne u svom radu, vodeći uvek računa da izveštavanje bude tačno, nepristrasno i celovito.
Osnovno usmerenje EurActiv.rs je praćenje priprema za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Istovremeno, međutim, EurActiv.rs nudi aktuelne informacije i analize o političkim, pravnim, ekonomskim i svim ostalima aktivnostima u EU kao i o njenim odnosima sa drugim svetskim centrima. Korisnicima stoji na raspolaganju arhiv podataka o EU i njenim tekućim aktivnostima. Za uputstvo o preuzimanju sadržaja sa sajta i pravima korišćenja, posetite stranu Uslovi i prava korišćenja.
EurActiv.rs posebnu pažnju posvećuje saradnji sa partnerima u Srbiji i inostranstvu. Ugovorni partneri mogu da postanu ustanove, preduzeća, nevladine organizacije, akademski centri i drugi korisnici. Partnerstvo sa EurActiv.rs obezbeđuje da se na srpskom portalu i­/ili u celokupnoj mreži EurActiv posvećuje posebna pažnja onim temama koje su od naročitog značaja za pojedine korisnike. Na taj način se takođe omogućava da javnost i donosioci odluka u državnim i drugim domaćim i međunarodnim ustanovama celovito upoznaju mišljenje ostalih korisnika EurActiv.rs u celosti.
EurActiv.rs takođe sistematski prati konkurse za projekte koje finansira EU i na kojima mogu da učestvuju zainteresovana preduzeća i pojedinci u Srbiji i na jugoistoku Evrope.
O mogućnostima i uslovima za ovakav vid saradnje i druge oblike povezivanja sa portalom EurActiv.rs možete da se obavestite na strani Marketing.


Uredništvo:tel. 011 3602 435, fax. 011 3620 713,urednik@euractiv.rs
Marketing:tel. 011 3602 433, marketing@euractiv.rs


via donau
Österreichische Wasserstraßen-Gesellschaft mbH
Donau-City-Straße 1, A-1220 Wien
+43 (0)50 4321 1000, office@via-donau.org


via donau is a subsidiary of the Austrian Federal Ministry for Transport, Innovation and Technology (bmvit). Established in 2005, via donau was tasked with the preservation and development of the Danube waterway.

via donau was established on 1 January 2005 by the Federal Ministry for Transport, Innovation and Technology formed by a merger of the Austrian Donau-Betriebs AG, the Austrian Danube-Technik GmbH, the via donau Development Company for Telematics and Navigation on the Danube and the privatized waterways organization.
via donau is a modern and efficient waterway operator that executes federal tasks in waterway and shipping. The company is not only a infrastructure operator, but also a partner in business and a competent service company, which provides an efficient transport infrastructure. Together with national and international partners the company implements innovative projects to increase the use of the waterway. via donau is making an important contribution to securing the location of Austrian enterprises and simultaneously supporting the environmentally-friendly management of future transport volumes in the Danube corridor.
via donau has about 270 employees based at five locations, one main office, two field offices and nine locks on the Danube.
...

          Радује ме да је једна млада медијска кућа из Апатина почела да ради и истраживачко новинарство, копају људи и ископали ко жели да купи наше бродоградилиште, додуше то су они други а оне прве треба неко да охрабри да здрав капитал уђе у Апатин и да радници радееее, а ове  ''наше'' љубитеље тениса треба приупутати зашто ама баш нико и ништа не направи у Апатину. Ево текста вести Радио Дунава и истраживања:

BRODOGRADILIŠTE – NOVI POČETAK ILI KRAJ ?

Radio ''Dunav'' – Apatin, 04.05.2011.

Posle stečaja i proglašenja bankrota, Brodogradilište ''Apatin'' biće ponuđeno na prodaju javnim nadmetanjem 25. maja. Depozit za učešće u javnom nadmetanju za prodaju je 1.200.000 evra.
 Nezavisna proceniteljska kuća ''Eukons'' iz Beograda je utvrdila početnu cenu brodogradilišta. Početna cena je manja od dugovanja. Poverioci potražuju 1.185.000.000, ( milijardu sto osamdeset pet miliona ) a početna cena firme je 584.279.000 dinara. Zavisno od toga po kojoj ceni će se prodati brodogradilište namirivaće se poverioci po utvrđenim prioritetima na osnovu Zakona o stečaju. Radnici koji su ostali u firmi više nisu radnici brodogradilišta već zakupca TIM-a iz Sremske Mitrovice koji će dalje odlučivati o njihovoj sudbini, rekao je stečajni upravnik Predrag Ljubović. Firma TIM iz Sremske Mitrovice, kao jedan od tri najveća poverioca, prošle godine je nakon proglašenja stečaja zakupila brodogradilište, 180 radnika je tada proglašeno tehnološkim viškom, a oko četrdesetak brodograditelja ostaje do 31. maja, kada ističe zakup.
Tragom glasina o mogućem kupcu Brodogradilišta Apatin kontaktirali  smo Kompaniju MK GROUP kao potencijalne kupce. Ova kompanija u svom sastavu ima više od 35 povezanih preduzeća. Posluju u oblastima poljoprivrede i poljoprivredne industrije, turizma, upravljanja nekretninama, IT tehnologija i finansijama. Na naše pitanje da li ima istine u glasinama da ova kompanija kupuje Brodogradilište ''Apatin'' i da li će ukoliko kupi ovo preduzeće nastaviti sa brodogradnjom što je i osnova delatnost.
Direktor MK GROUP-a u Novom Sadu Dejan Sarajić za naš radio je potvrdio da je ova kompanija zainteresovana za ulaganja u Apatin i da će ukoliko uspeju da kupe brodogradilište zadržati brodogradnju kao osnovnu delatnost te da će uz istu pokrenuti još neke delatnosti. Ono od čega strahuje većina Apatinaca je da će potencijalni kupac biti pre svega zainteresovan za zemljište kao i to da postojeću infrastrukturu iskoristi kao lučki dok za pretovar roba.
Jedino brodogradnja može u Apatinu uposliti značajniji broj radnika reči su nekih od sugradjana koji su od proglašenja bankrota u ovom preduzeću komentarisali novonastalu situaciju. Šezdesetih godina u brodogradilištu je radilo oko 700 radnika, a pre privatizacije bilo je zaposleno 400. Brodograditelji koji su donedavno gradili prekookenaske brodove za strane partnere i imali pune ruke posla na remontu rečnih brodova, tvrde da posla i dalje ima ali je nečiji interes bio da firma okonča na ovaj način.

Као што сте приметили још увек сам жив, нису ми камен за ногу завезали и на купање у Дунав по ''стратегију'' послали ... а и ви ако нешто знате, саопштите, помозите ... можда већ ове године почне продукција бродова у нашем бродоградилишту и плате радници понесу кућама, и можда кумови и тајкуни и непрејебиви попуше баш у Апатину. Јебеш га ево га ја оптимиста.


                                                    Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар