14. DEO – BILO JEDNOM JEDNO BRODOGRADILIŠTE …
ŠTA ĆE BITI, BIĆE …
‘’Tabula rasa.’’ - (Izbrisana tablica - doslovno zn.). Čistina.
Što ti je ovaj naš narod u Apatanu, a posebno bivši radnici apatinskog brodogradilišta, sve ih nešto interesuje šta će da bude sa ‘’našim’’ brodogradilištem, a gotovo niko ni kurcom ne mrda da se nešto desi, svi čekaju i nadaju se da će ih se neko setiti i da će opet početi praviti i popravljati plovila … sreću me ovih dana i svi pitaju što više ne pišem o brodogradilištu a od mene jednostavan odgovor – Malo li je 13 nastavaka i dvestotinjak stranica, šta još očekujete a vi svi spavate i čekate, pa čekajte i videćete šta će biti, ja znam ali ovaj put ništa od mene nećete čuti, priupitajte predstavnike lokalne samouprave a posebno Glavonju šta učiniše i šta učini za spas brodogradilišta … znam da niko ne sme ništa da pita, jer već odavno u Apatinu živi neki usran svet koji ne sme da proviri iz ‘’mišije rupe’’ a kamoli da nešto priupita ‘’ljude’’ koji su po prirodi stvari najodgovorniji za, ako za ništa ono za kontakte sa potencijalnim kupcima i ohrabrivanje istih da kupe naše brodogradilište … ovih dana sretnem jednog bivšeg radnog kolegu i visokog rukovodioca na koga su skoro svi drvlje i kamenje a on me prijatno iznenadi i reče da je kontaktirao sa ‘’Peters shipyards’’ i pomogao u kontaktima sa ‘’Vojvođanskom bankom’’ … zahvalim se čoveku što je jedini, po mom saznanju, nešto učinio jer ipak treba imati na umu da bi nešto i rekli holanđanima morate znati neki svetski jezik, najčešće je to engleski, a ovi naši mutlaci u opštini od stranih jezika samo znaju jezik koji se koristi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ali to nije razlog da ne znaju priupitati za proviziju – reket svakog slučajnog investitora koji pukim slučajem zaluta u opštinu i grad budućnosti … jebeš budućnost koji ovi mrtvaci donose, što bi se znalo nekad reći ne da nisu za ništa nego ni za kurac nisu … znam da ćete se iznenaditi kad saznate da Taševski Vlade pokušava da ohrabri i pomogne Holanđane, i znam da će vas iznenaditi kako da to ja sa njim komuniciram a bili smo na suprotnim stranama poslednje decenije minulog milenijuma … jeste to sve tačno ali čovek mora prevazići sve nesporazume i nerazumevanja i raditi na tome da sa svima i svakim može nešto učiniti na dobrobiti bilo kog segmenta društvene delatnosti … Gospodine Taševski pun respekt od mene i hvala ti što barem nešto pokušavaš.
Ja sam svoju ponovnu borbu za spas brodogradilišta počeo ovim mejlom:
 |
| 24. februara 2011. godine ... |
Sad i ostali kojima je stalo do apatinskog brodogradilišta trebaju da nešto urade jer nikada nije kasno, samo da li u Apatinu stanuje hrabar i odgovoran svet ili preplašene jajare pokazaće vreme, vreme koje nam svima curi a naročito mladim ljudima koji nemaju ama baš nikakvu budućnost u gradu i opštini bez budućnosti.
Šta kaže moj ženski drug i nezaposlena novinarka o situaciji u našem brodogradilištu evo pa sami proverite:
Apatin 06. 08. 2011 - PRESS VOJVODINA
Ponovna prodaja neposrednom pogodbom
Holanđani i „MK komerc" u trci za brodogradilište
Novi vlasnik u avgustu - Za kupovinu apatinskog brodogradilišta zainteresovane su holandske kompanije „Peters" i „Rajna-Dunav" iz Kladova, kao i domaći „MK komerc", a novi vlasnik će se znati nakon neposredne pogodbe zakazane za 16. avgust.
Apatinsko brodogradilište ponovo će na doboš 16. avgusta. Nakon neuspešnog pokušaja da se preduzeće u bankrotu proda javnim nadmetanjem, novi vlasnik će se pronaći neposrednom pogodbom. Vrednost imovine preduzeća procenjena je na 584.279.000 dinara, dok ukupna potraživanja poverilaca iznose 1.185 milijardi.
Brodogradilište u Apatinu prodaje Privredni sud Sombor, a u opticaju je samo imovina firme, s tim da kupac nema nikakvu obavezu prema zaposlenima i dugovanjima.
Strepnje Apatinaca
Apatinci strahuju da brodogradilište ne dospe u ruke domaćih biznismena, koji bi bili zainteresovani samo za lokaciju preduzeća jer se radi o površini od devet hektara, najvećem zemljištu „u komadu" u ovom delu obale Dunava, koja bi se mogla, uz postojeću infrastrukturu, koristiti za pretovar robe.
Ukoliko bi to, smatraju mali akcionari, postala pretovarna luka, bilo bi dovedeno u opasnost i funkcionisanje marine i turističkog kompleksa „Plava ruža" u zalivu kod gradske plaže, što nikom ne bi bilo u interesu.
MK poslao ponudu
- Odluku o eventualnoj prodaji donosi stečajni upravnik, osim u slučaju ako ponuđena cena bude manja od 50 odsto od početne cene, kada će o prodaji odlučiti Odbor poverilaca - kaže Predrag Ljubović, stečajni upravnik brodogradilišta.
Kupac je obavezan da, u pismenoj formi, ponudi početnu cenu za pregovore i uplati depozit od 116.855.800 dinara. Krajnji rok za uplatu depozita je 12. avgust.
Kako Press nezvanično saznaje, do sada je ponudu poslao jedino „MK komerc", vlasnika Miodraga Kostića, i to na 1,5 miliona evra. To će biti i početna cena na javnom nadmetanju, na kom mogu da učestvuju svi koji uplate depozit. O prodaji su obavešteni svi koji su ranije poslali pisma namere, među kojima su i holandska firma „Peters", kao i „Rajna-Dunav" iz Kladova, takođe u vlasništvu Holanđana.
Ljubović je ranije izjavio da se od prodaje brodogradilišta namiruju poverioci po prioritetu prema Zakonu o stečaju.
- U prvom krugu su poverioci koji su tražili prodaju preduzeća. Među njima su najveći Vojvođanska banka, TIM iz Sremske Mitrovice i Agencija za osiguranje depozita - precizirao je naš sagovornik.
Podsetimo, na javnom nadmetanju organizovanom 25. maja za apatinsko brodogradilište nije bilo zainteresovanih kupaca, tako da to preduzeće nakon stečaja i bankrota tada nije dobilo novog vlasnika. Nakon toga Odbor poverilaca i stečajni upravnik utvrđivali su dalju proceduru oko prodaje. Od tri varijante prodaje, od one da brodogradilište pokuša da se proda ponovo javnim nadmetanjem, preko varijante da se prodaja vrši prikupljanjem pismenih ponuda, Odbor poverilaca i stečajni upravnik odlučili su se za treću - prodaju neposrednom pogodbom.
Dvosmislene ponude
- Pismena ponuda Miodraga Kostića može se tumačiti dvojako. Ili da će, kako se šuška, on i stvarno postati novi vlasnik brodogradilišta ili da samo služi kao „mamac" da Holanđani konačno prelome i odluče se za kupovinu. Šta god da bude, naša je želja da to budu Holanđani, ljudi iz struke, koji imaju dugu tradiciju u brodogradnji, prate moderne tehnologije u ovoj oblasti i sigurno bi nastavili sa izgradnjom brodova, što bi značilo i zapošljavanje oko 200 brodograditelja koji su danas bez posla i primanja - ocenjuje jedan od bivših radnika apatinskog brodogradilišta koji je želeo da ostane anoniman, a čije mišljenje dele i ostali mali akcionari, smatrajući da je nastavak rada ove firme, sa tradicijom od jednog veka u brodogradnji, kako njihov, tako i interes Apatina.
Nemam ja tu šta više reći, samo znam da jedino što znam profesionalno i dobro raditi to je vezano za brodogradnju, a sve je ostalo zajebancija jer napraviti brod ne mogu i nikada nisu mogli nekakvi Smiljanići, ni Bakići, ni Koraći, ni Cvetićanini, ni Bokani, ni Arsići, ni … jebe se vama ‘’gospodo’’ za brodogradilište jer vi i sa vašim sposobnostima i potencijalima živite nadprosečno, ipak je Srbija zemlja čuda gde je sve moguće, sem da vi napravite nešto što bi moglo da plovi, doduše ima onaj refren u pesmi Bore Čorbe … ‘’tamo dole ispod šahta plovi moja braon jahta’’ … Ako ništa drugo nakon vas će ostati ‘’Tabula rasa.’’ ... i desetak spomenika.
Mirko S. Vraneš
Нема коментара:
Постави коментар