ПРОЦУРИЛООО ...

КО ТО ЊЕМУ СРЕЋУ КВАРИ ?

''Хтео сам да уђем у мафију али сам био одбијен. Нисам члан ниједне странке.'' – афоризам, аутор Ненад Ћорилић

Нешто о ономе и онима што сви знају, а ретко ко сме да прича, о онима што их Вук Драшковић хтео расформирати али му нико није веров'о, спасио човек једва живу главу од њих, и о онима што и Ђинђића убише - пардон поставише да га стрељају ...

''Органи гоњења не сумњају да полицијски досијеи имају добро памћење.'' – афоризам, аутор Живојин Денчић

Ономад кад сам још у основној школи на питање наставника историје, сада покојног Јове Бујића,: ''Ко је дигао устанак у Србу у републици Хрватској ?'', одговорио: ''Одбегли официри из краљеве војске, поп, учитељи и студенти и школарци избегли из Загреба од усташког ножа.'', кренуо је мој сукоб са системом безбедности и тзв. Специјалним службама ... један ученик био пандуров син и пренео причу кући, по навици или по послу ђаво ће га знати, и несрећни наставник и ја и моји родитељи имали проблем ... 

''У земљи ненормалних људи сасвим је нормално да владају најненормалнији !!!'' – афоризам, аутор Бобан Милетић Бапси

Прича је настављена у средњој школи када су ме примали у СК а ја поставио питање каква је сличност, односно,: ''По чему се разликује фашизам од комунизма, када су то два слична политичка определења ?'' ... опет проблем имао и директор, сада покојни Мирко Бркић, и моји родитељи јер јопет нисам био пунолетан ...

''Који смо ми коњи, када магарцима допуштамо све ово!'' – афоризам, аутор Никола Ћ. Пешић

Одслужење војног рока, некако ми увек то сличило да сам неком некоме дужан па морам да ослужим и одужим, добио наградно одсуство за победу на квизу ''Титовим путевима'' ... код доделе награде мајор  ме  ко за курац приупита шта имам рећи о Титу ... ја онако искрено одговорио: ''Свака част том матором јебачу што од бравара без школе дође до места маршала, он је узор свих полуписмених буздована.'' ... јеботеее одузеше ми и књигу и наградно одсуство и мардељ Бајо, 10 дана, гули кромпире, рибај клозете, и рецитуј ноћу гласно ''Друже Тито љубишпицо бела, тебе воли ...'', како ми и тада већ покојни ћаћа и тада жива и здрава матер били на линији, извук'о се са блажом партијском казном ...

''Из ове перспективе потпуно је нејасно зашто су комунисти толико били против вишепартијског система ?'' – афоризам, аутор Миодраг Тасић

Почео ја радити у бродоградилишту, партијски ме повезали, то му дође оно кад пренесеш неке своје партијске папире па предаш неком другом и он те од исписаног из препише у 3ЛПМ ... као млад и преспективан допадне мени и партијска школа у Кумровцу, бравар таман годину - две пре тога одап'о ... плакали сви око мене к'о сиње кукавице, и сви некако у мене гледали што ја не плачем, да не би био сумњив опиздим се чекићем по палцу, плако од муке више него сви остали, замало да надјачам и Јованку Броз и оне ђенерале што плакаше на укопу ... у Кумровцу један друг води наставу о достигнућима једнопартијског система, не да ђаво мени мира ја на некој дискусији и расправи устврдим да је нама свеједно у ком систему ћемо живети, кад ће опет нека будала да нас зајебе и навуче на неку сулуду причу ... навече тројица неких типова упали у нашу собу, трокреветну, истерали ову двојицу да шетају по мрклом мраку и загорској вукојебини а мени саопштише да ме прате још од основне школе и оних попова и учитеља, и да би било добро да припазим шта причам јер сам и партијски кредит и ћаће, и матере, и ујака, и стричева потрошио ... спомињано ту и неко увртање јаја и шта ти већ знам ...

''Не може мања будала да наређије већој. Хијерархија мора да се поштује.'' – афоризам, аутор Срђан Динчић

Видим ја ђаво однео шалу, 'оћу ја да изађем из СК, кад курац бракле платио динар да уђем у коло, а, сад за сто нема из кола, поднесем ја захтев за иступање, напис'о ја ту свега и свачега ... формирано другарско веће, па ми онако кажу не може то тако иде то моје писаније у архиву, а, ја као наср'о свашта и против система, и бравара, и радничког самоуправљања, и ... Па добро како може, посаветују они мене и ја у 24. – тој години живота напишем да сам на путу партије али ради нарушеног здравља и проблема са кичмом, не могу да седим на састанцима ... и стварно дају ми брисовницу ... додуше опет ме обишли на послу неки другови и знају све о мени још од оних школараца и студената избеглих од усташког ножа из Загреба ...

''Органи гоњења су надмашили себе. Стигли су пре демонстраната.'' – афоризам, аутор Екрем Мацић

Дошло неко време неких промена, штеловало се све да Милошевић дође на власт, па неке аутономаше склањали, и директива радни дан сви за Нови Сад, а, ја као пословођа на чело оделења па у аутобус и на Спенс и у 3ЛПМ ... добили тамо неке јогурте (касније и револуцију по њима назвали), и сендвиче па онако спонтано јуриш на Извршно веће, и руши владу аутономаша и ... који ми курац био ја ујутро обуко неку јакну жута к'о лимун, па у оном нагуравању око јогурта и владе, и полиције која као спречавала,  приђе ми један рмпалија, видим отек'о у пределу левог пазуха, све му дршка од штољпија вири, дуга деветка ... узе ме онако под руку и изведе из масе и пријатељски ми рече: ''Друже Вранеш што сте обукли ту дречећу јакну, ако крене лемање вас ће мурија првог млатити, него 'ајте ви тамо на ћошак на пиво и чекајте док се ово заврши.'' , послушам човека и од тада на све демонстрације, и митинге, и протесте носим неке сиве и црне јакне, које нису упасдљиве ... дуго ми није било јасно како човек зна моје презиме, да то је онај од оних што ме још од основне школе прате ... јебо ме устанак, и Срб и ...

''Органи гоњења никога не прате, што им и само име каже.'' – афоризам, аутор Петар Лазић

Негде крајем 96. – те почнем се бавити политиком, уђем ти ја у ДС ... ту зајебанције око избора 97. и неки информативни разговори, и прислушкивање телефона и ... Октобра 2000. – те именују ме за председника владе Апатина, добио ја и канцеларију, кад у истој два телефона један онако нормалан а један црвен, очи изби боја ... питам секретарицу шта је који, лепо каже жена овај обични је локал са нулом може излаз па да зовем и Америку ако хоћем, а, овај црвени је специјал са два броја, могу да добијем и полицију, и војску, и комитет, и државну безбедност, и ... и швалерку ако имам па ће и њој да туре специјал ... очи ми стале мислим да се жена шегачи, чула да сам шерет па ко вели да проба ... кад курац брале тутну она мени именик специјала ... бројеви све до Београда и неких кабинета неких другова и другарица ... онако нежно у њеном присуству почупам жице и наредим да ми се проведе директан телефон мимо централе да могу интернет уштекати и мејловати ... у некој сефчини у истој тој канцеларији нађем план одбране града и насељених места општине Апатин у случају рата, а, ја му то дођем и као неки кординатор ... опа, јеботе ево га Мишко догур'о до положаја локалног маршала, све ми нешто жигнуло кроз ногу да ми је не одфикаре јеботеее ... позовем ти ја оне драмосере из војног одсека да однесу и ове планове и ову сефчину у 3ЛПМ ... кад сутрадан најавила се нека тројица да се виде са мном, преставе се људи раде за ДБ, и ја им сад дођем као истурено оделење, објасним ја њима да то тако неће моћи, кажу они да знају да се десило случајно да ја допаднем ту где јесам јер нисам по програму и ван линије сам још од оног јебеног устанка у Србу и ... све кроз шалу испричамо се ми о неким филмовима, и поменем ја ту и ону сцену из филма ''Секс партијски непријатељ број 1'', где она официрчина све кроз сузе се жали партијском секретару Гвоздену речима: ''Није Пишта случај ИБе, он је ЈеБе, није он ИБ – еовац ... ЈеБеовац је тај ... он у мој брак да дира, срећу да ми квари ... '' ... не би смешно нешто овим типовима, већ ми један онако најглаватији, судећи по глави рекло би се да је шеф оној двојици, рече: ''Господине председниче није ова наша ствар за шегу и зајебанцију, ваљда вам је покојна матер Милка причала како је њен рођени брат Јово прошао кад се са нама зајебавао.'' ... Онако љубазно ја дотичној господи покажем врата уз неколико пригодних атрибута ...  

''Полиција је готово убеђена да се организовани криминал врши у групама.'' – афоризам, аутор Живојин Денчић

Ту се ја нешто на месту председатеља владе Aпатина шегебец'о до октобра 2001., кад почело паковање, смештање, судови, другови ... разреше мене функције, а, на место мене провереног друга који је једно време био у служби код оних што мене прате од основне школе и што ми ујака Јову, човека са три факултета и два доктората, укокаше ...

Баталио ја и политику и зајебанцију, и све тако до  краја октобра 2009. године и тад  почео писати за ''Апатинске новине'', и није ми дао ђаво мира и блогеришем на ''Апатинским хроникама'', нешто почео истраживати и кривичну спремио за злоупотребу са средсвима самодоприноса, кад ових дана у  кафани приђе ми човек и седе за мој сто, нешто ми познат, пита ме где ми је она жута јакна ... јеботеее онај рмпалија из Новог Сада, каже има неку приватну фирму и нешто му неки што су водили бродоградилиште у Апатину дугују па чит'о моје зајебанције о истима и ... рече ми човек да он паре никада неће добити и шта ће бити са бродоградилиштем, зачуди га кад од мене доби одговор да сам ја своје што се тиче бродоградилишта завршио, и нека се сад неко други зајебава са сенкама од бивших људи, који су се некада звали људима док су радили у овој фабрици пловила ... каже знао је где ће ме наћи и има моје бројеве телефона ... неки његови бивши (Све се питам да ли ту човек икада може бити бивши.) и даље ме прате ... него да ли би ја да погледам безбедоносну забелешку ко представља претњу у Апатину по садашњу локалну власт, као СПС запосео министарсва силе и спрема се за изборе па оно неформативно служба ради да види како би што више власти на локалу задржали и освојили ... чудно ми у кафани само нас двојица, конобар за шанком служи пиће двојици непознатих мени а исто онако коцкасти к'о овај ... питам зашто он то мени даје да видим ... климну човек главом и рече све има свој разлог, пружи ми фасциклу и каже само на гледање  ... кад види чуда имена и презимена особа које срећу кваре Газди у Апатину, нећу сад редом којим је записано, нешто око двадестак особа,  него онако по азбучном реду:

1.    Бањац Јован

2.    Бокан Данка

3.    Вранеш Мирко

4.    Дражић Милан

5.    Кнежевић Владимир

6.    Кнежевић Марко

7.    Медић Раде

8.    Мијић Бране

9.    Миљуш Јасминка

10.          Рајчевић Жељко

11.          Симин др Чедомир

12.          Теслић Никола

13.          Тркуља Бојан

14.          Шперо Пувалић Софија

15.          Шушњар Стеван

16.          ...  

Газда у повлачењу ...

Дакле то су људи, ако је веровати моме извору и ДБ, који кваре причу Газди апатинском, лепо ми рече човек да је спискове за сваку општину  правио председник СПС на локалу, дакле нас Жиле турио на 'артију, да ли је сад за сладолед или под лед ко ће га знати, само знам да никоме са овог списка нема посла везано за све оно за шта се пита Крмак апатински ... ова шачица представља највећу опасност за Газдину гузицу и опстанак на власти, за чудо да на том попису нема такозваних вођа такозваних опозиционих странака у Апатину, и неких типова који се и у ћаћу и матер куну да су Жилетови непријатељи до гроба, сад додуше нису се никада изјаснили чији је гроб у питању, може бити и Гроб незнаном јунаку. 

           Елем, све ове на попису знам и драго ми је што сам у њиховом друштву, исто тако би интервенис'о би код аутора пописа да је ставио некога ко ми не одговара па нека мене или њега скине са пописа, са некима нећу ни на истом листу папира да се нађем. Немам појма али некако ми се 'оће да вазда уз ветар – власт пишам.

                                                       Мирко С. Вранеш