PUSTE ŽELJE ...
MI BI VOLELI
DA SMO U OVOM DRUŠTVU ALI ... !
''Napredovanje reke prema okeanu nije tako brzo kao čoveka koji ide ka grešci.'' - Voltaire - François Marie Arouet
ONCE UPON A TIME ... da upravo tako počinje većina bajki, grubo prevedeno JEDNOM DAVNO BEJAŠE ... nekada je Apatin bilo industrijska varaošica radio narod k'o u bajci, sve bajke vezane za Apatin su davno završile kamo sreće da se danas možemo svrstati sa lokalnim sredinama k'o što to danas uradi ''Blic'', pa nas turi u društvo sa Inđijom, Sentom, Novim Sadom, Suboticom ... poznavaoci lokalnih prilika će se onako kiselo nasmejati kad pročitaju ovaj tekst i naročito onu bajku o Velnes centru i 3 plus 8 miliona dinara ima tu neki teški lapsus ipak se to radi o višestrukoj cifri izraženoj u evrima a tek ono o 100 radnika zaposlenih, pa i onako ih ima nepotrebno utrpanih u banju, tako da je to sve pričam ti priču i u domenu bajki ... obućarima svaka čast, ulaže se radi se, samo ne treba smetnuti sa uma da su ovde nekada egzistirale 3 obućarske firme sa preko 1.500 uposlenih, tako da sada pominjanje ovih stotinjak je, nevređajući napore agilne vlasnice uspešne kompanije ''Vero'', u porođenju sa nekim vremenima smešna stvar ... pada u oči da ostale nabrojane lokalne samouprave sve nešto rade na podizanju proizvodnih pogona i manje više novih proizvoda sa primenom savremenih tehnologija i to zahvaljujući ponajviše agilnosti rukovodećih ljudi iz lokalne samouprave, e, tu dolazimo do prave mere vrednosti, ovi ''naši'' penzoši i amateri ne mogu ama baš ništa da urade, ni vola da ubodu, jer su višestruko ograničeni po više kriterujuma, omatoreo prervaziđen neki partijaški svet ... kakvi oni takva i perspektiva u Apatinu.
U svakom slučaju hvala pokušaju dopisnika ''Blica'' da nas bar na jedan dan svrsta među normalne i perspektivne gde nam za sada, morate priznati, nije mesto, znam da bi mi voleli da smo u ovom društvu ali ima jedna velika kočnica ovom druženju a ona je oličena u nesposobnosti pojedinca u liku i delu gospodina Živorada Smiljanića i njegovih njegovom rukom selektiranih nesposobnih i beskorisnih saradnika.
Poštovani blogeri evo prečice do pomenutog teksta u ''Blicu'' pa vi verujte u bajke ili basne kako vam već odgovara:
Investitori polako pristižu u Vojvodinu
Milioni evra već uloženi u pogone Inđije i Subotice
Stator vetrogeneratora ... biće vetra biće i struje. |
Dopisnici "Blica" | 20. 06. 2011. - 00:02h | Foto: B. Vučković |
INĐIJA/NOVI SAD/SENTA/SUBOTICA/APATIN - Onima koji tvrde da je sve stalo i ništa ne radi iz mnogih lokalnih samouprava odgovaraju da investitori stižu. Ali veliki se pogoni ne otvaraju brzinom želja jer svetska ekonomska kriza još traje, a srpska privreda je toliko posustala, pa samo neupućeni smatraju da se može oživeti preko noći.
…
Doduše ne bi da grešim dušu evo ova kapitalna investicija, onih nesretnih dvetotinak metara asfalta i pedesetak parking mesta u rekonstruisanom delu ulice Petefi Šandora skoro gotovo, i to je izgleda sve od investicija i izgradnje u prvih šest meseci ove godine, doduše godina dugo traje naročito kada je bajkama zakite Žile i njegovi puleni … jednog lepog dana neke priče o Apatinu će počinjati ovako: ''Jednom bejaše jedan čovek u Apatinu, koji je umislio da sve zna i sve ume, i sve bi to bilo lepo da je on išta znao i išta umeo sem pričati bajke o hiljadama radnih mesta i investicijama, dok jednog dana nije došao princ i izljubio sve Apatince i probudio ih iz sna, zaprepašćeni jadom i čemerom koji su tako probuđeni stanovnici dotada opštine budućnosti videli, shvatiše da ih vodi jedan običan žabac koga ni princ nije hteo da poljubi i pretvori u ...'' ... u 3LPM.
Mirko S. Vraneš
Нема коментара:
Постави коментар